Brisanje jasnih granica između poslovnog prostora i dokolice - Kako izgleda savremeni prostor u kojem radimo?

Tipologija poslovnih prostora današnjice veoma je složena i gotovo je nemoguće sagledati kompletan spektar modela koji se u okviru nje javljaju.

Ovako za eKapiju počinje razgovor mast. inž. arh. Dejan Todorović, asistent na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu.

Kako pojašnjava, najveće primetne razlike uočljive u odnosu na ranija vremena nastale su kao posledica digitalizacije i upotrebe novih tehnologija u svim sferama poslovanja:

- Implementacija informacionih tehnologija i njihove kompletne infrastrukture u sisteme savremenog poslovanja u mnogome određuje prostorni okvir. Osim toga, velike promene su uočljive i u programskom smislu, a one se mogu jasno čitati kroz usložnjavanje međusobnih relacija unutar kompanijskih struktura i kao direktni ishod vidljive su u promenama prostornih planova, redefinisanju karaktera radnih mesta, preispitivanju ustaljenih organizacionih šema, i sl. Poslovni prostori danas povinuju se brzinama savremenog poslovanja i svakako su dinamičniji, protočniji i otvoreniji za brze i lake promene i jednostavno prilagođavanje, za razliku od nekadašnjih standardizovanih, predeterminisanih prostora za rad.

Veliki broj kompanija uvideo je značaj uređenja unutrašnjeg prostora kao važnu komponentu poslovanja usmerenu i na komfor zaposlenih, ali i kao sredstvo za iskazivanje svojih ideoloških principa trenutnim ili potencijalnim klijentima, smatra Todorović:

- U našoj sredini, u prethodnih nekoliko godina - sa dolaskom sve većeg broja inostranih kompanija, uočljiv je postupak brisanja ili bar "razmazivanja" jasnih granica između prostora rada i prostora dokolice. Na ovaj način, zaposlenima se nude novi sadržaji i prividno veći komfor na radnom mestu, dok je još uvek upitan istinski rezultat efikasnosti ovakvog principa i njegove primene u našem kontekstu. Primena "openspace" organizacionog modela gotovo je postala standard kada su u pitanju savremeni prostori za rad, ali se često ispostavlja da upotreba ovako dehijerarhizovanog prostora ima više mana nego prednosti.

Dodaje da se na estetiku zajedničkih prostora, koji su najčešće i klijentima dostupni, obraća sve više pažnje i neretko su baš oni najekspresivniji kada su u primenjeni materijali, boje, sistemska rešenja ili komadi nameštaja.

Dejan Todorović napominje da svaki poslovni prostor ima individualne zahteve i da bi "trebalo da je koncipiran kao ishod podmirivanja specifičnih potreba svake kompanije i njenih zaposlenih, a ukoliko je dobro promišljen, rezultat je detaljnog upoznavanja sa njenom kompletnom dinamikom, organizacionom strukturom i politikama poslovanja".

- Osim funkcionalnih individualnih radnih mesta, ali i prostora za sastanke, neophodno je zaposlenima obezbediti odgovarajuće prostore za odmor i obedovanje čija će upotreba postati podrazumevani deo svakodnevne radne dinamike. Pored zadovoljenja potreba za efikasnim i komfornim obavljanjem svakodnevnih aktivnosti potrebno je predvideti odgovarajuće prostorne kapacitete i adekvatnu opremu za odvijanje specifičnih događaja, kao i mogućnosti jednostavnih transformacija prostora kojima će se podržati privremene prostorne potrebe - objašnjava sagovornik eKapije.

Smatra da veliki događaji koji donose globalne promene, poput aktuelne pandemije virusa COVID-19, uvek predstavljaju moguću prekretnicu u promišljanju gotovo svih prostora svakodnevice. Ove promene najčešće se ogledaju u preispitivanju postojećih i utvrđivanju održivijih organizacionih modela pre svega stambenih i poslovnih prostora, u kojima se i provodi najviše vremena.

- Primena mera za suzbijanje pandemije virusa COVID-19 gotovo da je potpuno izbrisala granice između stambenog i poslovnog prostora nametnuvši neophodnost priređivanja individualnog, funkcionalnog radnog mesta u kućnim uslovima, za svakog zaposlenog člana domaćinstva. Osim promenjenog prostornog konteksta, uočljive su i promene u politikama mnogobrojnih kompanija koje su gotovo u potpunosti, privremeno ili za stalno, preselile poslovanje iz fizičkog u virtuelni prostor. Povratak poslovanja u obliku kakav smo poznavali gotovo je nemoguće očekivati - navodi Todorović.

Dodaje da će "redefinisanje složenih kompanijskih organizacionih struktura svakako sa sobom doneti i korenite promene na planu projektovanja poslovnih prostora, koje će zalaziti mnogo dublje od promišljanja funkcionalnih šema kojima se omogućava održavanje propisane fizičke distance".

- Novonastali uslovi otvaraju prostor za promišljanje inovativnih, gotovo revolucionarnih, modela poslovnih (ali i drugih prostora) i moguće je tumačiti ih kao do sada najteži izazov za arhitekte - zaključuje Dejan Todorović.