Uskoro tenderi za MSK i RTB Bor

Od početka godine Vlada prikuplja pisma zainteresovanosti za fabrike hemijskog kopleksa i RTB Bor. Kako je RTS-u potvrđeno već polovinom decembra raspisaće tender za Metanolsko-sirćetni kompleks u Kikindi, a u prvom tromesečju iduće godine i za Rudarsko-topioničarski basen u Boru. Zainteresovanih investitora za ta preduzeća ima i to najviše za privatizaciju kroz model strateškog partnerstava.

Kikindski Metanolsko-sirćetni kompleks radi po tržišnim uslovima, a poslovanje koči skupi gas koji im je osnovna sirovina. Vlada traži partnera koji će moći da investira u nove tehnologije i dugoročno stabilizuje proizvodnju.

- Imali smo jedan javni poziv pre nekoliko meseci gde smo tražili pismo o zainteresovnosti potecijalnih investitora i dobili smo nekoliko značajnih, razgovarali smo sa njima. Očekujemo da ćemo već krajem ovog meseca imati gotov tekst javnog poziva i očekujemo vrlo oštu konkurenciju - kaže ministar privrede Goran Knežević.

Pisma zainteresovnosti za strateško patnerstvo u RTB-u do sada su stigla od devet velikih rudarskih korporacija iz Rusije, Kine, Amerike i Kanade. Među njima je Russian Copper Company koja je pre nekoliko dana potvdila svoje namere da investira u Bor. U vlasništvu već ima dve topionice, pet rudnika i u Evropi 2019. otvoriće još jedan.

U Vladi kažu da interesovnje za Borski basen raste jer bolje posluje zahvaljujući reorganizaciji i većoj ceni bakra.

- Za nas je to dobro zato što nam treba dobra utakmica i treba nam jedan široki spektar ozbiljnih partnera koji imaju mogućnost da investiraju. Naša procena je da su minimalne investicije potrebne u RTB Bor preko 500 mil USD - kaže ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić.

Stručnjaci su saglasni da je najvažnije da se za sva strateška preduzeća što pre nađe održivo rešenje.

- Ono što se definitivno vidi jeste da vlada Srbije kada je u pitanju pronalazak eventualnog strateškog partnera vodi računa pre svega o fiskalnoj strani, da se vodi računa o ekonomskoj strukturi koja će pre svega imati budućnost, koja će zadržati radna mesta - kaže profesor ekonomije Vladimir Krulj.

Pored strateških u Vladi saopštavaju da ubrzano rešavaju i sudbinu ostalih preduzeća za privatizaciju. Pre tri godine, 2014. bilo je 560 takvih preduzeća, danas ih je 143, a do kraja godine računaju da će taj broj smanjiti na 120 preduzeća.