Priroda u stanu i kancelariji: Šta je biofilni dizajn i koja su tri zlatna pravila

Proučavaj prirodu, voli je, budi joj blizu. Nikada te neće izdati – rekao je jedan od najpoznatijih svetskih arhitekata Frenk Lojd Rajt. Ovu filozofiju primenio je gradeći objekte u harmoniji sa prirodnim okruženjem, što je nazvao organskom arhitekturom.

Koncept je polako prerastao u pokret u arhitekturi pod nazivom biofilni dizajn koji je profesor socijalne ekologije na Jejl Univerzitetu Stiven Keler opisao kao "pristup koji podstiče koristan kontakt između ljudi i prirode u savremenim zgradama i pejzažima".

Stidljivo, poslednjih godina, biofilni dizajn pojavljuje se kao tema i među srpskim arhitektama. Povezivanje čoveka i prirode srž je biofilnog dizajna koji pruža mogućnost stvaranja zdravijeg i produktivnijeg staništa za modernog čoveka, otkriva za eKapiju arhitekta Nataša Komljenović koja se ovom temom bavi već pet godina. Uvesti više svetla, obezbediti dovoljno svežeg vazduha i povezati se sa prirodom – tri su zlatna pravila koja vlasnica novosadskog studija ArhInGreen savetuje svakom ko želi da uredi prostor u skladu sa biofilnim dizajnom.

Reč je o, kako kaže, inovativnom načinu i pristupu projektovanju mesta gde živimo, radimo i učimo. Dosadašnji pristupi su u velikoj meri doprineli degradaciji životne sredine i otuđenju čoveka od prirode, napominje.

- U sadašnjem trenutku, kada se suočavamo sa ekološkim i socijalnim izazovima savremenog čoveka, konstantnim odvajanjem čoveka od prirode, javlja se potreba za projektovanjem gradova, naselja, kvartova, objekata, enterijera i eksterijera, koji će nam omogućiti povezivanje sa prirodom, ne samo fizičko nego i duhovno – pojašnjava naša sagovornica.

Sam termin biofilija prvi je upotrebio psihoanalitičar Erih From koji ga je u svojoj knjizi "Anatomija ljudske destruktivnosti" opisao kao "strastvenu ljubav prema životu i svemu što je živo, bilo u čoveku, biljci, ideji ili društvenoj grupi". Još jedan naučnik zaslužan za popularisanje termina je biolog sa Harvarda Edvard O. Vilson koji je 1984. godine objavio knjigu "Biofilija".

- Koncept biofilije, kada je u pitanju primena u enterijeru, ima za cilj stvaranje životnog prostora u kome ćemo se osećati sigurno i povezani sa prirodom. Zatim stvaranje radnog prostora u kojima će radnici biti produktivniji, projektovanje škola u kojima će deca imati bolji učinak u savladavanju gradiva, kreiranje zdravstvenih ustanova u kojima će korisnici prostora biti povezani sa prirodom i njihov oporavak će biti brži i efikasniji – objašnjava Komljenović.

Budući da je reč o relativno novom konceptu, mnogo je i nedoumica u vezi toga šta jeste, a šta nije biofilni dizajn. Naša sagovornica napominje da ako pristup u projektovanju i dizajniranju budućih prostora nije fokusiran na uklapanju u prirodno okruženje i stvaranje ambijenta koji doprinosi ljudskom zdravlju, svakako ga ne možemo smatrati biofilnim.

- Dosadašnje "moderne" pretpostavke da nije neophodno da čovek bude povezan sa prirodom, dovele su do stvaranja prostora, ambijenata u kojima se čovek stavlja u veštački kontekst, kao što su poslovne zgrade, bolnice, škole, trgovački centri sa malo ili nimalo kontakta sa prirodom. Veći deo ovakvog izgrađenog okruženja je bez adekvatnog prirodnog osvetljenja, prirodne ventilacije, prirodnih materijala. U većini slučajeva imamo nehumane prostore koji negativno utiču na zdravlje i produktivnost. Ovako ekološki osiromašena staništa pospešuju kod korisnika prostora umor, neraspoloženje, simptome bolesti, neproduktivnost – kaže Komljenović.

Tri zlatna pravila – Novac nije presudan

Biofilni dizajn se može primeniti u bilo kom enterijeru, od doma, do kancelarije. Komljenović veruje da praktično svi naši prostori imaju potrebu za nekom minimalnom korekcijom kako bi dobili na kvalitetu življenja. Kako kaže, poslednjih 30 godina previše smo čoveka postavili u veštački kontekst, sa vrlo malo ili nimalo kontakta sa prirodom. Dobra vest je da nam za uređenje prostora u skladu sa principima biofilnog dizajna nije neophodno puno novca, već samo malo dobre volje i po koja promena ustaljenih navika.

- U suštini najvažnija je promena navika, jer većina staništa u kojima boravi savremeni čovek je zatvoreno, izgrađeno okruženje u kome provodi 90% svoga vremena. Rezultat ovakve organizacije života i rada prouzrokovao je raskorak (otuđenje) između čoveka i prirode. Ovakva organizacija života, slobodnog vremena, a posebno rada u zatvorenom okruženju češće prouzrokuje zamor, nedostatak motivacije i izostanak sa poslovnih obaveza – ističe arhitekta.

Mnogima su prva asocijacija na ovaj dizajn biljke, što kako kaže naša sagovornica, jeste važno, ali još je važnija primena prirodne ventilacije, prirodnog osvetljenja, prirodnih materijala, pogled iz zatvorenog prostora ka prirodi i druga iskustva prirodnog sveta u savremenom okruženju. Ona izdvaja tri principa biofilnog dizajna u enterijeru.

Prvi princip - Važno je obezbediti dovoljno prirodnog vazduha u životnom ili radnom ambijentu

Arhitekta objašnjava da kada korisnici prostora izaberu da ne otvaraju prozore i vrata ili kada ne postoji mogućnost otvaranja prozora, što se često dešava, rezultat je neraspoloženje, neproduktivnost, pospanost. Kako napominje, vazduh u zatvorenim prostorijama može biti i do pet puta zagađeniji od spoljnog vazduha.

- Život u ustajalom vazduhu donosi mnoge zdravstvene probleme – od glavobolje, problema sa spavanjem, alergije, astme. Bez obzira na godišnje doba potrebno je više puta u toku dana provetriti prostorije na 10 minuta i obezbediti dovoljno svežeg vazduha za prijatan boravak. Da problem nije banalan, ide u prilog istraživanje koje je pre nekoliko godina sprovela kompanija Velux, gde se navodi podatak da su dečje sobe najzagađenije prostorije u stanu i da 45% dečjih prostorija ima previsok nivo CO2 zbog nedovoljne ventilacije – kaže Komljenović.

Drugi princip – Važno je obezbediti dovoljno prirodne svetlosti u životnom ili radnom ambijentu

Kako naša sagovornica podseća, intuitivno se uvek okupljamo u prostorijama koje imaju najviše svetlosti. Zato je dobro promisliti o ambijentima u stanu/kući gde možemo sedeti na suncu i prikupiti pozitivnu energiju.

- Dva sata sunčeve svetlosti je minimum koji je neophodan čoveku kako bi zadržao u formi svoje psihičko i fizičko zdravlje. Potrudite se da uvedete u vaše prostorije što više svetlosti. Ako imate neku vrstu radnog prostora ili stola, pomerite ga bliže prozoru. Prilikom dekoracije prostora, birajte svetlije tonove i nijanse zidova, plafona i na taj način ćete stvoriti refleksivne površine koje bolje odražavaju svetlo u vašem domu – savetuje Komljenović.

Treći princip – Važno je povezati unutrašnji i spoljašnji prostor (koji doprinosi boljoj osvetljenosti prostorija)

Često se dešava da je interakcija između spoljašnjeg i unutrašnjeg prostora nepovoljna pa se mnogi od nas odlučuju za zatvaranje terase i time prekidaju mogućnost interakcije sa otvorenim prostorom.

- Ako ste se već odlučili na takav korak, neka novi kutak zadrži elemente interakcije sa otvorenim prostorom (dovoljno svetlosti, poneka biljka, kutak za sedenje). Nemojte da dozvolite da se kutak pretvori u skladište za stvari koje ne koristite! Situacija sa kućom je nešto povoljnija i prostor koji teče i povezuje se sa spoljnim prostorom je mnogo prisniji i prirodniji – napominje naša sagovornica.

Zdravlje korisnika prostora je u fokusu

Mnoštvo studija potvrđuje da prirodno svetlo i biljke blagotvorno utiču na čoveka. Serija studija Univerziteta Ekseter pokazala je da su zaposleni čak 15% produktivniji kada se u kancelariju stavi samo nekoliko biljaka. Mnoge kompanije, pre svega tehnološke, preuzimaju biofilne principe u uređenju kancelarija sa živim zidovima, stolovima sa ugrađenim biljkama. Ipak, ne morate ići tako daleko.

- Kada napravimo za početak vrlo male korake – uvesti više svetla, dovoljno svežeg vazduha, povezati se sa prirodom – ubrzo osetimo i transformaciju ambijenta. Pre svega i sama sam prvo krenula da primenjujem ova tri zlatna pravila i moram priznati da je svakako prijatniji boravak u mom, kako životnom prostoru, tako i u radnom kutku, s obzirom na to da radim online i da nema jasne granice između životnog i radnog prostora – kaže Komljenović.

Mada je ovaj pristup u našoj zemlji tek u povoju, arhitekte sve više pokazuju interesovanje, primećuje naša sagovornica dodajući da su svima neophodne smernice kako iskoristiti najbolje od onoga što se nudi kada su u pitanju prirodni materijali, materijali koji obezbeđuju adekvatnu energetsku efikasnost i kako se ponašati održivo u kreiranju enterijera.

Potrebno je približiti temu i klijentima, zbog čega je naša sagovornica pokrenula i blog i napravila online kurs koji kroz 10 kratkih lekcija pokazuje zainteresovanima kako da kreiraju svoj biofilni ambijent. U eksperimentalnoj fazi, kurs je, kako kaže, odlično prošao i utisci polaznika su bolji od očekivanih. U planu je i dopuna knjige "U senci održivosti - Biofilna arhitektura".

Naša sagovornica je uverena da nije reč o prolaznom trendu, već o priči koja je postala naročito aktuelna posle epidemije korone virusa, kada nam je zdravlje svima postalo prioritet, bez obzira na godine.

- A biofilni dizajn stavlja u fokus zdravlje korisnika prostora, čime se do sada u enterijeru i arhitekturi nismo bavili. Naravno, ne pretendujemo da sada zalazimo u neka medicinska promišljanja. Jednostavno, potrebno je da postojeća saznanja iskoristimo, povežemo ih i promislimo šta je najbolje za korisnike prostora koji kreiramo. Naravno, u saradnji sa ostalim kolegama tehničkih struka, društvenih, medicinskih, ako priroda projekta zahteva kompleksniji pristup – pojašnjava Komljenović.

Da bismo shvatili koliko je za sve ljude koji žive u gradovima važno da se okrenu ovim principima, dovoljno je da napravimo paralelu između urbanog i ruralnog okruženja i videćemo da je interakcija između ljudi i prirode daleko intenzivnija u ruralnim i prigradskim sredinama, napominje.

- U gradskim sredinama, prednosti kao što su dvorište, tremovi, pogled sa prozora na zelenilo su potcenjeni. Balkoni su najčešće skučeni ili dostupni samo korisnicima luksuznije opremljenih nekretnina, što je svakako posledica ograničenog raspolaganja zemljištem u urbanim sredinama. Zato je izuzetno važno da nedostatke i ograničenja koja sputavaju sve nas koji živimo u gradskim urbanim sredinama, pokušamo da prevaziđemo i iskoristimo sve mogućnosti koje nam biofilni koncept omogućava kako bismo svoj životni i radni prostor oplemenili i učinili prijatnijim za boravak – zaključuje Nataša Komljenović.

U nastavku možete preuzeti PDF sa 5 lekcija: Kako kreirati svoj biofilni ambijent.

M. Dedić

Preuzmite PDF dokument