Jedanaest godina rada guvernera Jorgovanke Tabaković

Tokom prethodnih 11 godina Srbija je prešla put od zemlje koju je odlikovala monetarna i finansijska nestabilnost i neizvesnost, do zemlje koja ima inflaciju uporedivu sa ostalim zemljama, stabilnu valutu, rekordan nivo deviznih rezervi, stabilan finansijski sistem, uređene javne finansije, stabilan rast investicija, snažan rast izvoza i održivu spoljnu poziciju, saopšteno je iz Kabineta guvernera Narodne banke Srbije povodom 11 godina rada Jorgovanke Tabaković na čelu te institucije.

U saopštenju se navodi da je inflacija za godinu dana snižena za 10 p.p. – sa nivoa od 12,2% krajem 2012. godine na 2,2% krajem 2013. godine. Smanjenje pritisaka usledilo je kao rezultat restriktivnih mera monetarne politike preduzetih u periodu jun 2012 – februar 2013. godine, pada cena primarnih poljoprivrednih proizvoda (na domaćem i svetskom tržištu), niske domaće tražnje i usidravanja inflacionih očekivanja.

- Nakon spuštanja, inflacija je u kontinuitetu čuvana na niskom nivou do eskalacije globalnih inflatornih pritisaka - navodi se.

Dodaje se da je ciklus relaksacije monetarne politike započet u maju 2013. godine.

- Smanjenje referentne kamatne stope počeli smo sa nivoa od 11,75%, spuštajući je na nivo od 9,5% na kraju 2013. godine. U narednim godinama nastavili smo da je smanjujemo do nivoa od 1% krajem 2020. godine, gde je i zadržana sve do aprila 2022. godine.

Između ostalog, u saopštenju Kabineta među rezultate se ubraja i promenjen pristup sprovođenju politike deviznog kursa dinara prema evru:

- Umesto puštanja značajnijih oscilacija, koje su vodile jačanju inflatornih pritisaka, neizvesnosti poslovanja, visokim kursnim razlikama u domaćoj privredi i porastu problematičnih kredita, a što je bila karakteristika domaćeg tržišta pre avgusta 2012. godine, od tada pa do danas jedna od osnovnih karakteristika Narodne banke Srbije ostaje relativna stabilnost deviznog kursa.

Navodi se da je dinar tokom poslednjih 11 godina nominalno ojačao za 1,2% prema evru.

- Istovremeno, Narodna banka sve vreme vodi računa da devizne rezerve u vremenima pojačanih deprecijacijskih pritisaka pažljivo koristi – investira u stabilnost kursa, a da u ambijentu preovlađujućih pritisaka ka jačanju dinara – devizne rezerve uvećava, gradeći tako dodatni sloj sigurnosti za domaći finansijski sistem. Od 6. avgusta 2012. godine do danas, Narodna banka Srbije je na deviznom tržištu neto kupila 6,6 mlrd EUR i time, kao najznačajniji pojedinačni faktor, doprinela da u navedenom periodu devizne rezerve zemlje budu više nego udvostručene i da krajem jula 2023. godine premaše 23 milijarde evra - stoji u analizi.

Takođe, dodaje se, od avgusta 2012. godine do danas, zlato je količinski uvećano preko 2,5 puta (sa 14,8 tona krajem jula 2012. na aktuelnih rekordnih 38,5 tona), kupovinom na međunarodnom tržištu (tokom 2019. i 2020. ukupno 12 tona), ali i iz domaće proizvodnje, pri čemu je sve zlato najvišeg kvaliteta i čistoće (preko 99,5%). Učešće zlata u rezervama povećano je sa 6,2% na oko 10%, a njegova vrednost povećana je tri i po puta (sa 0,6 milijardi na 2,2 mlrd EUR).

Od jula 2021. godine, nakon što smo iz inostranstva uvezli 13 tona zlata (1 tonu ostalu iz sukcesije i 12 tona kupljenih u inostranstvu), sve zlatne rezerve nalaze se u Srbiji, u trezorima Narodne banke Srbije, podseća NBS.

Napominje se i da je kreditni rejting Srbije povećan za dva nivoa uprkos krizama iz međunarodnog okruženja, na korak do investicionog, a dodaje se i da je u poslednje tri i po godine u Srbiju je usmereno 13,5 mlrd EUR stranih direktnih investicija, od čega je više od polovine investirano u razmenljive sektore.

Učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima bankarskog sektora spušteno je na oko 3%, sa zatečenih oko 20% (petina aktive bankarskog sektora), navodi Centralna banka Srbije.

Ističe se i da je ugledni mesečnik The Banker, britanski magazin u vlasništvu Financial Times-a, proglasio Jorgovanku Tabaković za najboljeg guvernera na svetu i za najboljeg evropskog guvernera za 2020. godinu.