Podrška srpskim izvoznicima na rusko tržište

Unapređenje privredne saradnje Srbije i Rusije u oblasti energetike i agrara, kao i podrška srpskim izvoznicima poljoprivrednih proizvoda na rusko tržište biće prioriteti novoosnovanog Rusko-srpskog poslovnog kluba, istaknuto je na sastanku u Privrednoj komori Srbije (PKS).

Slobodan Samardžić, potpredsednik PKS rekao je dobra dosadašnja ekonomska i politička saradnja Rusije i Srbije, a da formiranje Kluba predstavlja osnovu za još intenzivnije veze poslovnih zajednica dve zemlje.

Govoreći o otkupu srpskih prehrambenih proizvoda za rusko tržište, Dmitri Kuznjecov iz Rusko-srpskog poslovnog kluba na sastanku u PKS ukazao je da je veliki problem neorganizovanost ponuđača. Plan je, kako je objasnio da se formiraju otkupni centri u Rusiji gde bi robu, po unapred poznatim cenama, mogli da ponude svi zainteresovani proizvođači bez obzira na količinu kojom raspolažu. Predviđeno je, kako je rekao, da se sa nekoliko poslovnih klubova u Rusiji formira zajednička baza podataka i kontakata koja će biti ponuđena srpskim privrednicima.

Svetozar Babić, predsednik Rusko-srpskog poslovnog kluba izrazio je zadovoljstvo spremnošću PKS i Privredne komore Beograda da podrže aktivnosti Kluba kako bi pomogli srpskim kompanijama da unaprede poslovanje, povećaju izvoz i zaposle nove radnike.

Slobodan Milosavljević, savetnik predsednika PKS ocenio je da je formiranje Kluba dobar potez, kao i da bi i turizam mogao biti interesantna sfera za unapređenje poslovne saradnje dve zemlje.

Na sastanku u PKS jedna od tema bila je i saradnja u oblasti ribarstva. O potencijalima Srbije u toj privrednoj grani govorili su Mirjana Miščević iz PKS i Miodrag Veseli iz Privredne komore Beograda.

Mirjana Miščević je istakla da ribarstvo u Srbiji nije dovoljno razvijeno ali da ima veliki potencijal. Pod ribnjacima se nalazi 13.000 hektara, dok bi u Vojvodini potencijalni prostor mogao biti 100.000 hektara. Proizvodnja je smanjena, ali i pored toga, imamo simboličan izvoz ribe u Rusiju.

Miodrag Veseli, iz Privredne komore Beograda objasnio je da je 60% srpske privrede locirano na teritoriji Beograda, a da je 70% teritorije prestonice poljoprivredno zemljište. Povoljna klima i dve reke daju mogućnost razvoja ribarskog potencijala. U Beogradu već ima par ribnjaka čiji bi se potencijal, zajedničkim ulaganjem, mogao uvećati. Osnivanje otkupnih centara, od kojih bi jedan mogao biti u okviru veletržnice, bio bi od velikog značaja ne samo za proizvođače ribe već i svih drugih prehrambenih proizvoda, smatra Veseli.