Bliži li se kraj većim ratama za stambeni kredit?

Bankar Vladimir Vasić je objasnio da je to stvar tržišta i tržišnih okolnosti, navodeći da je kod nas 10% onih kredita koji imaju fiksnu kamatnu stopu.

- Uvek kada uzimate fiksnu kamatnu stopu, ona je nešto veća od trenutne varijabilne kamatne stope, jer sadrži rezervu. Banka mora da računa šta će se dešavati u budućnosti i kada se obavežete da imate kamatu od 4% fiksnu, to znači narednih 15 godina ta kamata ne može da se menja - kaže Vasić.

- Iz ugla klijenta, kada raste euribor i imate porast mesečnih rata kredita, više bi mi odgovarala fiksna kamata. Međutim, u trenutku kada sam uzimao kredit, poredio sam fiksnu i varijabilnu, i varijabilna je bila daleko niža, računao sam da ne može da dođe do ovakve situacije i da ovako brzo poraste euribor - objasnio je Vasić.

- Demantuje nas život, polako posle nekog vremena, par meseci, videćemo da li će euribor početi da se spušta, pa mi koji imamo kredite, odnosno varijabilnu kamatnu stopu opet osetiti neku vrsti blagodeti povoljnijih uslova finansiranja. Kada će to biti, očekujem 2024. godine, kraj 2025. godine - kaže Vasić.

Nenad Bumbić iz udruženja "Zaštita potrošača" kaže da povećanje rata najviše osećaju oni koju su se zadužili ove i prethodne godine, koji su na početku otplate kredita, jer ono što je većina ljudi u suštini shvatila nakon što uzme kredit - da tim dugoročnim kreditima u toku prvih nekoliko godina oni otplaćaju samo kamatu i kada se ta povećana kamatna stopa računa u suštini na uvek istu osnovicu, dobijete da imate osetno veće mesečne rate.

Dobar deo građana je bio ohrabren istorijski niskim kamatama koje smo imali u prethodnom periodu. Prema njegovim rečima, kada se pogleda unazad 30 ili 40 godina, u SAD prosečna kamatna stopa je bila oko 7%.

- Što se tiče euribora, pre krize 2008. bili smo na 5%. Ono što je cilj sada i Feda i Evropske banke, jeste da kamatna stopa bude oko 5%. Što se tiče SAD, kada se pogleda Siti banka, ona daje najveću kamatu na štednju na oročene depozite na sedam meseci, iznosi do 4,75%. Banka računa da će u narednih sedam meseci biti jeftinije da dâ štedišama 4,75% kamatu, nego da pozajmljuje novac na drugoj strani, a posle sedam meseci računa da će ta kamata početi da ide nadole. Mi bismo trebali da vidimo početkom 2024. smirivanje kretanja kamantih stopa - objasnio je Bumbić.

Viceguverner Željko Jović kaže da NBS utiče na dva načina na kamtne stope i uslove pod kojima se krediti odobravaju – prvi je kroz referentnu kamatnu stopu.

- Njenom promenom ona utiče na reperne kamatne stope na tržištu novca, govorimo o dinarima po kojima se pozamljuju novčana sredstva između jedne i druge banke, te reperne kamatne stope se ugrađuju u kamatne stope za kredite - objašnjava Jović.

Promena referentne kamatne stope, dodaje, preslikava se kroz transmisioni mehanizam na kamatne stope na tržištu novca. Belibor se ugrađuje u kamatne stope i ugrađuje se u varijabilne stope u dinarima.

Banke su od 2018. godine u obavezi, kako je istakao, da klijentu koji dolazi da uzme stambeni kredit predoče u obračunu u predugovornoj fazi šta mu se može desiti ako uzme varijabilnu kamantu stopu, rade se simulacije sa promenom kamatne stope za određeni procentni poen i kako će se to odraziti na ratu. Najčešće se dešava da građani u brzini kada uzimaju kredit ne obrate pažnju na signalizaciju.

- Po propsima u vezi sa zaštitom, banke su u obavezi, ako u svom repertoaru ponude kredita imaju stambeni kredit sa fiksnom kamatom, da prvo isporuče ponudu klijentu za ovu vrstu kredita. Ako nemaju u ponudi, moraju da mu ponude prvo dinarski sa varijabilnom kamatnom stopom, a potom tek evrokredit sa varijabilnom kamatnom stopom - naveo je Jović.