Posle 3 do 4 godine od sadnje borovnica može se računati na soldine prihode - Koliko novca je potrebno za podizanje zasada?

Tanja Štrbac uzgaja borovnicu na Kosmaju u selu Rogača. Zasad se nalazi na 2,5 ha, gde je svoje mesto našlo preko 10.000 sadnica. U pitanju je porodični projekat u koji se naknadno uključio i njihov kum, kao partner u poslu.

Kako priča sagovornica portala Agrosmart, sve je počelo iz želje da pobegnu iz kancelarije u prirodu i zelenilo. Čitali su dosta o uzgoju voća, posećivali poljoprivredne skupove, razgovarali sa dobavljačima sadnica i opreme. Nisu se libili da obilaze druge voćnjake, razgovaraju sa domaćinima i saslušaju njihova iskustva u uzgoju ove voćke. Danas, Tanja, njena porodica i kum imaju bogato iskustvo sa terena iz sopstvenog voćnjaka.

Šta je važno na samom početku, na šta treba obratiti pažnju prilikom planiranja zasada?

– Prvo, potrebno je proveriti da li ima dovoljno vode za navodnjavanje na imanju. Zatim, treba uraditi analizu zemljišta i vode. Nama je analiza zemljišta pokazala da je moguća sadnja u bankovima, dok je analiza vode pokazala visok nivo pH, bikarbonata i natrijuma, odnosno, da je nepogodna za uzgoj borovnice. Ipak, raznim tretmanima uspeli smo da dovedemo kvalitet vode do zadovoljavajućeg nivoa za gajenje borovnice. Na kraju smo se odlučili za varijantu u saksijama (vrećama), jer je za nekoga ko nije iskusan poljoprivrednik, lakše da nauči tehnologiju uzgoja u kontrolisanim uslovima – priča Tanja za Agrosmart.

Na samom početku napravili su nekoliko grešaka koje su ih skupo koštale. Zato sada Tanja upozorava ljude da obavezno provere da li imaju dovoljnu količinu protoka vode u bunaru i da nikako ne koriste vreće za sadnju, jer im je rok trajanja kratak. Njena preporuka su plastične saksije jer su dugovečnije, što automatski smanjuje troškove proizvodnje.

U ovom zasadu zastupljena je sorta Duke koja se bere početkom juna. Ona daje čvrste i kvalitetne plodove, pogodne za manipulaciju, odnosno, transport. Kupili su dvogodišnje sadnice, ali su sadili u talasima, te tako imaju tri generacije biljaka. Na rod nisu dugo čekali.

– Prvi rod je došao godinu dana nakon sadnje, jer smo kupili dvogodišnje sadnice. Međutim, važno je da naglasim da početna ulaganja nisu mala i da ljudi treba dobro da promisle, nađu ko će da im otkupljuje plodove pre nego što se upuste u posao. Početna ulaganja, uključujući i kupovinu zemlje se kreću između 50.000 -100.000 EUR po hektaru. Koliko će sve izaći zavisi od samih uslova na terenu, da li treba da se kopa bunar ili ne, da li već ima struje ili ne, od kvaliteta sistema za navodnjavanje, protivgradne mreže, mehanizacije, vrste ograde, itd. – objašnjava Tanja.

Nakon početnog ulaganja, slede troškovi proizvodnje.

– Troškovi proizvodnje nisu isti svake godine. Zavisi da li je te godine potrebno neko dodatno investiranje, kao što je zamena saksija, zamena osušenih sadnica, filtera za prečišćavanje vode, nešto oko uređaja za stabilno snadbevanje električnom energijom… Prosečno, mogu da kažem da su nam troškovi proizvodnje oko 15.000 eur po hektaru – otvoreno priča Tanja.

Borovnica traži dosta vremena i angažovanosti. Kako priča sagovornica Agrosmarta, osim u periodu od novembra do februara, stalno su u zasadu, a posao se intenzivira u periodu prihrane biljaka. Tada je neophodno da se svakodnevno mere parametri (pH, EC i drugi parametri) i dozira prihrana u supstratu.

Kada ozbiljno planirate posao i ulaganje novca, ništa ne prepuštate slučaju. Borovnica se na ovom imanju gaji po GLOBAL GAP standardu koji garantuje kvalitet i zdravstvenu ispravnost proizvoda, što je priznato u celom svetu.

Prošle godine, prosečan prinos za sve tri generacije borovnice bio je otprilike 1,5 kg po sadnici. Domaćica kaže da su zadovoljni proslogodišnjim prinosom i kvalitetom roda. Vreme ih je poslužilo, iako je tokom berbe bilo natprosečno toplo, što je imalo uticaj i na kvalitet plodova.

– S ozbirom da je prošle godine bilo izrazito toplo, morali smo da se prilagodimo sa berbom. Počinjali smo rano ujutro, oko 6 sati i završavali oko 3 popodne. Ukoliko bi se nastavila berba posle tri sata, ubrani plodovi bi postajali mekani, što nije prihvatljivo za prijem u hladnjaču i kupac može da ih odbije – objašnjava Tanja.

U zasadu radi cela porodica, a angažovali su i poslovođu koji je meštanin i koji preko cele godine brine o zasadu, angažuje sezonske radnike za poslove rezidbe, berbe i slično.

– Trudimo se da zadržimo naše radnike i da oformimo zadovoljan tim ljudi koji će stalno biti angažovan kod nas. U poslednje vreme broj novoformiranih voćnjaka na Kosmaju je dramatično porastao, tako da je i ovde postao problem da se nađe potreban broj sezonskih radnika, naročito u vreme berbe koja traje od polovine juna do polovine jula (sa malim prekidima). Svakako, ovaj projekat ne bi bio moguć bez stručnih saveta agronoma koji se preko cele godine brine o ishrani i zaštiti biljaka– kaže Tanja.

Prema njenim rečima, da nije bilo državnih subvencija, ne bi ni proizvodnja bila isplativa.

– Koristili smo subvencije koje daju Uprava za agrarna plaćanja i Uprava za zemljište. Na taj način smo ogromna početna ulaganja značajno smanjili. Subvencije su nam pomogle u kupovini sadnica, saksija i supstrata, ograđivanju zasada, kupovini protivradne mreže, sistema za navodnjavanje, mehanizacije. Čak smo iskoristili subvencije za sertifikaciju za Global Gap i Grasp. Da nije tako bilo, verujte mi, ništa se ne bi isplatilo – kaže Tanja.

Sveži plodovi se prodaju kao premijum proizvodi i to najviše hladnjačama koje vrše otkup na veliko. Samo mali deo se prodaje direktno krajnjim kupcima, isključivo u Beogradu.

Kako Tanja navodi, prošlogodišnja prosečna otkupna cena, koju su uspeli da postignu kroz sve kanale prodaje, bila je oko 4 eur po kilogramu. Sa ovom cenom uopšte nisu bili zadovoljni, jer je došlo do njenog dampiranja. Naime, prve nedelje otkupa cena je bila zadovoljavajuća da bi posle toga naglo počela da opada, tako da je na kraju jedva pokrila troškove proizvodnje. Ona se nada da se takva situacija neće ponoviti i ove godine.

Prema njihovom iskustvu potrebno je oko 3-4 godine od sadnje borovnice da bi moglo da se računa na solidne prihode od kojih je moguće da se živi.