Do kada će rasti rate kredita i da li je fiksna kamata dobra opcija?

Dužnike sa kreditima najviše brine rast kamatnih stopa koje su brana od zaustavljanja inflacije. Profesor Univerziteta Singidunum Nikola Stakić kaže za RTS da bismo voleli da vidimo kraj monetarnog zaoštravanja, kao i da postoje neke predikcije koje kažu da će to trajati još tri do šest meseci. Objasnio je i da li je rešenje produženje roka otplate kredita, ali i da li bi se odlučio za fiksnu kamatnu stopu.

- Generalno gledano, Evropa je kasnila nekoliko meseci u odnosu na SAD, a mi vidimo po stopama inflacije kod nas i u drugim agregatima da i mi kasnimo za ovom razvijenom Evropom koja je u evrozoni takođe nekoliko meseci - navodi Stakić.

Ističe da zemlje istočne Evrope imaju i više stope inflacije od nas, pre svega bivše sovjetske republike, ali i Poljska, Češka, Estonija, Litvanija.

- One osnovne zemlje u evrozoni imaju sada, prema poslednjem proračunu, značajno smanjenje inflacije u martu - dodaje Stakić.

U Srbiji je oko 150.000 stambenih kredita. Zaduženje za njih je sa 568 milijardi prošle godine došlo do 640 milijardi, dok su gotovinske pozajmice sa 662 milijarde porasle tek za dvadeset milijardi dinara. Profesor Stakić to obrazlaže činjenicom da je veći broj klijenta uzeo veći broj novih kredita nego što je otplaćeno starih.

- Drugi efekat je čisto knjigovodstvene prirode. To je onaj preostali iznos glavnice kredita koji se nominalno kao obračun uvećava zbog viših referentnih kamatnih stopa. Tako da imate osećaj uzaludnosti da otplaćujete nešto, a da preostala glavnica i dalje skače zato što svakih tri ili šest meseci dolazi do resetovanja i novog obračuna. Uzmite tromesečni euribor, samo u tom periodu za jedan procenat se povećao - ističe Stakić.

Kao odgovor na veće kamate, banke nude fiksnu kamatnu stopu klijentima, a Narodna banka Srbije ima drugu meru – da se do pet godina produžava period otplate kredita. Profesor Stakić kaže da je nezahvalno davati savete i da svaki građanin treba da pogleda u svoj novčanik.

- Obično je pravilo da bankarski sektor u uslovima neke ekonomske turbulencije i neizvesnosti, ukoliko želite da fiksirate vašu obavezu, banka će to svakako naplatiti uz izuzetno visok spred ili maržu, a vi morate uzeti u obzir da ćete otplaćivati kredit 15, 20 ili 25 godina, a da su ovako visoke kamate neće ostati tokom celog perioda otplate - dodaje Stakić.

Naglašava da će banka uvek ukalkulisati svoj rizik i preneti ga na krajnjeg korisnika.

- Ukoliko bi trebalo da se odlučim u ovom trenutku za fiksnu ratu, rekao bih: Ne - kaže Stakić i dodaje da se siguno može videti svetlo na kraju tunela.

Ukazuje da su referentne kamatne stope sada visoke, ali da veruje da će u narednom periodu – šest do 12 meseci doći na neki razumniji nivo.

- Što se tiče opcije produženja roka otplate koji predlaže Narodna banka Srbije, a koji bi poslovne banke mogle da daju klijentima, Stakić smatra da za prosečan kredit od 35.000 EUR nećete platiti manje, samo u ovom trenutku. Platićete 70 do 80 EUR manje, ali u narednih pet godina pomnožite 60 meseci dodatnih sa 80 EUR, onda ćete nekih 5.000 EUR kumulativno vratiti više - objašnjava Stakić.

Navodi da je za građane kojima znači da u ovom trenutku plaćaju manje to ipak dobra opcija, jer njima treba trenutno olakšanje kućnog budžeta.

Dodaje da su građani najrevnosniji u plaćanjima svojih obaveza kada se uporedi sa preduzetnicima i malim i srednjim preduzećima, kao i da je udeo problematičnih kredita mali kod građana.

- Možda ćemo to videti kroz nekoliko meseci za one koji su uzeli šestomesečni euribor – ta kamatna stopa će se resetovati krajem juna, pa ćemo videti koliki je to anuitet. Ako tada ne vidimo neke velike značajne poremećaje da bi građani posegnuli za takvim merama, na kraju krajeva sve je na fakultativnoj osnovi, ukoliko zaista oni to žele, to će i uraditi - dodaje on.

Ističe da je američki FED prvi počeo sa povećanjima i da se očekuje povećanje u maju još 0,25%, kao i da je inflacija već pala na 5%.

- Kao što smo osetili negativne, moramo da osetimo i pozitivne efekte smirivanja inflacije. Energenti su značajno pojeftinili na tržištu. Ono što predstavlja veliki problem je hrana, naročito u zemljama poput Srbije, gde hrana zauzima 40% potrošačke korpe, i onda inflaciju koja je 16,2% mi osetimo dva-tri puta više u novčaniku - naglašava Stakić.

Profesor ističe da je inflacija žilava, jer je i količina novca naštampana mnogo veća nego 2008. godine, kada smo imali hipotekarnu krizu.

- Sada su samo dve banke propale u SAD reda viličine preko 300 mlrd USD, a tada je preko 150 banaka propalo zbog 500 milijardi - zaključuje Stakić.