NavMenu

Povratak mladih na plodnu zemlju istoka Srbije - Sve više se penušaju domaća vina

Izvor: RTS Ponedeljak, 06.06.2022. 08:32
Komentari
Podeli
Ilustracija (Foto: Zoom team/shutterstock.com)Ilustracija
Istočna Srbija je region sa potpuno netaknutom prirodom i sjajnim potencijalima za razvoj turizma. Ovo je deo Srbije u kojem su nastajale brojne legende, ali i misterije.

Celo područje je ispunjeno prirodnim i kulturno-istorijskim znamenitostima. Negotinski kraj je pored bogatog kulturno-istorijskog nasleđa poznat i po brojnim pimnicama - vinskim podrumima koji su grupisani na malom prostoru.

Primetno je da se u poslednjih nekoliko godina sve veći broj mladih vraća u te krajeve kako bi iskoristili vinski potencijal. Iako su sela u ovom delu Srbije mala, primetno je da se veliki broj mlađih ljudi vratio iz inostranstva kako bi na plodnoj zemlji započeli ili nastavili porodičan biznis.

Zajednička želja svih jeste da stečena znanja, van granica naše zemlje, u proizvodnji vina primene i ovde. Jedan od njih je i 22-godišnji Marko Obradović koji je prvi put došao u Srbiju pre pet godina, sa Francuzom Sirilom Bonžirom koji je takođe započeo proizvodnju u Srbiji:

- Baš sam sve naučio sa njim. Radio sam godinu dana u Francuskoj u jednoj vinariji. U Francuskoj sam radio samo vinograde, a ovde sam sa Sirilom naučio posao u vinariji. Proizvodimo Rizling i Šardone kao bele sorte, Kaberne Sovinjon, Merlo, Kabernet Frank, Vranac, Prokupac, Začinjak i Frankovku - kaže Obradović.

Predsednica Udruženja mladih sa Rajačkih pimnica Jelena Cvetković Zagorac je prvi put celu proizvodnju uradila samostalno prošle godine.

- U sred berbe kad smo brali crno grožđe, moj otac je doživeo infarkt. Ja sam ostala sama, a tada je krenula i berba belog grožđa. Onda sam morala da organizujem i radnike i preradu grožđa, da sredim buriće za novo vino. Ja sam ga skinula sa maceracije. Vranac i Game i belo vino je bilo skroz moja proizvodnja - od branja, prerade do sipanja u buriće. To je prva godina da sam ja samostalno radila nešto i baš sam ponosna na sebe i zadovoljna zbog toga - istakla je Jelena.

Ovo je jedini rejon u zemlji u kome još uvek opstaje crna tamjanika, autohtona sorta grožđa koja daje vina intenzivnog mirisa voća i začinskog bilja.

Član Udruženja mladih sa Rajačkih pimnica Kristina Lukić je iskustvo u proizvodnji vina sticala tri godine u Francuskoj. Sa još jednom povratnicom, ali iz Nemačke Smiljanom Arnautović, ušla je u zajednički projekat, a to je proizvodnja penušavih vina.


- Pravimo oranž vina, penušava, sa što manje manipulacija i u vinogradu i u vinariji. To je spontano krenulo prošle godine. Napravili smo tri baš različita vina, svidelo nam se to i odlučili smo da nastavimo i ove godine sa većom količinom - kaže Lukićeva.

Žensko preduzetništvo se razvija, ali pored njihove neosporne volje i želje da podignu kvalitet proizvoda na još viši nivo, neophodna su značajna ulaganja u putnu infrastrukturu. Tako bi pristup njihovim selima i vinogradima bio značajno lakši smatra Smiljana Arnautović.

- Nadamo se da ćemo uskoro moći da se uključimo u projekte koji se tiču održavanja sela gde bi mogli da poboljšamo i kvalitet života i da zajedno sa lokalnom samoupravom radimo na tome da se poboljšaju osnovni uslovi za život koji su ovde preko potrebni, a nisu stalno dostupni kao što su voda, struja, putevi koji su negde bolji, negde lošiji i koji dodatno produžavaju put do nas svakom turisti - kaže Arnautovićeva.

Pored vinskog turizma, sve više se razvijaju i ugostiteljski kapaciteti. U tome će, nadaju se meštani Rogljeva, Smedovca i Rajca pomoći i projekat nemačke razvojne agencije GIZ prema kojem u ova tri sela treba da se uradi infrastruktura, voda i kanalizacija - od tih sela do pimnica.

Komentari
Vaš komentar
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.