Mladi u svetu ne žele da rade za velike zagađivače, njihovim vršnjacima u Srbiji od ekoloških vrednosti važnija plata i da ne moraju da idu u kancelariju

"Kao diplomci, vi imate moć. Vaš talenat traže multinacionalne kompanije i velike finansijske institucije. Zahvaljujući izvrsnosti, moći ćete da birate između mnogo opcija. Zato je moja poruka za vas jednostavna. Ne radite za uništitelje klime. Iskoristite svoje talente da nas vodite ka obnovljivoj budućnosti" – tim rečima je Generalni sekretar UN Antonio Gutereš prošle godine pozdravio svršene diplomce Univerziteta Seton Hall u Nju Džerziju.

I dok su mu neki zamerili što od mladih traži da spreče klimatsku katastrofu koju su izazvale prethodne generacije, istraživanja potvrđuju da Gutereš nije uputio poruku na pogrešnu adresu.

Skoro svaki drugi mladi čovek (tačnije 46%) želi da kompanija za koju radi pokaže da je prijateljski nastrojena prema životnoj sredini, pokazalo je istraživanje kompanije KPMG sprovedeno u Velikoj Britaniji. Zabeležena je čak i pojava "Otkaz zbog klime" koja govori o tome da bi mladi radije ostali bez posla nego radili za kompaniju koja zagađuje životnu sredinu.

Studija Deloitte iz 2021. pokazala je da su klimatske promene i pitanja zaštite životne sredine glavna briga za generaciju Z (koja po nekim definicijama obuhvata mlade rođene od 1997. do 2012. godine). Ekološke teme su za mlade iz sveta ispred nezaposlenosti i zdravstvene zaštite.

Plata ispred zaštite životne sredine

Za mlade u Srbiji, ipak, ekologija nije prioritetna tema. Uglavnom je na šestom mestu prema interesovanju mladih, iza ličnog razvoja (prioritet za 21% mladih), zapošljavanja (13%), zdravlja (12%), preduzetništva (12%) i bezbednosti (9%), pokazuje "Istraživanje položaja i potreba mladih u Republici Srbiji" koje je sprovedeno na reprezentativnom uzorku od 1.500 mladih i objavljeno na sajtu Ministarstva turizma i omladine.

- Podaci iz 2022. godine pokazuju da je 7% mladih najviše zainteresovano da pohađa obuke vezane za ekološke teme. U poslednjih osam godina interesovanje za ekološke teme se kretalo od 5% (2016. godine) do 8% (2019. godine) - navode u Ministarstvu turizma i omladine za portal eKapija.

I u Krovnoj organizaciji mladih Srbije ističu da našoj omladini odnos prema životnoj sredini nije presudan faktor prilikom odabira poslodavaca.

- Mladi u Srbiji biraju radna mesta koja im donose prvenstveno novac za pristojniji život, koji u ovoj situaciji nije jeftin za mladu osobu u ovoj državi - ističe za eKapiju Ivan Bjelić iz KOMS.

Jovana Božičković iz KOMS pojašnjava da se mladi u Srbiji danas nalaze u prekarnom položaju i često biraju poslove prema nužnosti.

- Veliki broj mladih radi posao za koji se formalno nisu obrazovali, obavljaju radnu praksu koja nije plaćena, odnosno, kada imaju posao, u najvećoj meri je to preko autorskog ili ugovora o privremeno povremenim poslovima. Na poslovnoj zajednici je odgovornost da mladima pre svega pruži kvalitetnu radnu praksu koja podrazumeva ne samo adekvatnu finansijsku nadoknadu već i proces učenja i mentorstva, a onda i radne uslove i kasnije platu koja može mladoj osobi da obezbedi dostojanstven život - poručuje Božičkovićeva.

Ipak, kako napominje, mladima su i pored svega navedenog, važne vrednosti kompanije, kao i odnos prema zaposlenima u kontekstu mentalnog zdravlja.

- Pandemija je zaista promenila način poslovanja i pokazala da su mogući različiti oblici rada, što se ispostavilo kao važna stavka mladima, mogućnost 'remote' rada recimo - ističe naša sagovornica.

Sve manje mladih učestvuje u ekološkim akcijama

U borbi za egzistenciju, pristojan život i rad od kuće, malo je prostora za ekološku aktivnost. Mladi u Srbiji smatraju da je najveći problem u oblasti zaštite životne sredine u njihovom okruženju nizak nivo ekološke svesti (37%), kao i zagađenje vazduha, zemljišta i vode (28%), pokazuje prethodno pomenuto istraživanje. Ova dva problema su na najvišem mestu u svim ispitivanim godinama (2020, 2021 i 2022). Pa ipak, u akcijama zaštite životne sredine u poslednjih godinu dana učestvovalo je tek 8% mladih. To je najniži procenat u svih 5 ispitivanih godina. Najveće učešće je bilo 2019. godine (13%).

U Strategiji za mlade za period od 2023. do 2030. godine, koja je usvojena januara ove godine, velika pažnja je posvećena aktivnom učešću mladih u društvu, kao i podrška razvoju programa u oblasti zaštite životne sredine, navode u Ministarstvu.

- Kroz međusektorsku saradnju i aktivno učešće mladih radiće se na razvoju i primeni projekata mladih i za mlade koji su usmereni ka povećanju nivoa ekološke svesti, shvatanju značaja smanjenja zagađenja vazduha, zemljišta i vode, primeni zelene ekonomije, borbi protiv negativnih efekata klimatskih promena, pravilnog odnosa prema prirodi, akcijama pošumljavanja - objašnjavaju u Ministarstvu, ističući da su od 2014. do 2023. godine finansirali putem javnog konkursa 17 projekata udruženja mladih iz oblasti zaštite životne sredine u ukupnom iznosu od 27.500.000 dinara.

Kompanije se lažno reklamiraju, ali mladi to ne primećuju

S obzirom na nisku ekološku svest mladih, potrebno je znatno više ovakvih projekata. Ali, i poštovanja zakona, veruje Ivan Bjelić iz Krovne organizacije mladih Srbije. On ocenjuje da je politika države okrenuta ka industriji, rudnicima, fabrikama guma i sličnim delatnostima koje u velikoj meri štete životnoj sredini svojim poslovanjem. Mladi, kako primećuje, još uvek nisu u dovoljnoj meri upoznati sa značenjem pojma "greenwashing" koji zagađivači koriste kako bi skinuli odgovornost za devastaciju prirode.

- Zamislite da ste direktor neke fabrike guma recimo. Proizvodite godišnje ogromne količine štetnog otpada, toksičnih voda i naravno ogromnu količinu gasova koja odlazi u atmosferu i čini vazduh zagađenim. Za to ste ili izbegli ili dobili veoma nisku kaznu ne saniravši problem koji ostaje. Odlučili ste da u procesu kampanje o tome kako ste sada "ekološki odgovorna" kompanija poklanjate prečišćivače vazduha. Građani te aparate prihvataju znajući sada da ste im vi pomogli da dišu čist vazduh unutra, zaboravljajući na to da ste vi uticali na to da ne mogu disati čist vazduh napolju, pa samim tim i na potrebu za prečišćivačima koje im nudite. Tog trenda u Srbiji nije svestan ogroman broj stanovništva - primećuje Bjelić.

On poslodavcima poručuje da nije bitno samo prikazati kako brinu o emisijama CO2, stanju kvaliteta vode, zemlje i vazduha koji postaju kontaminirani delovanjem privrede, već da stvarno rade na prevenciji zagađenja kako bismo kasnije svi mi manje radili na uklanjanju nastalih problema.

- Najbolji rezultat je zdrava životna sredina, nikakvo isticanje rezultata ne bi trebalo da postoji ukoliko je priroda zdrava. Zbog toga treba uvesti obavezne zakonske regulative i kaznene politike po pitanju zagađenja ili narušenja stanja prirode, ali i primeniti već dobre odredbe kako bi se zagađivači sankcionisali - zaključuje Bjelić.

Klimatske promene prožimaju sve sektore društva

U Ministarstvu veruju da bi aktivno uključivanje mladih u teme zaštite životne sredine trebalo da bude prioritet. Informisanje ima efekta - za pojam održivog razvoja čulo je 60% mladih što predstavlja povećanje u odnosu na sve četiri ispitivane godine. Za ciljeve održivog razvoja Ujedinjenih nacija čulo je 46% mladih. Ovaj procenat raste od 2020. godine kada je iznosio 43%.

- Životna sredina, kao i tema klimatskih promena, prožimaju sve druge sektore i sfere života, pa je neophodna koordinacija, komunikacija, razumevanje, učešće i podrška različitih aktera i institucija na svim nivoima. Mladi su prirodno zainteresovani za temu zaštite životne sredine, koja globalno dobija sve više na značaju i direktno utiče na budućnost narednih generacija - kažu u Ministarstvu.

Kako u Ministarstvu zaključuju iz svega navedenog i kroz direktne kontakte sa mladima, ovoj starosnoj kategoriji važno je da radi, ukoliko je moguće, u struci za koju su se školovali, da imaju odgovarajuću zaradu i da poslodavci vode računa o stvaranju mogućnosti za ostvarivanje blagostanja zaposlenih, u šta svakako spada i prijateljska nastrojenost prema životnoj sredini.

Marija Dedić

Sve tekstove iz tematskog biltena pogledajte OVDE.