Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Crna zova tražena na tržištu - Zbog svojih lekovitih svojstava sve popularnija
Komentari
Ilustracija (Foto: Pixabay / RitaE)
Od tada pa do 2011. proizvodili su ih samo za svoje potrebe, ali, kada im biznis sa pilićima nije uspeo i kada su morali ponovo da počnu od nule, braća Marko (39) i Miloš (34) Prokić sa ocem Radišom prešli su na novi posao i okušali se sa plavim lepoticama po kojima je Šumadija nadaleko poznata.
- U to vreme brao sam aroniju i poklanjao ljudima, dok su Miloš i njegova izabranica razmišljali o tome čime bismo mogli da se počnemo da se bavimo. U jednom trenutku rešio sam da popravim staru pušnicu u kojoj smo nekada sušili šljive i tako je sve krenulo - priča Radiša za Priče sa dušom.
Miloš je studirao fitomedicinu na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu i ostao u toj oblasti, a Marko snimanje i obradu zvuka. Marko je sada zadužen za prodaju, a Miloš za kompletnu nabavku i proizvodnju.
Otac brine oko proizvodnje svežeg voća, dok, naravno, u sezoni, nema podele poslova. Miloševa supruga Jasmina je grafička dizajnerka i ona je napravila logo, kao i svu pripremu za štampu.
- Posle osam godina života u Beogradu, preselili smo se u Donju Šatornju. Moja prva ideja bila je da budem fudbaler, pa sam se oprobao u poslu sa živinom, i evo na kraju sam ostao veran voću - kaže Miloš.
Pored sušare u kojoj suše voće Prokići imaju i savremenu opremu za pravljenje matičnih sokova (aronija, brusnica, nar, višnja, borovnica, malina), ulja i čajeva.
Sada je na tržištu izuzetno tražena crna zova, biljka koja je zbog svojih lekovitih svojstava postala popularna, pogotovo u vreme pandemije. Sastojci ploda crne zove direktno deluju na virus i sprečavaju da se virus u ćeliji razmnožava.
- U ranoj fazi infekcije crna zova blokira ključne virusne proteine odgovorne za vezivanje za ćelije, ali i za ulazak u ćelije domaćina. Ona ne samo da je jak antioksidans, već je odlična u prevenciji i lečenju prehlade, kašlja, alergija, za podizanje imuniteta i izbacivanje masti i holesterola iz organizma - rekao je Marko i dodao da je preporučena dnevna doza matičnog soka 50 ml.
Bobice ne smeju da se jedu sirove jer su toksične. Zbog toga se beru tek kada su potpuno zrele, dok se termičkom obradom toksičnost u potpunosti uništava.
U Šljivku imaju zaposlene radnike i na desetine sezonaca koje angažuju kada dođe vreme za berbu.
- Šljive su iz ovog kraja, imamo 13 hektara našeg voća, a među zasadima je i aronija. Osim prodaje u Srbiji, izvozimo u Sloveniju, Grčku, Švajcarsku, Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Bugarsku. Najviše suvih šljiva izvezemo u Rusiju i u Izrael, a čajeve u Australiju - dodali su Prokići, koji sa crnom zovom uskoro kreću na balkansko tržište.
Izvor: Priče sa dušom
Tagovi:
Šljivko
Marko Prokić
Miloš Prokić
Radiša Prokić
Jasmina Prokić
Donja Šatornja
šljive
suve šljive
aronija
pušnica
matični sokovi
brusnica
nar
višnja
borovnica
malina
crna zova
antioksidans
Komentari
Vaš komentar
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.