Savremeni stil dizajna enterijera - Jednostavnost, neutralna paleta boja, minimalizam...

Savremenost projektovanja enterijera stambenih prostora u neraskidivoj je vezi sa procesom projektovanja samih objekata i podrazumeva sveobuhvatno promišljanje stambenog pitanja kako bi se postigao što viši nivo komfora uz potpunu personalizaciju prostora potrebama budućih korisnika.

Kako dalje definiše mast. inž. arh. Miloš Milivojević, komfor stambenog prostora podrazumeva veliki spektar počevši od prostornog, preko zvučnog i toplotnog, pa sve do estetskog, a ostvaruje se kako prostornom organizacijom tako i primenom odgovarajućih materijala i instalacija.

- Prostornost, jedan od osnovnih parametara stambenog komfora, pored formalnog određenja prostora podrazumeva i druge kvalitete poput otvorenosti, sagledivosti, fluidnosti, izražajnosti itd. Prostorni komfor se u praksi najčešće postiže primenom koncepta otvorenog plana i brisanjem fizičkih barijera unutar stana. Prostori različitih funkcionalnih celina se objedinjuju u jedan veći prostor, pa je tako u manjim stanovima kuhinja najčešće spojena sa trpezarijom i dnevnom sobom, što rezultira prozračnijim i otvorenim životnim prostorom - kaže za eKapiju Milivojević.

Dodaje da je "savremena tendencija ka povećanju kvaliteta prostornosti otvaranjem unutrašnjeg prostora ka spoljašnjem okruženju razvojem kvalitetnih prozorskih sistema i staklopaketa postala ostvariva u gotovo svim klimatskim sredinama".

- Sa druge strane, korišćenje savremenih materijala i sistemskih rešenja omogućava lako zadovoljavanje parametara toplotnog i zvučnog komfora, dok se instalacije u stanovima svakodnevno umnožavaju i sve češće povezuju u pametne sisteme koji se lako kontrolišu čak i putem mobilnih uređaja - navodi Miloš Milivojević.

Kada govorimo o unutrašnjem oblikovanju, "kvalitetno isprojektovani objekti, sa visokim kvalitetom prostornosti, dobrom funkcionalnom organizacijom i prostornom orjentacijom, promišljenom pozicijom i dimenzijom prozorskih otvora i adekvatnim volumenima prostorija otvaraju mnoge mogućnosti za razmišljanje", smatra sagovornik.

- Praksa je pokazala da se projektovanje enterijera u Srbiji često svodi na otklanjanje mnogobrojnih nedostataka zatečenih objekata, kroz stalno dovijanje kako prostor učinti funkcionalnijim, svetlijim, prostoriju višom ili širom. Iluzija prostornosti se u tim slučajevima ostvaruje na različite načine, a najčešće gradacijom prostornih planova, primenom boja i ogledala, zatim slojevitom veštačkom rasvetom itd. - pojašnjava.

Milivojević napominje da je u trendu savremeni stil dizajna enterijera, koji zrači eklektičnošću s obzirom na to da mnoge ključne elemente preuzima iz drugih stilova. Dodaje da se savremeni stil i dalje kontinuirano razvija, pa ga je teško precizno definisati, ali da sa druge strane svakako možemo govoriti o njegovim karakternim crtama u ovom trenutku.

- To su pre svega jednostavnost, igra pravih i elegantno zakrivljenih linija, neutralna paleta boja i istaknuti minimalizam. Savremeni stil odaje utisak smirenosti i uravnoteženosti sa jasnim fokusom na arhitektonske elemente. Funkcionalnost i forma postale su gotovo podjednako važne, a dekorativni elementi svedeni na minimum najčešće imaju zadatu funkciju. Savremeni stil teži formiranju jedne vrste neutralnog uravnoteženog okruženja, pogodnog za isticanje dizajniranih komada nameštaja, rasvete, umetničkih dela i ličnih predmeta ili pak nekog bitnog prostornog elementa poput kamina. Neutralna paleta boja koja je temelj savremenog stila sačinjena je pre svega od crne, bele i zemljanih boja, a neretko je dopunjena akcentima u zasićenim izvedenim bojama poput smaragdno zelene, teget i burgundi - objašnjava sagovornik našeg portala.

Ističe da je poslednjih godina u Beogradu primetna i munjevita ekspanzija predekorisanih enterijera, koji su u direktnoj vezi sa spoljnim oblikovanjem "starleta" zgrada, kako se u stručnim krugovima najčešće nazivaju.

- Investitori kao da su kod određenog sloja stanovništva prepoznali rastući kapital i želju ka prikazivanju istog i zatim im, u okvirima u kojima se po ugledu na međuratni period uspeh pojedinca ogleda i kroz objekat stanovanja, kao odgovor ponudili jeftinu kopiju predratne arhitekture. Zgrade obučene u jeftine dekoracije, lukove i timpanone, bez ikakvog promišljanja o proporcijama i suštini stila koji teže da imitiraju, praćene istim kvalitetom eneterijera, uvele su centralne gradske opštine u nešto što sada već možemo nazvati makedonski scenari - upozorava Miloš Milivojević.

Dodaje da je u Beogradu poslednjih godina lifestyle trend svakako i angažovanje profesionalaca za projektovanje enterijera stambenih prostora, što je po struku ohrabrujuće.

Ekspanzija LED rasvete unela je u proces projektovanja i promišljanje stambenih prostora sasvim novu dimenziju. Kada se iscrpe sve mogućnosti prirodnog osvetljenja za kojim čezne svaki savremeni enterijer, obilje veštačke rasvete svakako je odlika savremenih stambenih prostora. Njenu slojevitost možemo posmatrati i kroz funcionalno raslojavanje, kaže Milivojević:

- Tako razlikujemo opštu rasvetu koja pruža minimalan nivo osvetljaja koji omogućava bezbedno kretanje i izvršavanje osnovnih funkcija. Zatim ambijentalnu rasvetu koja se koristi u cilju postizanja određene atmosfere i kojom se ističu materijalizacije i teksture. Sa druge strane, tu je akcentno osvetljenje kojim se najčešće kroz usmerene snopove svetla akcentuju fokusne tačke i bitni elementi u prostoru poput umetničkih dela. Na kraju tu je i rasveta kojom se postiže viši nivo osvetljaja za ciljano izvršavanje određenih aktivnosti, poput stonih radnih lampi, usmerenog osvetljavanja kuhinjskih površina itd. Kombinacijom ovako slojevite rasvete moguće je formiranje različitih scena koje su često predefinisane i uz pomoć "pametnih" sistema povezane sa aplikacijama mobilnih uređaja.

Savremeni LED čipovi omogućili su dizajnerima realizaciju neverovatnih rasvetnih tela i postizanje raznovrsnih svetlosnih efekata, pa sagovornik smatra da je dizajnirana veštačka rasveta funkcionalni element koji treba da sadrži svaki savremeni stambeni prostor.

Govoreći o primeni materijala, Milivojević navodi da se ne oseća primat određenog materijala, "međutim ako problem analiziramo kroz malo duži vremenski period jasno se mogu sagledati dominantne primene određenih grupa materijala".

- Tako smo svedoci da već dugi niz godina pločasti materijali poput univera i medijapana imaju primat prilikom izrade nameštaja u odnosu na upotrebu punog drveta. Višeslojni parketi sa svojim pogodnostima ugradnje i eksploatacije definitivno dominiraju u odnosu na primenu tradicionalnih masivnih podova od punog drveta. Isto tako izuzetno izdržljive kompakt ploče zasigurno preuzimaju primat u odnosu na standardne kuhinjske ploče. Sa druge strane promenom tehnologije proizvodnje određeni materijali su zasijali u novim oblicima i dimenzijama pa tako na primer granitne ploče XL formata zasigurno osvajaju sva tržišta - navodi sagovornik eKapije.

Kada je reč o zaštiti životne sredine, pojašnjava da se prilikom projektovanja objekata ovome posvećuje sve više pažnje:

- Teži se ka korišćenju obnovljivih izvora energije, vodi se računa o energetskoj efikasnosti objekata itd. Sa druge strane mogu slobodno reći da se prilikom projektovanja enterijera zaštiti životne sredine posvećuje jako malo pažnje. Projektanti kao da su se donekle oslonili na proizvođače nameštaja i materijala i na njih prebacili brigu o zaštiti životne sredine, dok oni balansiraju između želja i mogućnosti investitora.

Navodi i da bi kovid mogao da utiče na drugačije posmatranje prostora, pa tako i na projektovanje enterijera stambenog prostora.

- Bolesti i epidemije su kroz istoriju imale značajan uticaj na promišljanje kako stambenih tako i javnih prostora. Aktuelna pandemija nas je sve navela da se zapitamo kakvi su stanovi u kojima boravimo, kakve su kancelarije u kojima radimo, i na kraju gradovi u kojima živimo. Ako temu ograničimo samo na stambene prostore možemo je započeti problematizovanjem same ulazne zone stana koja predstavlja prelaz između javnog i privatnog prostora. Aktuelna situacija nam nedvosmisleno ukazuje na potrebu za postojanjem potpuno odvojene ulazne zone, koja omogućava laku dezinfekciju i odlaganje potencijalno kontaminirane obuće i odeće. Dnevna zona stana postala je naša svakodnevica koja treba da zadovolji "sve" počevši od osmočasovnih profesionalnih aktivnosti, preko obedovanja do rekreacije i odmora. S toga će se funkcionalnoj organizaciji stanova u budućnosti možda u potpunosti drugačije pristupati, pre svega kroz ponovno razmatranje koncepta fleksibilnosti koji nam omogućava da pomeranjem granica prostora ostvarimo veći kvalitet prostornosti - objašnjava Milivojević.

Sa druge strane, dodaje da su sva domaćinstva koja su se direktno susrela sa kovidom svedoci pogodnosti spavaće sobe sa zasebnim kupatilom, koja pored životnog komfora u situacijama kakva je ova, omogućava i lakšu izolaciju bolesnika.

- O uvođenju prirode u stambeni prostor i važnosti postojanja terasa, dvorišta ili bilo kakvog drugog oblika otvorenog prostora koji je pripojen stambenoj jedinici u ovom trenutku ne moramo ni da govorimo. Pandemijska situacija u kojoj težimo izbegavanju svakog fizičkog kontakta kako sa ljudima tako i sa predmetima navodi nas na kraju i na razmišljanje o korisnoj primeni uređaja koji imaju beskontaktno senzorsko ili glasovno aktiviranje - zaključuje Miloš Milivojević.