Proizvođači Srema prepoznali da prerada mesa može doneti zaradu

- Ja sam se na ovo odlučio kako bih dodatno zaradio, jer svakako je daleko bolje prodati kobasice, slaninu i kulen od živog mesa. Mislim da je računica tu veoma jasna, i samo onaj ko je spreman dosta da radi može da se upusti u ovo. Sve se radi po propisima, u komori, jer se mora dobro voditi računa o kvalitetu onoga što se proizvodi. Sirovinu ponekad nabavljam i iz klanica u okruženju, a važno je da za sve postoji deklaracija kako bi kupac znao da mu je ponuđen kvalitetan i zdravstveno bezbedan proizvod - ističe Vojnović.

Srem je oduvek poznat kao kraj vrednih ljudi i dobrih domaćina, a nekada je bio poznat i po tovu svinja. Sada je broj tovljenika daleko manji nego nekada, ali ima ih dovoljno da vredni mladi proizvođači u svojim gazdinstvima pokrenu dodatni posao.

- Ja mislim da samo prerada onog što mi proizvedemo može da donese neku zaradu. Svi znamo da je tržište nepredvidivo i da jedne godine, primera radi, prodajući tovljenike možemo dobro da zaradimo, narednih pet da smo na gubitku. I zbog toga ovakav način proizvodnje, odnosno prerada može koliko toliko da donese dobru zaradu. Naravno naši proizvodni, konkretno u mom slučaju, dakle kobasice, kulen ili sušena slanina su daleko jeftiniji nego u marketima, što je uz dobar kvalitet, još jedan od razloga za veliku tražnju - dodaje sagovornik Agrokluba.

Ovo nije jedini primer mladog poljoprivrednika koji se bavi preradom na svom gazdinstvu. Primera u Sremu je dosta.

U Vognju takođe postoji prerada mesa u porodičnom gazdinstvu, u Novoj Pazovi mnoga domaćinstva se bave mlečnim govedarstvom pa na tržište plasiraju razne vrste sireva, koji su veoma traženi. U Vojki takođe mogu da se nađu gazdinstva koja se bave preradom mesa i koja već sada imaju svoje stalne kupce. Dakle svest poljoprivrednika se promenila i svako od njih traži posao koji može da donese bolju zaradu.

U svim ovim domaćinstvima angažovana je cela porodica, a u mnogima i dodatna radna snaga kako bi se posao uspešno priveo kraju. Ovome treba dodati i podatak da je i sve veći broj gazdinstava koja se bave organskom poljoprivredom, pa se neretko na pijacama ili u marketima mogu pronaći proizvodi, ali i njihove prerađevine organskog porekla koje imaju i cenu nešto višu od onih iz konvencionalnog načina proizvodnje.