Pandemija, pa rat u Ukrajini i energetska kriza potpuno su poremetili logistiku - Da li ćemo se ikada vratiti na staro?

(Foto: Pixabay/postcardtrip)

Kada i da li će se sve vratiti u normalu? Vanredni profesor na Fakultetu organizacionih nauka, sa Katedre za upravljanje proizvodnjom i pružanjem usluga, dr Slobodan Antić, nema ohrabrujući odgovor. On ističe da su cene logističkih usluga značajno rasle u periodima 2021. i 2022, ali da se tokom 2023. godine očekuje stabilizacija i blago smanjenje cena. Ipak, uprkos tendenciji stabilizacije cena logističkih usluga, ne treba se nadati da će se one vratiti na nivo iz 2019. godine, upozorava naš sagovornik.

- Cene transporta i zakupa skladišta su porasle za 30% do 50% usled sveukupnog porasta cena, ali prvenstveno porasta cena goriva i troškova zarada zaposlenih. Ako govorimo o dva najveća troška u transportu, goriva i troškova zarada zaposlenih, može se reći da će cene goriva nastaviti da osciliraju, ali sa zadržavanjem rastućeg trenda cena. Prosečna cena rada je porasla od 30% do 50% za poslednje dve godine, za određene kategorije zaposlenih u logistici i ista se sigurno neće smanjivati zbog porasta troškova života i sve oštrije konkurencije u obezbeđivanju logističkih usluga - ističe dr Antić.

Sistem nije mogao prihvatiti dve krize u tako kratkom vremenskom periodu. Tek što je počeo da se oporavlja od pandemije, usledio je rat u Ukrajini koji je uticao na gotovo čitav svet. Globalne implikacije se, prema rečima našeg sagovornika, javljaju prvenstveno u vidu energetske krize i nedostatka primarne hrane (žitarica) na tržištima zemalja koja zavise od uvoza hrane.

- Sukob Rusije i Ukrajine uticao je na globalno logističko tržište na svim nivoima, posebno kada je u pitanju trgovina naftom. Efekti pandemije su imali ogroman uticaj na probijanje kapaciteta skladišta i dostupnost kontejnera i tek su nedavno počeli da opadaju, krajem 2021. godine, kada je ponovo rat Rusije i Ukrajine počeo da utiče na industriju i cenu logističkih usluga. Pored toga što je priroda konflikta u Ukrajini dovela do usporavanja protoka robe, kao i u slučaju pandemije, odnosno značajno je podstakla povećanje troškova i nestašicu prvenstveno poljoprivrednih proizvoda i stvorila katastrofalne nestašice hrane širom sveta, takođe je dovela do krize značajno većih razmera – energetske krize. Evropska unija uvozi značajan deo energije iz Rusije, odnosno iz Rusije dolazi 35% uvoza prirodnog gasa, oko 20% uvoza sirove nafte i 40% uvoza uglja. Dugoročno gledano, najveće evropske svetske ekonomije su prinuđene da traže druge izvore energenata, jer cene gasa u Evropi u toku 2022. godine rastu za 30% - podseća dr Antić.

Domaće logističke kompanije treba da rade na usavršavanju svojih procesa

Pandemija, a zatim i rat u Ukrajini naučili su nas da je stabilnost globalnih lanaca snabdevanja veoma ranjiva. I to ne treba da čudi, jer kako kaže naš sagovornik, lanac snabdevanja zasniva se na prilično delikatnoj ravnoteži između potrošnje, proizvodnje i zaliha, pa čak i najmanji poremećaj može prouzrokovati njegovu nestabilnost u pogledu cena i dostupnosti logističkih usluga.

Energetska kriza uticala na rast cena u sektoru transporta (Foto: Pixabay.com/Gerd Altmann)

- Ako bismo napravili jedno poređenje, u slučaju kada brod tone, prvo brod napuštaju putnici, a na kraju kapetan ili vlasnik broda, jer pokušavaju učiniti nemoguće i spasiti brod od potonuća. Može se reći da je isto u biznisu u trenutku velikih kriza i slabih rezultata poslovanja. Kada nastane kriza, kao u slučaju pandemije COVID 19, strane logističke firme rigoroznije smanjuju troškove putem zatvaranja poslovnica na određenim tržištima. Ako je posmatrano tržište u potpunosti zavisno od stranih logističkih firmi, onda će istom biti značajno teže da zadovolji potrebe u trenutku krize, odnosno potrebno je da domaće proizvodne i trgovinske kompanije, u slučaju potrebe, svoje logističke aktivnosti usmeravaju prema domaćim logističkim kompanijama - savetuje dr Antić.

Prema rečima našeg sagovornika, moguće je biti konkurentan na domaćem tržištu, jer uvek postoji mogućnost da se stalnim praćenjem tržišta, održavanjem osnovne baze zaposlenih i detaljnim sagledavanjem specifičnosti potreba kompanija na domaćem tržištu, obezbedi adekvatna održivost poslovanja.

- Domaće logističke kompanije ne mogu uticati na globalne rizike koje donose krizne situacije, ali je potrebno da prvenstveno na domaćem tržištu ponude kvalitet i cenu usluga, koje ne mogu ponuditi strane logističke kompanije, odnosno da kontinuirano rade na optimizaciji i usavršavanju svojih procesa (digitalizacija procesa u transportu i skladištenju), usavršavanje zaposlenih u cilju smanjivanja redovnih troškova poslovanja - kaže dr Antić.

Šta je najviše poskupelo - pomorski transport čak sedam puta

Najpopularniji oblik transporta, kako za Evropu tako i za SAD, jeste kamionski transport i čini oko 70% ukupnog kretanja roba. Ipak, u poslednje tri godine najviše je poskupeo pomorski transport ili kontejnerski prevoz brodovima, ističe naš sagovornik. Kako kaže, cena pomorskog transporta raste sedam puta do 2022. godine u odnosu na 2019. godinu. Ali, gledajući u pravcu stabilizacije cena transporta na kraju 2022. godine, drumski transport je najmanje smanjio cene svojih usluga.

Intermodalni transport je jedna od najzastupljenijih vrsta transporta (Foto: Oleksiy Mark/shutterstock.com)

Poskupeo je i intermodalni transport koji predstavlja jednu od najzastupljenijih vrsta transporta i zahteva dve ili više vrsta transporta da bi pošiljka stigla do konačnog odredišta.

- Intermodalni transport obično podrazumeva kombinaciju železničkim, brodskim i drumskim transportom, koji često zahtevaju kamione da prevoze pošiljke sa železnice ili luke. Intermodalni transport je idealan za pošiljke koje moraju da putuju na velike udaljenosti, prekookeanske isporuke robe kontejnerskim brodovima. U većini slučajeva, proizvodi ostaju unutar istog transportnog kontejnera tokom celog procesa ili prebačeni iz jednog kontejnera za otpremu u drugi - objašnjava dr Antić.

Ipak, dobre vesti stižu iz SAD. Od proleća 2022. godine do danas, cene prekookeanskog transporta su dostigle skoro prepandemijski nivo. Podaci platforme za međunarodnu isporuku Freightos pokazuju da je cena prevoza kontejnera sa 29 tona robe iz Azije na američku Zapadnu obalu pala za 80% u odnosu na april prošle godine i za dve trećine kad je reč o Istočnoj obali. Značajan faktor koji doprinosi padu cena je pad potrošnje, kažu u ovoj platformi.

Međutim, naš sagovornik ukazuje na još jedan problem koji utiče na cene, a to je nedostatak radne snage u transportu i skladištima. Kako kaže, samo u Evropskoj uniji, trenutno postoji nedostatak od 400.000 vozača u drumskom kamionskom saobraćaju.

- Može se slobodno reći da su digitalizacijom rešeni problemi naručivanja, označavanja i praćenja robe, ali teško je rešiti problem dostave robe sa tačke A na tačku B, koju recimo zaposleni vozač šleperskog vozila mora dopremiti u centralno skladište, pa zaposleni magacioner pripremiti za kupca, pa onda ponovo vozač u direktnoj distribuciji prevesti na tačku C i isporučiti krajnjem kupcu, ako firma nije u mogućnosti da zaposli potreban broj zaposlenih posmatranih profila - ukazuje dr Antić.

Svaka kriza ima svoju cenu

Sve ove lomove u lancima snabdevanja oseća krajnji potrošač. Svedoci smo inflacija u čitavom svetu u poslednje vreme. Postavlja se, ipak, pitanje da li je nestabilnost globalnih lanaca snabdevanja opravdan razlog za povećanje cena ili ponekad i samo izgovor. Naš sagovornik ističe da se može reći da svaka kriza ima svoju cenu, koja za posledicu ima smanjenje privredne aktivnosti, povećanje cena rada, roba i usluga, kao i smanjenje kvaliteta života zaposlenih.

- Kada u normalnim uslovima poslovanja, bez uticaja kriza, govorimo o opravdanosti povećanja cena roba i usluga, onda postojanje godišnjih stopa inflacije, projektovanje željenih stopa rasta BDP-a, dostupnost kapitala za investicije i rast privrednih aktivnosti nužno dovodi do povećanja cena roba i usluga, tako da je privredni rast uslovljen opravdanim rastom cena roba i usluga - napominje dr Antić.

Međutim, kako naš sagovornik dalje objašnjava, kako je svet postao globalan u svim svojim domenima, što znači da, na primer, postoji proizvodnja na geografski udaljenim lokacijama na jednom kraju sveta, a potrošnja proizvedenih dobara na drugom kraju sveta, onda je logično da će u slučaju i najmanje krize dolaziti do kolapsa lanaca snabdevanja, nestašica zaliha roba i rasta cena roba i usluga na tržištima koja zavise od posmatrane proizvodnje.

- Kako su sada nestašice zaliha roba i usluga takođe globalnog karaktera, onda je logično da će povećanje cena roba i usluga biti globalnog karaktera, iako to ne mora biti opravdano za određene zemlje ili određena tržišta - ukazuje dr Antić.

M. Dedić