Marko Matejić, suosnivač MAIN Architects – Arhitekta u Srbiji mora da bude hrabar i izdržljiv

Da bi bio arhitekta u Srbiji moraš da budeš hrabar i mnogo čvršći i izdržljiviji nego u nekim drugim okruženjima koja su prema arhitektama i arhitekturi blaža i gostoljubivija – poručuje suosnivač i direktor MAIN Architects Marko Matejić.

U razgovoru za eKapiju, Matejić ističe da je regionalna arhitektonska scena poslednjih godina dinamična, ali i da je outsorcing budućnost svih industrija.

Otkriva i šta su prednosti i mane tog modela u projektovanju enterijera, šta je svim klijentima, bez obzira na to odakle dolaze, zajedničko, ali i kako reaguju na pravilo studija da nema cenkanja oko cene usluga. Govoreći o trendovima u enterijeru naglašava funkcionalnost prostora kao najveći kvalitet koji prostor može da ima, pogotovo stambeni.

eKapija: Kako biste ocenili tržište enterijera u našoj zemlji? Da li ide u korak sa građevinskim bumom kome svedočimo poslednjih godina?

- Arhitektura i unutrašnja arhitektura su dva dela iste priče. Tržište enterijera u Srbiji se razvijalo podjednako intenzivno, kao što su se projektovali i gradili kvadrati prostora. Tržište enterijera je šarenoliko i pruža dosta različitih mogućnosti, ali istovremeno postaje i sve zahtevnije u pogledu dizajna, ali i u pogledu primenjenih materijala, nameštaja i drugih elemenata enterijera, pa i kvaliteta izvođenja radova.

eKapija: Radite projekte različite po veličini (od 50 m² do 50.000 m²) i nameni (stanovanje, poslovanje, ugostiteljstvo, kultura, industrija). Koji su dominantni trendovi u uređenju - stanova, poslovnih kompleksa, ugostiteljskih objekata?

- Ne bih želeo da pričam o prolaznim trendovima. Radije bih iskoristio priliku da naglasim koje su to vrednosti i kvaliteti koje mi smatramo suštinskim u kreiranju unutrašnje arhitekture nekog prostora, ali i projektovanju uopšteno, a to su kvaliteti za koje smatram da su univerzalni i vanvremenski.

Pre svega funkcionalnost prostora. Iako veoma bitna za sve tipove prostora, čini mi se da je njena važnost kod stanovanja posebno izražena. Komplementarnost funkcionalne organizacije stana ili kuće sa vašim svakodnevnim životom je najveći kvalitet koji vaš stambeni prostor može da ima. Smatram da je to kvalitet koji vaš život čini udobnijim, a svakodnevnicu boljom. Dizajn, odabir kvalitetnih materijala i komada nameštaja, koji takođe treba da odgovaraju senzibilitetu korisnika prostora, na kraju daju osećaj potpunosti vašem životnom prostoru.

Prilikom kreiranja poslovnih prostora funkcionalna organizacija prostora trebalo bi da proističe iz svakodnevne dinamike poslovanja korisnika prostora. Organizacija i vizuelni identitet vašeg poslovnog prostora trebalo bi da na jasan način komuniciraju osnovne vrednosti, filozofiju i kulturu vaše kompanije, vašeg brenda. Savremeni poslovni prostori su funkcionalni, udobni, zdravi, humani, prijatni i čine da radno vreme provodite opušteniji i srećniji, a samim tim i efikasnije i produktivnije.

eKapija: S obzirom na to da ste angažovani i u inostranstvu, ima li razlike u zahtevima klijenata u odnosu na Srbiju? Postoji li nešto zajedničko za sve klijente, bez obzira na to odakle dolaze?

- Klijenti, bez obzira odakle dolaze, uvek cene iste kvalitete – profesionalnost, pouzdanost, posvećenost, iskrenost. Svaki klijent želi da za uloženi novac dobije maksimum u pogledu stručnosti, kvaliteta projekta i dizajna, ali i u pogledu razumevanja, komunikacije i profesionalnog, ali i ljudskog odnosa.

Ipak, nemaju svi klijenti isti odnos prema arhitekti ili arhitekturi. Ne dele svi klijenti isto razumevanje značaja i pozicije arhitekture i arhitekte, kao kreatora i profesionalca. U tom smislu, iako cene iste kvalitete, nemaju svi podjednako razumevanje za čitav proces nastanka nekog objekta ili enterijera, i ne razumeju svi podjednako poziciju, ulogu, pa ponekad ni svrhu arhitekte u tom procesu, pa tako nisu svi ni podjednako spremni da za te kvalitete koje očekuju plate istu cenu.

Mi smo od samog početka jasno definisali naš stav da ne želimo da ulazimo ni u kakve diskusije po tom pitanju i cenjkanja oko cene naše usluge. Smatramo da cena arhitektonskih i dizajnerskih usluga treba da bude takva da može da obezbedi kontinuirani razvoj nekog arhitektonskog biroa, što ne podrazumeva samo plate od meseca do meseca, već podrazumeva jedan komforan vid poslovanja u kome postoje i finansijska sredstva i vreme za razvoj, edukaciju i unapređenje usluga, što na kraju i jeste u interesu klijenata, jer se na kraju klijentu taj uloženi novac vraća nazad, jer sa druge strane dobija pouzdanog partnera i kvalitetniju uslugu.

U suprotnom, sva ona očekivanja od strane klijenata koje sam naveo na početku nisu opravdana. Potrebno je da postoji balans između očekivanja i cene koju si spreman da platiš.

eKapija: Možete li da uporedite arhitektonske scene u regionu? Da li su izazovi sa kojima se arhitekte suočavaju slični?

- Ne mogu da kažem da sam detaljno upoznat sa arhitektonskom scenom u susednim državama regiona, pa ne bih mogao da komentarišem pojedinačno. Ipak, utisak je da je regionalna arhitektonska scena poslednjih godina dosta dinamična, sa dosta mladih arhitektonskih praksi i profesionalaca. U prethodnih sedam godina, koliko smo kao MAIN architects prisutni na srpskoj arhitektonskoj sceni, dešavaju se dosta dinamične promene i arhitektura postaje tema o kojoj se sve više priča i razmišlja i čiji se značaj sve više prepoznaje, pa samim tim i u koju se sve više ulaže. Ovakvoj situaciji su dosta doprinele i mlade arhitektonske firme koje svojom energijom i stvaralaštvom daju dodatnu vrednost i diverzitet arhitektonskoj sceni u Srbiji.

Nisu mi poznate okolnosti u kojima stvaraju kolege u regionu, ali da bi bio arhitekta u Srbiji, moraš da budeš hrabar i moraš da budeš mnogo čvršći i izdržljiviji nego u nekim drugim okruženjima koja su prema arhitektama i arhitekturi blaža i gostoljubivija. Energija koju je potrebno da arhitekta u Srbiji uloži u realizaciju jedne ideje, od koncepta, preko projekta, i na kraju realizacije, i da na kraju ta materijalizacija ideje bude upravo onakva kakvu ste je zamislili, besmisleno je velika, i često zahteva žrtvu u pogledu vremena, resursa i životne energije koju arhitekte ulažu na svoju štetu, uprkos svemu drugome.

Nažalost, ako želiš da projekat od ideje do realizacije bude besprekoran, moraš biti spreman na patnju i da na tom projektu ne zaradiš ništa. Moram da kažem, opet, da mi ne podržavamo takvu vrstu ličnog i poslovnog žrtvovanja, ukoliko ono nije od strane klijenta i finansijski ispoštovano.

eKapija: Deo Vašeg tima radi na outsource projektima u SAD. Da li je outsorcing budućnost i ove industrije? Šta su prednosti i mane tog modela u projektovanju enterijera?

- Mislim da je outsourcing budućnost svih industrija i verovatno bi taj izraz trebalo da zamenimo izrazom umrežavanje tj. networking. Poslovanje sve više postaje dinamično i fleksibilno, što je sve u skladu sa novim modelima življenja i dinamikom savremenog mladog čoveka.

Mislim da su prednosti i mane veoma slične, bez obzira da li se radi o nekoj saradnji u oblasti arhitekture ili unutrašnje arhitekture.

Na primer, mi unutar našeg biroa imamo veoma razvijen sistem rada i standarde, koji nam garantuju određeni nivo kvaliteta projekata i profesionalnost čitavog procesa. Stoga nam je veoma bitno da smo mi ti koji diktiramo ceo proces i držimo ga pod kontrolom. Ovo često nije slučaj kod outsourca ili nekog drugog oblika saradnje, i to je za nas nedostatak.

Može se reći da je mana kod povremenih saradnji neusklađenost standarda rada.

Prednost je što kroz svaku vrstu saradnje imaš mogućnost da vidiš različite modele rada i da kroz taj široki spektar različitih praksi odabereš onaj deo za koji smatraš da može da doprinese unapređenju tvog procesa tj. da kroz razmenu znanja unapređuješ kvalitet svog rada, ali i da cela struka unapređuje nivo usluge.

Za mlade firme u razvoju outsourcing je mogućnost da učestvuju na većim projektima na kojima inače ne bi imali mogućnost da učestvuju i da kroz ta iskustva napreduju, profesionalno se unapređuju i razvijaju svoj biznis.

Outsourcing ili networking je prilika da se kroz saradnju na projektima povežeš sa profesionalcima iz struke i na taj način formiraš vremenom tim stalnih saradnika sa kojima kroz vreme razvijaš dugoročne profesionalne veze.

Outsourcing za mlade firme može biti i veoma praktičan, jer može da im obezbedi finansijsku stabilnost ali i znanja za bavljenje sopstvenim autorskim radom.

eKapija: Kakva je uloga veštačke inteligencije u vašoj profesiji? Koliko pomaže u radu, a da li strahujete da vas može zameniti u bližoj budućnosti?

- U MAIN-u primena veštačke inteligencije u radu je trenutno u eksperimentalnoj fazi. Ovo konkretno znači da povremeno, kroz tekuće projekte, ispitujemo mogućnosti različitih AI alata u optimizaciji rada i postizanju dodatnih kvaliteta u prezentaciji krajnjeg proizvoda.

Ne smatramo da veštačka inteligencija može zameniti arhitekte, barem ne u skorije vreme, a svakako može biti korisna u optimizaciji operativnih poslova.

Smatramo da arhitektura u sebi obuhvata i segment iskustva života ili življenja, pa samim tim smatramo i da veštačka inteligencija teško može imati to iskustvo i samim tim teško može zameniti živog arhitektu.

Bilo bi potrebno da ukinemo život, kako bismo bili zamenjeni veštačkom inteligencijom.

Marija Dedić