Srbija sve značajnija destinacija na turističkoj mapi sveta - Ulaganje u infrastrukturu i niži PDV za ugostitelje dovode nove posetioce
Srbiju je tokom prva tri meseca 2018. godine posetilo 11% turista više u odnosu na isti period 2017. Domaćih gostiju je bilo za 10% više, dok je broj stranaca porastao za 12%. Prema prognozama Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, naša zemlja bi do kraja godine od turizma mogla da zaradi 1,4 mlrd EUR, odnosno 200 mil EUR više nego lani, a pojedini stručnjaci ističu da je posebno značajno to što je Srbija postala destinacija sa rastućim manifestacionim turizmom, uz očekivani dalji rast kongresnog turizma. Sve više je interesantna i mladim ljudima koji traže nove urbane sredine za zabavu, ali i poslovnim nomadima koji mogu da rade sa bilo kog mesta na svetu.
Ako se po jutru dan poznaje, 2018. bi mogla biti još jedna veoma uspešna godina za srpski turizam, a glavni cilj turističkih radnika je privlačenje većeg broja posetilaca, posebno sa tržišta koja do sada nisu bila toliko "aktivna". Jedna od mera koje bi trebalo da doprinesu ostvarivanju planova je i Uredba za podsticanje unapređenja organizovanog turističkog prometa stranih turista na teritoriji Srbije, koju je početkom godine donela Vlada Srbije, sa namerom da podstakne domaće i velike strane turoperatere da organizovano dovode grupe stranih turista.
Državne institucije nadležne za turizam i eksperti u ovoj oblasti smatraju da je za napredak i ostvarivanje još boljih rezultata ključno konstantno ulaganje u turističku infrastrukturu i unapređenje celokupne turističke ponude, a u planu je i uvođenje besplatnog servisa, odnosno sistema elektronske prijave i odjave svih turista (e-turist), koji će omogućiti preciznije podatke o broju posetilaca.
Ministar Rasim Ljajić najavio je nedavno da će Srbija ove godine imati najozbiljniju onlajn i televizijsku marketinšku kampanju u najuticajnijim svetskim medijima, što bi trebalo značajno da utiče na vidljivost turističke destinacije na svetskoj mapi.
- U značajne mere koje država sprovodi radi privlačenja većeg broja turista spadaju i inicijativa za smanjenje PDV-a sa 20% na 10% za ugostiteljske usluge, kao i za unapređenje sistema povraćaja PDV-a za strane turiste (Tax Free) – kaže u razgovoru za eKapiju Renata Pindžo, pomoćnica ministra trgovine, turizma i telekomunikacija.
Osim brojnih turista iz regiona, koji tradicionalno Srbiju posećuju u najvećem broju, sve više ih u poslednje vreme dolazi iz Turske, Italije, Grčke, Nemačke, Rusije ali i iz Kine, Izraela i Irana. Naša sagovornica ističe da je u prva dva meseca ove godine zabeležen rast broja turista iz Kine za 254% u odnosu na isti period 2017.
- Trendovi u savremenom turizmu idu u prilog Srbiji kao turističkoj destinaciji. Više kraćih odmora tokom godine, izleti, povratak prirodi i aktivan odmor, bogato kulturno nasleđe, autentičnost i jedinstveno iskustvo, stvari su na koje Srbija može da odgovori bogatom ponudom – navodi Pindžo.
Urbani turisti i poslovni nomadi
U Turističkoj organizaciji Srbije navode da je 2017. godina bila rekordna za srpski turizam, i da je tada zabeležen rast od 12% što se tiče dolazaka turista, kao i 11% u noćenjima, u odnosu na godinu dana ranije. Prema istraživanju koje je sprovela TOS, među najčešće navođenim motivima za izbor neke domaće turističke destinacije stranci su naveli kulturno-istorijsko nasleđe, dobar odnos cena i kvaliteta, gostoprimstvo, prirodne atrakcije, kao i enološku ponudu, ali ih zanimaju i zabava, provod i izlasci.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Goran Petković kaže da je broj turista u svetu odavno premašio jednu milijardu i da neprestano raste. On u razgovoru za eKapiju ističe da je važno to što Srbija godinama povećava svoje učešće u svetskom turizmu i što predstavlja jedno od najdinamičnijih, rastućih turističkih receptivnih tržišta.
- Srbija je kao destinacija u poslednje vreme interesantna mladim ljudima koji traže nove urbane sredine za zabavu ili interesantne događaje za provod. Rastuće je i interesovanje za kulturnu ponudu Srbije i sve više stranaca obilazi ne samo manastire, već i puteve rimskih imperatora i druga arheološka nalazišta, tvrđave i istorijske spomenike – navodi Petković i dodaje da bi razvoju kongresnog turizma mogla značajno doprineti obnova Sava centra.
Sagovornik eKapije takođe ističe da se u poslednje vreme u turizmu pojavljuju takozvani "poslovni nomadi", poslovni ljudi koji često putuju širom sveta, jer im savremeni poslovi na računaru omogućavaju da rade sa bilo koje lokacije.
- Oni se okupljaju u sredinama koje su kreativne i u kojima se nalazi veći broj zainteresovanih za slične poslove, istraživanja i koncepte, a gradovi se trude da im obezbede okruženje pogodno za njihov biznis. Proaktivne destinacije stvaraju ambijent za dugotrajne poslovne susrete stručnjaka koji dolaze da privremeno žive i rade u njihovoj sredini. Beograd, Novi Sad i Subotica su intuitivno možda već kročili na ovaj put – kaže Goran Petković.
Urbani turisti i poslovni nomadi
U Turističkoj organizaciji Srbije navode da je 2017. godina bila rekordna za srpski turizam, i da je tada zabeležen rast od 12% što se tiče dolazaka turista, kao i 11% u noćenjima, u odnosu na godinu dana ranije. Prema istraživanju koje je sprovela TOS, među najčešće navođenim motivima za izbor neke domaće turističke destinacije stranci su naveli kulturno-istorijsko nasleđe, dobar odnos cena i kvaliteta, gostoprimstvo, prirodne atrakcije, kao i enološku ponudu, ali ih zanimaju i zabava, provod i izlasci.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Goran Petković kaže da je broj turista u svetu odavno premašio jednu milijardu i da neprestano raste. On u razgovoru za eKapiju ističe da je važno to što Srbija godinama povećava svoje učešće u svetskom turizmu i što predstavlja jedno od najdinamičnijih, rastućih turističkih receptivnih tržišta.
- Srbija je kao destinacija u poslednje vreme interesantna mladim ljudima koji traže nove urbane sredine za zabavu ili interesantne događaje za provod. Rastuće je i interesovanje za kulturnu ponudu Srbije i sve više stranaca obilazi ne samo manastire, već i puteve rimskih imperatora i druga arheološka nalazišta, tvrđave i istorijske spomenike – navodi Petković i dodaje da bi razvoju kongresnog turizma mogla značajno doprineti obnova Sava centra.
Sagovornik eKapije takođe ističe da se u poslednje vreme u turizmu pojavljuju takozvani "poslovni nomadi", poslovni ljudi koji često putuju širom sveta, jer im savremeni poslovi na računaru omogućavaju da rade sa bilo koje lokacije.
- Oni se okupljaju u sredinama koje su kreativne i u kojima se nalazi veći broj zainteresovanih za slične poslove, istraživanja i koncepte, a gradovi se trude da im obezbede okruženje pogodno za njihov biznis. Proaktivne destinacije stvaraju ambijent za dugotrajne poslovne susrete stručnjaka koji dolaze da privremeno žive i rade u njihovoj sredini. Beograd, Novi Sad i Subotica su intuitivno možda već kročili na ovaj put – kaže Goran Petković.
Profesor Univerziteta Singidunum Slobodan Unković navodi da se u turizmu Srbije u poslednje tri godine beleže sve bolji rezultati. Podseća i da je devizni priliv u ovoj grani protekle godine dostigao 1,2 mlrd USD.
- Zahvaljujući podsticajnim merama oživljene su domaće turističke destinacije. Važno je da smo razumeli da turizam nije sporedna delatnost, već značajna privredna grana koja ostvaruje prihod - kaže Unković za eKapiju.
On veruje da će se u 2018. godini, koja bi turistički mogla biti još uspešnija, aktivirati i neka druga tržišta sa kojih dolaze strani gosti, poput Japana i SAD.
Od hotela do turističke signalizacije
Turistička infrastruktura je jedan od ključnih faktora za dalji napredak i još bolje rezultate u ovoj oblasti i zato je neophodno stalno ulaganje u smeštajne kapacitete, dobre puteve koji vode do turističkih centara, signalizaciju... Iz Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija navode da su u 2017. godini odobrena bespovratna sredstva od oko 800 miliona dinara za realizaciju 42 infrastrukturna projekta čiji je cilj uređenje i razvoj turističke privrede.
Između ostalog, sredstva su namenjena razvoju Ski centra Kopaonik, nastavku revitalizacije Niške tvrđave, izgradnji sportske hale na Srebrnom jezeru i Omladinsko-kulturnog centra na Zlatiboru, uređenju kompleksa Avalskog tornja u Beogradu... Renata Pindžo ističe da je cilj i da se pomogne lokalnim samoupravama, koje su Strategijom razvoja turizma od 2016. do 2025. godine prepoznate kao prioritetne turističke destinacije, da razviju dodatne atrakcije koje možda do sada nisu bile dovoljno poznate.
Profesor Goran Petković mišljenja je da se turistička infrastruktura ubrzano unapređuje u Srbiji u poslednjih dvadesetak godina.
- Zahvaljujući podsticajnim merama oživljene su domaće turističke destinacije. Važno je da smo razumeli da turizam nije sporedna delatnost, već značajna privredna grana koja ostvaruje prihod - kaže Unković za eKapiju.
On veruje da će se u 2018. godini, koja bi turistički mogla biti još uspešnija, aktivirati i neka druga tržišta sa kojih dolaze strani gosti, poput Japana i SAD.
Od hotela do turističke signalizacije
Turistička infrastruktura je jedan od ključnih faktora za dalji napredak i još bolje rezultate u ovoj oblasti i zato je neophodno stalno ulaganje u smeštajne kapacitete, dobre puteve koji vode do turističkih centara, signalizaciju... Iz Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija navode da su u 2017. godini odobrena bespovratna sredstva od oko 800 miliona dinara za realizaciju 42 infrastrukturna projekta čiji je cilj uređenje i razvoj turističke privrede.
Između ostalog, sredstva su namenjena razvoju Ski centra Kopaonik, nastavku revitalizacije Niške tvrđave, izgradnji sportske hale na Srebrnom jezeru i Omladinsko-kulturnog centra na Zlatiboru, uređenju kompleksa Avalskog tornja u Beogradu... Renata Pindžo ističe da je cilj i da se pomogne lokalnim samoupravama, koje su Strategijom razvoja turizma od 2016. do 2025. godine prepoznate kao prioritetne turističke destinacije, da razviju dodatne atrakcije koje možda do sada nisu bile dovoljno poznate.
Profesor Goran Petković mišljenja je da se turistička infrastruktura ubrzano unapređuje u Srbiji u poslednjih dvadesetak godina.
- Arheološka nalazišta se opremaju i otvaraju, skijališta i planinski centri takođe, kao i akva parkovi, turistička signalizacija, biciklističke staze... Ima još mnogo toga da se uradi, posebno na obeležavanju turističkih atrakcija i mesta, otvaranju još nekih muzeja, javnih toaleta na pojedinim lokacijama. Ulaganja su svakako neophodna, ali planski i na temelju već postignutog - kaže Petković.
On takođe ističe da je u nekim sredinama hitno potrebno rešiti probleme prečišćavanja otpadnih voda, a sa njim se slaže i profesor Slobodan Unković koji smatra da se treba pozabaviti infrastrukturnim problemima, omogućiti vodosnabdevanje u nekim sredinama i tako, između ostalog, stvoriti prostor za nova ulaganja.
- Pored toga, važno je povesti računa o mestima u Podunavlju koja su pravi biser i predstavljaju atrakciju za strance, te je važno da se grade marine, i preurede pristaništa – kaže Unković.
Generalni direktor kompanije Mona hotel management, Ivan Vitorović, ukazuje na važnost funkcionisanja lokalnih aerodroma, poput niškog ili Ponikva kod Uživa, ali i na značaj završetka autoputa na koridorima 10 i 11. Međutim, ističe da je važna i jasna strategija brendiranja Srbije kao destinacije.
- Jako kaskamo i u budžetu i sa inovativnim rešenjima. Jednostavno, ako hoćete da kao mala zemlja igrate na svetskom tržištu morate da budete mnogo proaktivniji i pametnijih od ostalih. A tu je uloga države bitna. Za ostalo će se pobrinuti - i treba da se pobrine - privatni sektor, jer od toga zarađuje - podvukao je Vitorović u razgovoru za eKapiju.
Više low cost kompanija i uređeniji taksi prevoz
Tijana Maljković, sekretar Udruženja za turizam Privredne komore Srbije (PKS), ističe da je važna kako blizina aerodroma, tako i broj aviokompanija koje lete ka i iz Srbije, odnos cene i kvaliteta usluge, raznovrsnost smeštajnih kapaciteta, vizni režimi, ali i različitost u ugostiteljskoj ponudi. Ona za eKapiju kaže da nam nedostaje i veći broj low cost kompanija koje bi letele tokom cele godine, ali i uređeniji sistem taksi prevoznika.
On takođe ističe da je u nekim sredinama hitno potrebno rešiti probleme prečišćavanja otpadnih voda, a sa njim se slaže i profesor Slobodan Unković koji smatra da se treba pozabaviti infrastrukturnim problemima, omogućiti vodosnabdevanje u nekim sredinama i tako, između ostalog, stvoriti prostor za nova ulaganja.
- Pored toga, važno je povesti računa o mestima u Podunavlju koja su pravi biser i predstavljaju atrakciju za strance, te je važno da se grade marine, i preurede pristaništa – kaže Unković.
Generalni direktor kompanije Mona hotel management, Ivan Vitorović, ukazuje na važnost funkcionisanja lokalnih aerodroma, poput niškog ili Ponikva kod Uživa, ali i na značaj završetka autoputa na koridorima 10 i 11. Međutim, ističe da je važna i jasna strategija brendiranja Srbije kao destinacije.
- Jako kaskamo i u budžetu i sa inovativnim rešenjima. Jednostavno, ako hoćete da kao mala zemlja igrate na svetskom tržištu morate da budete mnogo proaktivniji i pametnijih od ostalih. A tu je uloga države bitna. Za ostalo će se pobrinuti - i treba da se pobrine - privatni sektor, jer od toga zarađuje - podvukao je Vitorović u razgovoru za eKapiju.
Više low cost kompanija i uređeniji taksi prevoz
Tijana Maljković, sekretar Udruženja za turizam Privredne komore Srbije (PKS), ističe da je važna kako blizina aerodroma, tako i broj aviokompanija koje lete ka i iz Srbije, odnos cene i kvaliteta usluge, raznovrsnost smeštajnih kapaciteta, vizni režimi, ali i različitost u ugostiteljskoj ponudi. Ona za eKapiju kaže da nam nedostaje i veći broj low cost kompanija koje bi letele tokom cele godine, ali i uređeniji sistem taksi prevoznika.
Direktor Udruženja hotelijera i restoratera Srbije (HORES) Georgi Genov navodi da je istraživanje ove asocijacije, sprovedeno prošle godine, pokazalo da su najveće primedbe koje turisti imaju prilikom posete Beogradu upravo na taksi prevoz, jer im se naplaćuje po značajno većoj ceni, kao i nedostatak turističke signalizacije.
Kad je reč o organizaciji putovanja, najveći broj stranih turista navodi da je putovalo u Srbiju u "samostalnoj režiji", pokazuju podaci Turističke organizacije Srbije. Tek mali broj se organizuje za putovanje preko turističke agencije (5,2%), a preko firme ili kompanije oko 4,3%.
Pomoćnica ministra Renata Pindžo ukazuje da je važno da se taj trend promeni i turisti počnu u većem broju da dolaze organizovano, u većim grupama.
- Srbija neće biti dovoljno razvijena turistička destinacija sve dok je ne budu posećivale organizovane grupe inostranih turista - ističe Pindžo.
Ipak, čini se da je zajednički stav turističkih radnika, stručnjaka i institucija koje se bave ovom oblašću pozitivan i da većina smatra da je turizam u Srbiji na dobrom putu. Ukoliko se nastave trendovi iz proteklih nekoliko godina, uz dodatne investicije, brigu države o infrastrukturnim projektima i razvoj ukupne turističke ponude, za očekivati je još bolje rezultate i više turista koji će u svet poneti lepu sliku o Srbiji.
Kompletan sadržaj biltena Putovanja kao stil života - Umeće življenja i uživanja pročitajte OVDE.
Kad je reč o organizaciji putovanja, najveći broj stranih turista navodi da je putovalo u Srbiju u "samostalnoj režiji", pokazuju podaci Turističke organizacije Srbije. Tek mali broj se organizuje za putovanje preko turističke agencije (5,2%), a preko firme ili kompanije oko 4,3%.
Pomoćnica ministra Renata Pindžo ukazuje da je važno da se taj trend promeni i turisti počnu u većem broju da dolaze organizovano, u većim grupama.
- Srbija neće biti dovoljno razvijena turistička destinacija sve dok je ne budu posećivale organizovane grupe inostranih turista - ističe Pindžo.
Ipak, čini se da je zajednički stav turističkih radnika, stručnjaka i institucija koje se bave ovom oblašću pozitivan i da većina smatra da je turizam u Srbiji na dobrom putu. Ukoliko se nastave trendovi iz proteklih nekoliko godina, uz dodatne investicije, brigu države o infrastrukturnim projektima i razvoj ukupne turističke ponude, za očekivati je još bolje rezultate i više turista koji će u svet poneti lepu sliku o Srbiji.
Kompletan sadržaj biltena Putovanja kao stil života - Umeće življenja i uživanja pročitajte OVDE.