Zoran Mabić, izvršni direktor prodaje kompanije Franck - Povratak "ciglice" na srpsko tržište

Osim dobro poznatu mlevenu kafu, Franck je srpskom tržištu ponudio instant kapućino i čajeve, koji se mogu kupiti u svim gradovima, ukupno u više od 1.000 radnji. Izvršni direktor prodaje Franck-a, Zoran Mabić, u razgovoru za eKapiju kaže da su prve reakcije tržišta dobre, te da je u planu i dalje povećanje distribucije, kako bi se zadovoljila tražnja potrošača.

Sa Mabićem, koji ističe da Franck namerava konstantan rad na sve tri grupe proizvoda s kojima su prisutni u Srbiji, razgovarali smo o navikama u ispijanju kafe u Srbiji i Hrvatskoj, novinama koje pripremaju, planovima na evropskom tržištu, kao i o tome da li "milenijalci" i dalje piju tursku kafu i kakva je njena budućnost.

U međuvremenu, početkom aprila, objavljeno je i da je račun kompanije Franck (koja je jedan od glavnih dobavljača Agrokora u Hrvatskoj) blokiran, ali i vrlo brzo – odblokiran. Naš sagovornik kaže da kompanija aktivno učestvuje u razgovorima sa svim uključenim stranama, te da imaju nekoliko mogućih rešenja kako bi se osigurao normalan nastavak poslovanja.

eKapija: Otkud "ciglica" ponovo u Srbiji? Kako je kompanija Franck donela odluku o povratku na naše tržište i zbog čega smatrate da je sada dobar trenutak?

- Uz poseban fokus na inovacije i razvoj, poslednjih godina značajno smo intenzivirali i aktivnosti na izvoznim tržištima. Srbija je veliko tržište, posebno mlevene kafe, a nakon dužih istraživanja zaključili smo da potrošači žele naše proizvode i da jako pozitivno percipiraju povratak. Bilo je dosta komentara u smislu: "Gde ste do sada?", "Naručujemo kafu od prijatelja iz Hrvatske - dajte dođite u naše prodavnice"... Uz mlevenu kafu, potrošači su izuzetno pozitivno reagovali na našu ponudu čaja, kao i kategoriju kapućina, pa smo povratak upravo bazirali na tim grupama proizvoda.

Odgovor na pitanje zašto sada a ne pre, leži u činjenici da se tržišta sve više otvaraju i regulacije idu u smeru EU, tako da je olakšan pristup na srpsko tržište, kao i obrnuto. Otvaranje tržišta pozitivno utiče na robnu razmenu, koja stalno raste, a podaci pokazuju da je u 2016. po prvi put Hrvatska više uvezla iz Srbije, nego što je izvezla u Srbiju.

eKapija: Kako ocenjujete prilike na srpskom tržištu kafe? Koliko se ono razlikuje od hrvatskog i, recimo, tržišta Bosne i Hercegovine, gde je Franck prilično jak?

- Ova tržišta imaju dosta sličnosti, ali i razlika – broj popijenih šoljica kafe po glavi stanovnika je sličan, ali se razlikuju vrste kafe i navike ispijanja. Sva tržišta su veliki potrošači mlevene kafe, s tim da je Srbija najveća i u apsolutnom iznosu i po glavi stanovnika, dok je Hrvatska najveći potrošač espresa tj. "kafe iz kafića", takođe i u apsolutnom broju i po glavi stanovnika. Razlozi leže i u drugačijim navikama. U Srbiji je obavezna jutarnja kafa kod kuće, u svom stanu, dok je u Hrvatskoj i BiH navika da značajan deo konzumenata dan počinje kafom u svom kafiću. Kad na to dodamo da je Hrvatska jaka turistička destinacija, onda ne čudi ukupan rezultat.

eKapija: Koliko demografska struktura utiče na industriju kafe?

- Kategorija kafe je izuzetno široko rasprostranjena, više od 80% populacije starije od 18 godina konzumira mlevenu kafu. U Srbiji mlađa populacije nešto više konzumira mlevenu, nego što to čini ista generacija u Hrvatskoj, iz već navedenih razloga – ispijanja prve "porodične" kafe, kod kuće. Sama podela između starih i mladih je relativno jednaka, razlike se mogu uočiti u učestalosti - starija populacija češće konzumira ovu kategoriju u odnosu na mlađe i tako je generalno na svim tržištima regije.

Međutim, struktura potrošnje se menja. Na primer, sa rastom prosečne starosti populacije generalno se menjaju i potrošačke navike. Primer je odnos kategorija mlevene i instant kafe, nakon prelaska 40. godine. Često se događa da onaj, ko je ranije bio potrošač instant kafe, prelazi na mlevenu, iz više razloga - jači i puniji ukus, percepcija kvalitetnijeg napitka, cenovna pristupačnost... Instant ostvaruje najveću prodaju u turističkim okruženjima, kao i među mladima. Tu smo reagovali našom najuspešnijom inovacijom u 2016 – brendom Franck Crema. U pitanju je 100% turska kafa koja se zbog načina mlevenja i kvaliteta sirovine može pripremiti i samo prelivanjem vrućom vodom.

eKapija: Na koju ciljnu grupu potrošača računate u Srbiji?

- U Srbiji računamo na istu ciljnu grupu kao i na svim ostalim tržištima gde smo prisutni – verujemo da će potrošači prepoznati kvalitet, što zasad potvrđuju pozitivne reakcije.

eKapija: Kako naći pravu meru za svaku zemlju - koliko se, recimo, razlikuje nastup Francka u Hrvatskoj, BiH i Sloveniji?

- Na tržištima regije, osim Slovenije, imamo iste demografske izazove kroz negativan natalitet i iseljavanje, gde se prilagođavamo organizaciono, ali i proizvodno. Najbolji primer tog lokalnog pristupa je BiH, koja je najkompleksnija država u regiji. Tamo potrošači biraju nacionalne i lokalne brendove, ali postoji i ona grupa koja odlučuje po kriterijumu cene i dodate vrednosti. Nakon detaljnih istraživanja potrošačkih preferencija ukusa i aroma, osmislili smo novu mlevenu kafu, namenjenu isključivo BiH tržištu - Franck Classic.

S druge strane tu je primer Slovenije, koja jedina u regiji nema negativan demografski trend, gde je potrošnja mlevene kafe čak veća po glavi stanovnika nego u Hrvatskoj, i to primarno zbog poreskog opterećenja – PDV je 9,5%, a nemaju poseban porez na kafu. U Hrvatskoj imamo PDV od 25% uz posebni porez na kafu od 6 kuna po kilogramu, iako više od 85% udela na tržištu imaju hrvatski proizvođači. Zašto je tolika kategorija kafe u Sloveniji ili zašto je Češka najveći potrošač piva po stanovniku? Zato jer je i država prepoznala značaj domaće proizvodnje i konzumacije, te minimalizirala poreska opterećenja na ove kategorije.

U Srbiji je, opet, nešto drugačiji nastup nego na drugim tržištima, jer su mlađe generacije jako zainteresovane da čuju i saznaju više o svom omiljenom napitku. Tako na srpsko tržište idemo s pričama o kafi, gde smo eksperti, ali na širi, detaljniji, edukativniji i zabavniji način. Pristup kvalitetu je isti kao u Hrvatskoj, imamo identičan proizvod, na najvišem nivou kvaliteta. Tu vidimo dodatnu vrednost, jer smo kroz istraživanja od potrošača čuli da kvalitet postojećih proizvoda oscilira kroz godinu na celom srpskom tržištu.