Šećerna vodica upakovana u tablete - Zaplenjeni lekovi vredni više od 10 mil EUR
Zaplenjeni "lekovi" su u EU uvezeni iz Azije i sadržavali pogrešne doze i sastojke koji mogu ozbiljno ugroziti zdravlje pacijenata.
Po Zakonu o lekovima, medikamenti mogu biti u prometu isključivo u apotekama i nije dozvoljena njihova prodaja putem interneta i oglasa. Po definiciji iz Zakona, lažni lekovi su svi proizvodi koji se izrađuju i stavljaju u promet s namerom da na bilo koji način obmanu kupca: bilo da je reč o lažnim podacima, identifikaciji, proizvođaču, mestu proizvodnje, dozvoli upisa u registar, sertifikatu o analizi, pakovanju…
– Da bi se lek našao na tržištu u Srbiji, neophodno je da pravno lice koje je ovlašćeno za tu delatnost i prepoznato u Zakonu o lekovima, dobije dozvolu za lek, koju izdaje Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije – kaže za "Dnevnik" pi-ar Agencije za lekove i medicinska sredstva Aleksandar Tucović.
– Postoje i domaći proizvođači lekova koji moraju ispuniti standard dobre proizvođačke prakse, kao i distributeri, koji sa svoje strane, ispunjavaju te standarde. Potvrde o ispunjenosti tih standarda izdaje Ministarstvo zdravlja, a za njihov nadzor je zadužena Inspekcija Agencije za lekove i medicinska sredstva. Neophodno je da za svaku seriju uvezenog leka postoji sertifikat koji izdaje Agencija, što proveravaju carinske službe.
Kako kaže sagovornik "Dnevnika", zaštita potrošača se odvija na više nivoa, a svaka sumnja u lažni lek se može prijaviti Inspekciji, koja izlazi na teren, uzorkuje sumnjivi lek i donosi ga na analizu u Agenciju.
– Kad inspektori Ministarstva zdravlja donesu uzorak uzet vandrednom kontrolom, donosi se u Nacionalnu kontrolnu laboratoriju Agencije, gde se utvrđuje da li on odgovara standardu kvaliteta. To podrazumeva i fizičko-hemijsku analizu, ali i procenu originalnosti pakovanja i uputstva za lek. Kada Agencija završi analizu, izdaje se sertifikat, kojim se potvrđuje originalnost ili kaže da uzorak ne odgovara standardu kvaliteta – objašnjava Tucović.