Ulaganja u speltu znatno niža nego kod pšenice - Prinos četiri tone po hektaru

Od kada je sveta i veka jede se spelta-krupnik, višestruko korisna žitarica u ishrani ljudi i stoke, koja se pre više vekova raširila po Evropi iz Azije.

Uporedo sa setvom pšenice, koja se privodi kraju, malobrojni ratari završili su i setvu spelte, koja se seje u isto vreme.

Poljoprivredno gazdinstvo Spelta Jevtić u Bačkom Gradištu u opštini Bečej prvo je u Srbiji počelo da gaji speltu 2006. godine, a dve godine kasnije izašlo je i na ovdašnje tržište sa speltinim prozvodima: brašnom, mekinjama, testeninom, grizom, bez dodataka bilo kojeg porekla.

Ratka Jevtić kaže za Dnevnik da su ona i suprug upravo završili setvu na oranicama u blizini Bisernog ostrva, i navodi da spelta podjednako dobro uspeva i na Zlataru i na Bisernom ostrvu, u ravnici.

- Ne godi joj suša, ali je zato otporna na korov. Od obične pšenice razlikuje se po tankim, visokim stablima, sklonim poleganju i visokoj energiji bokorenja - kaže Ratka Jevtić.

Napominje da gajenje spelte zahteva da proizvođač ima specijalne mašine za čišćenje i ljuštenje i da je to verovatno razlog zašto spelta nije učestalija na ovdašnjim njivama, mada to više ne mora da bude prepreka ukoliko se uzme u obzir da država raznovrsnim podsticajima finansira poljoprivrednu proizvodnju.

- Mi nismo imali pomoć države, iako smo više puta konkurisali, pa smo sopstvenim ulaganjima kupovali mašine i zaokružili proces proizvodnje, u koji je, osim članova domaćinstva, ukljuceno i četvoro radnika. Mašine su potrebne jer se pri žetvi klas raspada na klasiće, u kojima zrno ostaje čvrsto obavijeno plevama i plevicama, pa je takav plevičasti plod nepodesan za korišćenje u ljudskoj ishrani dok se zrno mašinski ne oljušti - kaze Ratka Jevtić.

Jevtići su na ideju da gaje speltu došli tako što su je koristili u ishrani više godina.

- Jednog trenutka smo odlučili da posejemo na našoj zemlji nekoliko kilograma, misleći da je najvažnije da imamo za sebe jer smo prosto uživali u svakom zalogaju. Razmnožavali smo speltu i u jesen 2008. godine smo imali prvi put za tržište, koje je bilo veoma malo. Sami smo pravili prezentacije, na kojima se mnogo toga moglo probati - priseća se početaka Ratka Jevtić i dodaje:

- Nismo bili stručnjaci za poljoprivredu, ali smo bili sigurni u to da "zdravlje ulazi na usta" i da će poljoprivreda, ona tradicionalna, sigurno naći mesto u brzom vremenu u kojem živimo. I naše pretpostavke su se obistinile: proizvodi od spelte imaju kupce, a mi smo u poslu duže od decenije i ne mislimo ništa da menjamo.

Viši naučni saradnik u Upravi za zemljišta dr Vladan Ugrenović navodi da se iz godine u godinu povećava potražnja za proizvodima od spelte, prvenstveno zato što sve više i više ljudi teži zdravoj ishrani, a spelta je upravo zdrava hrana, puna vitamina.

- Njena najbolja osobina je što ima ljusku na sebi koja je štiti od zagađenja. Sadrži proteine, nezasićene masti, vitamine: A, Ce, grupe Be, E i Ka, biljnu kiselinu, mineralne soli: kalcijum, kobalt, gvožđe, fosfor, magnezijum, mangan, kalijum, bakar, selen, natrijum, i vlakna – navodi dr Ugrenović.

- Zahvaljujući visokoj hranljivoj vrednosti, brašno krupnika-spelte koristi se kao poboljšivač kvaliteta i ukusa pšeničnog hleba i drugih hlebno-pekarskih proizvoda. Krupnik-spelta je alternativa hlebnoj pšenici za pravljenje hleba, ječmu i ovsu u ishrani domaćih životinja i ječmu za pravljenje piva. Kao i ostala prava žita, ima veliki značaj i u stočarskoj proizvodnji, jer je njegova hranljiva vrednost slična kao kod ovsa. Može se gajiti za krmne smese s mahunarkama za proizvodnju sveže biomase ili sena. Slama se koristi kao prostirka u stočarskim objektima ili u industrijskoj preradi kao sirovina za dobijanje celuloze, metil-alkohola i slično.

O površinama u proizvodnji spelte-krupnika, zvanična statistika, napominje dr Ugrenović, ne beleži podatke, ali se u proteklim decenijama te vrednosti povećavaju, prvenstveno u zemljama centralne i zapadne Evrope, kao i na američkom kontinentu. Kod nas je seju ratari u Bečeju, Bačkoj Topoli, Zrenjaninu, i u širem delu Srbije, ali na manjim površinama