Biljka budućnosti - Zarada po hektaru aronije i do 30.000 EUR

(Foto: flickr.com)

Ta biljka poznata i kao sibirska borovnica, bogata je antioksidantima i sve je traženija u svetu.

Aleksandar Rašković se pre nekoliko godina vratio iz Švajcarske, kupio zemlju i na četiri hektara zasadio oko 10.000 sadnica borovnice. Izgradio je i hladnjaču, primenio agrotehničke mere, obezbedio kupce u Rusiji, a uskoro će ih imati i u zapadnoj Evropi.

- Zasad je star tri godine i ovo sada je prvi rod - kaže Aleksandar Rašković iz sela Radovanje kod Velike Plane.

I naučnici ističu da se isplati gajiti borovnicu i aroniju. Nisu zahtevne za gajenje, imaju dobru cenu i sigurnog kupca. Ivo Đinović se u svojim rasadnicima u okolini Velike Plane odlučio i za proizvodnju sadnica.

Kako kaže Đinović, borovnica i aronija su biljke budućnosti. Borovnica može da se gaji na kiselim zemljištima, dok aronija može na svim zemljištima i na različitim nadmorskim visinama.

- Borovnica je skuplja, a aronija se lakše gaji - ističe Đinović.

Aronija je vrlo lekovita i hranljiva, ima mali sadržaj kalorija i dosta vitamina i minerala. Od nje se prvenstveno prave džemovi, potom vino, rakija i liker. Od jednog kilograma aronije, može se napraviti pola litra soka.

Proizvođač Snežana Horvat ističe da je aronija jako zahvalna biljka koja se ne prska i nema nikakvog održavanja sem okopavanja i zalivanja.

- Ove bobice koje sazrevaju u avgustu koriste se uglavnom za sok, a ono što se osuši - za čaj - kaže Horvat, koja za čaj koristi i list aronije.

Aronija dostiže puni rod u osmoj godini, a po žbunu daje oko 10 kilograma ploda. Stručnjaci, ali i uzgajivači, kažu da u dobrim godinama ova proizvodnja može da donese prihod veći od 30.000 EUR po hektaru.