Koje novine donosi novi Pravilnik o ličnoj zaštitnoj opremi?

Novi Pravilnik o ličnoj zaštitnoj opremi stupio je na snagu u maju 2020. godine, a krajem juna je u Službenom glasniku objavljen i Spisak srpskih standarda iz oblasti LZO.

Pored izmena koje su posledica prelaska sa Direktive 89/686 EEZ Evropskog saveta od 21. decembra 1989. godine na Uredbu EU 2016/425 Evropskog parlamenta i Saveta od 9. marta 2016, a koje su značajna promena u oblasti EU zakonodavstva, preuzete su i sledeće izmene:

- dodata je lična zaštitna oprema koja štiti od toplote za privatnu upotrebu (kategorija I);

- pojednostavljene su definicije i kategorije rizika, a procedure ocenjivanja usaglašenosti su modifikovane i usklađene sa modulima za ocenjivanje usaglašenosti u skladu sa načelima Novog pristupa;

- procedure i zahtevi za imenovanje tela za ocenjivanje usaglašenosti su detaljniji;

- u glavi V je detaljno opisano postupanje organa tržišnog nadzora u pogledu neusaglašene LZO;

- smanjen je period važenja sertifikata koji se izdaju za pregled tipa u okviru kategorije II i III, na pet godina, i objašnjena procedura ponovnog izdavanja sertifikata ukoliko nije bilo promena na samoj LZO, posle perioda od pet godina.

O novinama u regulative razgovaraće se na vebinaru koji 8. decembra organizuje Institut za standardizaciju Srbije.

Jedan od predavača je i Jelena Ivančević, samostalni savetnik, iz Sektora za kvalitet i bezbednost proizvoda u Ministarstvu privrede.

Kada je reč o spisku srpskih standarda iz oblasti LZO, pojasnila je da on pruža pretpostavku da LZO ispunjava bitne zahteve za zdravlje i bezbednost iz Priloga 2 pomenutog pravilnika.

- Dakle, pretpostavlja se da LZO ispunjava bitne zahteve za zdravlje i bezbednost ako je izrađena u skladu sa srpskim standardima za LZO kojima su preuzeti odgovarajući harmonizovani standardi. Ovaj spisak se sastavlja i objavljuje u skladu sa zakonom kojim se uređuju tehnički zahtevi za proizvode i ocenjivanje usaglašenosti i propisom donetim na osnovu tog zakona - dodala je.

U zavisnosti od kategorije LZO primenjuju se različiti postupci ocenjivanja usaglašenosti u okviru kojih je predviđena i mogućnost provere usklađenosti LZO sa zahtevima srpskih standarda pod uslovom da je proizvođač koristio standarde kao pretpostavku za dokazivanje usaglašenosti.

- Takođe, u glavi V, tj. članovima 22. do 25. Pravilnika propisano je postupanje organa tržišnog nadzora u vezi sa LZO koja predstavlja rizik po zdravlje i bezbednost korisnika. Organi nadzora postupaju u skladu sa zakonom kojim se uređuje inspekcijski nadzor, odnosno zakonom kojim se uređuju tehnički zahtevi za proizvode i ocenjivanje usaglašenosti i posebnim zakonom. Ukoliko postoji opravdana sumnja da LZO predstavlja rizik, organi tržišnog nadzora mogu da sprovedu ispitivanje predmetne LZO (uz učešće imenovanih tela) i da provere da li LZO zadovoljava zahteve standarda navedenih u tehničkoj dokumentaciji prema kategoriji rizika za koju je LZO proizvedena i kategorisana - kaže Jelena Ivančević.

Za nadzor LZO na tržištu nadležno je Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, Sektor tržišne inspekcije. Prema rezultatima procene rizika u procesu planiranja tržišnog nadzora, na osnovu javno dostupnih informacija, predviđena je kontrola LZO sa aspekta usaglašenosti i bezbednosti po novom pravilniku, u toku poslednjeg kvartala 2020. godine, i to zaštitne opreme za zavarivanje sa indikovanim srednjim nivoom rizika.

- S obzirom na to da je nadzor započet u oktobru, rezultati će biti poznati najkasnije krajem decembra ove godine. Na bazi iskustava iz prethodnih godina, na osnovu kontrola izvršenih od strane tržišnih inspektora u 2018. godini, zabranjena je isporuka 11.235 komada različitih vrsta LZO za zavarivanje (maske, štitnici, naočare) zbog neusaglašenosti sa tada važećim Pravilnikom o ličnoj zaštitnoj opremi, dok je u 2019. godini zabranjena isporuka 3.863 komada sunčanih naočara, takođe zbog neusaglašenosti prema tada važećem Pravilniku o ličnoj zaštitnoj opremi - navodi Ivančevićeva.

Krajem 2015. godine doneta je Strategija unapređenja infrastrukture kvaliteta u Republici Srbiji za period 2015-2020. godine. Kako navodi sagovornica, implementirana je u najvećem delu. Izgrađen je savremen strateški i zakonodavni okvir infrastrukture kvaliteta, usklađen sa evropskim, radi stavljanja na tržište bezbednih i kvalitetnih proizvoda i olakšavanja poslovanja (četiri sistemska zakona, kao i tehnički propisi za 16 grupa proizvoda).

- Domaćim privrednicima omogućeno je da posluju prema najsavremenijim međunarodnim standardima kvaliteta i bezbednosti čime je značajno unapređen nivo konkurentnosti srpske privrede. Naime, Institut za standardizaciju Srbije je do 2020. godine usvojio preko 99% CEN standarda, oko 98 % CENELEC standarda i preko 80 % ETSI standarda.Ovi standardi predstavljaju implementaciju evropskih standarda i u potpunosti su usklađeni sa njima - dodala je Jelena Ivančević.

Akreditaciono telo Srbije (ATS) je zadržalo status potpisnika multilateralnog sporazuma (MLA) sa Evropskom akreditacijom (EA). U aprilu 2018. godine potvrđen je status potpisnika multilateralnog sporazuma (MLA) za oblasti laboratorija za ispitivanje, laboratorija za etaloniranje, medicinskih laboratorija, kontrolnih tela, sertifikacionih tela za sertifikaciju proizvoda, sertifikacionih tela za sertifikaciju sistema menadžmenta i sertifikaciju osoba. Navedenim sporazumima u oblasti akreditacije postavljen je temelj za prihvatanje rezultata ispitivanja, etaloniranja, kontrolisanja i sertifikacije sprovedenih u srpskim laboratorijama.

Direkcija za mere i dragocene metale (DMDM) je održala članstvo u odgovarajućim metrološkim međunarodnim organizacijama.

U pogledu zaštite dece i najmlađih Ministarstvo privrede je u 2018. godini prvi put uredilo oblast dečjih igrališta donošenjem Pravilnika o bezbednosti dečjih igrališta, kojim je znatno unapređeno stanje u pogledu bezbednosti, održavanja i kontrolisanja dečjih igrališta na otvorenom prostoru.

U okviru aktivnosti Pregovaračke grupe 1 (kretanje robe) preuzete su i u domaći pravni sistem inkorporisane sve direktive i uredbe EU iz nadležnosti Ministarstva privrede, u oblasti kretanja robe. Naime, doneti su brojni tehnički propisi iz nadležnosti Ministarstva privrede koji se redovno usklađuju sa odgovarajućim propisima u EU (u oblasti mašina, liftova, električne i elektronske opreme, lične zaštitne opreme i opreme koja se koristi u eksplozivnim sredinama, tekstila, obuće, merila, neautomatskih vaga, prethodno upakovanih proizvoda, aerosolnih raspršivača itd.)

Uspešno su pripremljeni (i u julu 2020. godine, poslati Evropskoj komisiji), strateški dokumenti Nacrt Strategije i Akcionog plana za harmonizovanu oblast za PG1 (Merilo br.2), radi ispunjavanja merila i otvaranja pregovora u okviru PG1–Kretanje roba, a u cilju podizanja konkurentnosti domaće privrede.

- U toku je finalno usaglašavanje Nacrta Akcionog plana za usklađivanje zakonodavstva Republike Srbije sa članovima 34-36 Ugovora o funkcionisanju EU. Usvajanjem ovog AP na Vladi biće ispunjeno Merilo 1 za otvaranje pregovora za pregovaračko poglavlje 1, Kretanje roba. Prethodno su uspešno održani eksplanatorni i bilateralni skrining sa predstavnicima Evropske Кomisije 2014. godine. EK je pozitivno ocenila oba skrininga - zaključuje Jelena Ivančević.