Šoškić o povećanju kamatne stope: Očekivati zaustavljanje rasta inflacije, ali ne nužno i rasta cena

Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je da poveća referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na nivo od 5,25%. U istoj meri povećana je i stopa na depozitne olakšice na 4,25%, kao i stopa na kreditne olakšice na 6,25%. Poslednje povećanje referentne kamatne stope predstavlja njeno deseto uzastopno povećanje počev od aprila 2022, a profesor Ekonomskog fakulteta Dejan Šoškić za Euronews Srbija kaže da je ovo bilo očekivano i potrebno, te da je reč o standarnoj meri kada je inflacija u porastu.

- Kod nas je inflacija dosta visoka, dvocifrena, možda pokazuje neke tendencije blagog zaustavljanja daljeg rasta, ali je daleko od inflacionog cilja, tako da je normalno očekivati da centralna banka povlači ove mere restriktivne politike, odnosno da podiže referentnu kamatnu stopu - rekao je on.

Komentarišući kako će ova odluka uticati na građane, Šoškić istiće da će uticati na cenu finansiranja kredita koji su u dinarima, odnosno da može da se odrazi i na blagi rast kamatnih stopa na depozite u dinarima, ali da treba imati u vidu da je naš finansijski i privredni sistem u velikoj meri eurizovan.

- Na cenu finansiranja u većoj meri utiče zapravo cena evra, odnosno formiranje euribor kamatne stope koja je pod velikim uticajem Evropske centralne banke i njenih referentnih kamatnih stopa, tako da najveći deo kreditiranja u našoj zemlji poskupljuje i pojeftinjuje u smislu rasta i pada kamatnih stopa pod dejstvom ovog međunarodnog faktora, a ne neposredno pod dejstvom naše Narodne banke Srbije. Efekat ovog povećanja je uglavnom ograničen na dinarske transakcije, na dinarske kredite, ma dinarske depozite - istakao je on.

Kada je reč o rastu inflacije i daljim očekivanjima za 2023. godinu, s obzirom na to da se situacija u evrozoni polako smiruje, Šoškić ističe da veruje da će inflacija prestati da raste u prva dva kvartala ove godine.

- Mi smo nažalost jednim delom inflaciju u našoj zemlji uvezli iz inostranstva. Međutim, ona je jednim delom i posledica rasta cena hrane i energenata koje su u domenu u kome je Srbija tradicionalno imala dovoljnu proizvodnju. To su domeni u kojima nije trebalo da nam se desi taj pritisak na opšti rast cena, odnosno na inflaciju, a sada kada relativno imamo visoku inflaciju i kada već ulazimo postepeno u mesece u kojima je prošle godine došlo do rasta cena, sada se stvaraju uslovi i zbog tog baznog efekta, ali i zbog činjenice da su neke cene počele da stagniraju, pa i da opadaju na međunarodnom tržištu. Onaj špekulativni momenat koji ponekad podigne cene više nego što je njihov ravnotežni nivo očigledno je prošao i vidimo da je došlo do jedne vrste stabilizacije, pa i pada cena na tržištima energetskih proizvoda - rekao je on.

Dodaje, međutim, da ne treba očekivati da će nužno cene padati.

- Većinom treba očekivati da će ostati na tom nekom povišenom nivou i da će usporenije rasti u narednom periodu. Treba očekivati po mom mišljenju zaustavljanje daljeg rasta inflacije, ali to ne znači i daljeg rasta cena. Cene će možda i dalje nastaviti da rastu, ali manjim tempom i manjom dinamikom i dug je put do tog potpunog smirivanja i vraćanja inflacije u one okvire koje cilj nalaže, na nivoe koji su niski i jednocifreni - rekao je on.

Na pitanje kako će se to odraziti na privredu u Srbiji, Šoškić istiće da nećemo više imati toliko naglašene šokove u smislu nepredviđenog rasta cena koji onda mogu da utiču na obaranje profitabilnosti nekih privrednih preduzeća.

- Stvari će se stabilizovati, biće lakše za kalkulacije prodajnih cena i ja se nadam da će se polako isključivati taj psihološki momenat koji postoji u svakoj inflciji koja duže traje, da će očekivati postepeni pad inflacije - dodao je.