Tematski bilten

Zelena tranzicija - Put ka uspehu

NavMenu

Tijana Koprivica, direktorka održivog poslovanja Delta Holdinga - Najteže je ostvariti zelenu tranziciju u poljoprivredi

Podeli
(Foto: Miodora Bozar, Delta Holding)

Aktuelna energetska kriza dodatno je ubrzala planove Delta Holdinga o prelasku na obnovljive izvore energije. Ova kompanija do sada je izgradila 9 solarnih elektrana i na pola puta je da ostvari cilj da do 2030. godine minimum 60% energije koristi iz obnovljivih izvora, otkriva u intervjuu za portal eKapija Tijana Koprivica, direktorka održivog poslovanja Delta Holdinga. Razgovarali smo i o projektu Digitalno selo u Mokrinu, otvaranju Sava Centra i zelenoj tranziciji u različitim sektorima u kojima ova kompanija posluje.


eKapija: Energetska kriza uticala je na kompanije različito – dok su neke odlučile da privremeno zaustave zelenu tranziciju, druge su, naprotiv, shvatile značaj energetske samodovoljnosti. Kako je energetska kriza uticala na ciljeve vaše kompanije?

- Energetska kriza je dodatno ubrzala realizaciju naših strateških planova u pogledu prelaska na obnovljive izvore energije. Do sada smo izgradili 9 solarnih elektrana tako da se naša poslovna zgrada Delta House, hotel Interkontinental u Ljubljani, četiri fabrike, dve hladnjače i farma Napredak već snabdevaju energijom iz obnovljivih izvora. Trenutno se postavljaju solarni paneli na našem šoping molu u Varni, a razmatramo i proširenje kapaciteta i izgradnju novih solarnih elektrana na još 10 lokacija. U planu je izgradnja i postrojenja na biomasu. Smatramo da je energetska nezavisnost od dobavljača, kao i domaćinsko raspolaganje energijom veoma važno za održivost poslovanja.


eKapija: Koliko ste blizu ostvarenja cilja da do 2030. godine minimum 60% energije koristite iz obnovljivih izvora?

- Mi u poslu uvek postavljamo ambiciozne ciljeve, zato Delta i jeste lider na tržištu. Nismo blizu, ali smo na pola puta. U narednom periodu nastavićemo da analiziramo sve mogućnosti za iskorišćenje energije sunca, vetra, geotermalnih izvora i biomase. Dosta se priča i o korišćenju vodonika kao energenta pa računamo i na najnovija naučna i tehnološka dostignuća koja će ovaj energent učiniti pristupačnim.


eKapija: Kakve rezultate ostvaruje projekat "Digitalno selo" u Mokrinu? Da li su srpski poljoprivrednici spremni za digitalizaciju?

- Zadovoljni smo kako napreduje projekat. Nastavili smo sa predavanjima za poljoprivredne proizvođače. Pričali smo o varijabilnom đubrenju koja nam pomaže i u štednji resursa kao i očuvanju zemljišta za buduće generacije, a i o najnovijim digitalnim platformama među kojima je E-agrar. Naši partneri iz Biosens instituta omogućili su i snimanje dronom određenih parcela učesnika projekta. Pomenuta predavanja i pokazne vežbe, kao što je snimanje parcela dronom, a zatim i analiza dobijenih podataka, pomažu poljoprivrednicima da nauče nešto novo, ali i da razbiju predrasude kada su nove tehnologije i digitalizacija u pitanju. Naši ljudi su skloni da veruju da je digitalizacija poljoprivredne proizvodnje za velike kompanije i da mali nisu u mogućnosti to sebi da priušte. Naš stav je da se modernizacija i digitalizacija u velikoj meri isplati na duži rok, jer pre svega olakšava procese rada, štedi vreme i novac.


eKapija: Uskoro nas očekuje otvaranje renoviranog Sava Centra koji će, kako je najavljeno, dospeti u jako malu grupu kongresnih centara u svetu koji će imati neki od Grin sertifikata. Kakve novine u zelenoj gradnji donosi renovirani Sava Centar?

- Sava Centar će biti u potpunosti usklađen sa najzahtevnijim svetskim standardima održivosti. Nova fasada biće najvišeg nivoa energetske efikasnosti, a najnovija tehničko-tehnološka rešenja biće korišćena za grejanje, rashladne i ventilacione sisteme. Na krovu zgrade već se postavljaju solarni paneli. Podrazumeva se i optimalno korišćenje vode kao najvažnijeg resursa, kao i zaokružen proces upravljanja otpadom. Projekat je u potpunosti usklađen sa EU Taxonomy kriterijumima, a objekat će posedovati i BREEAM sertifikat.


eKapija: Vaša kompanija je prisutna u različitim oblastima, od proizvodnje hrane, preko nekretnina, e-trgovine. Šta vam pokazuje iskustvo: u kojoj oblasti je najlakše ostvariti zelenu tranziciju – u poljoprivredi, gradnji, energetici, trgovini?

- Ne bih mogla da kažem gde je najlakše ostvariti zelenu tranziciju jer svaka delatnost ima svoje izazove. Možda je trenutno najlakše graditi zelene objekte, zahvaljujući najnovijim tehničko-tehnološkim dostignućima u izradi građevinskog materijala i tehničkih sistema.

Ono što bih sa sigurnošću mogla da tvrdim je da je najteže ostvariti zelenu tranziciju u poljoprivredi. Pre svega zbog intenzivnog korišćenja goriva kao energenta, a zatim i zbog emisija staklene bašte koje emituju životinje, đubrivo, kao i pomenuti energenti koji se koriste za poljoprivrednu mehanizaciju.

Sve tekstove iz tematskog biltena pogledajte OVDE.