Proizvodnja karfiola sve privlačnija povrtarima, uprkos variranju cene

Ruski Krstur, selo nadomak Kule, među najpoznatijim je selima u proizvodnji paprike u Vojvodini. Međutim u poslednje vreme pored ove povrtarske kulture sve više proizvođača sadi karfiol. Jedan od takvih proizvođača je i Zvonimir Ruskovski koji je od prošle godine proizvodnju paprike zamenio proizvodnjom karfiola, a razlog takve odluke navodi da nije hteo da mu parcele nakon žetve ječma ostanu "prazne" do narednog useva, čime je dobio dve žetve godišnje, kao i to što oko karfiola ima mnogo manje posla u proizvodnji u odnosu na papriku.

- Ove godine karfiol sam posadio na površini od jutro i po, na celoj površini je hibrid David F1 kojim sam prezadovoljan. Jedan od razloga zašto baš taj hibrid je što ima jako dobru pokrivenost ruže spoljašnjim listovima, te za etioliranjem nije bilo potrebe i sve glavice su zadržale belu boju - kaže Ruskovski.

Veliku podršku sagovornik Agrokluba ima od seoske zadruge od koje je kupio seme za proizvodnju rasada, đubrivo i zaštitna sredstva. Rasad je kontejnerskog tipa i sam ga je proizveo jer, kako kaže, osim toga što je celokupna proizvodnja isplativija, jedino je tako siguran da će imati zdrav i siguran rasad.

Seme je posejao još 17. maja jer rasad stiže za oko mesec i po dana. Odmah nakon pripreme zemljišta karfiol je rasađen na parceli, na razmaku 70x50 cm. Ovo povrće je navodnjavano sistemom kap po kap od momenta rasađivanja, a kasnije u toku vegetacije čak svaki drugi dan.

- Dosta sam vodio računa oko količine i inteziteta navodnjavanja jer povećana vlažnost zemljišta može se štetno odraziti na ukus i kvalitet ruže - kaže Ruskovski.

Trudi se da iskoristi sve benefite koje može kao mlad poljoprivrednik, pa je konkurisao za dodelu sredstava upravo za sistem za navodnjavanje kod Pokrajinskog sekretarijata, međutim - odbijen je.

Tokom cele proizvodnje imao je pomoć zaštitara iz susednog sela, na čiju je preporuku odlučivao koje preparate, u kojim dozama i u kojoj fazi da primeni.

- Tokom vegetacije nisam imao većih problema, još od faze rasada smo počeli sa zaštitom, ukupno sam tretirao 10 puta insekticidima i četiri puta fungicidima. Veću pažnju posvetili smo buvačima, lisnim sovicama, velikom i malom kupusaru i kupusnom moljcu, a kod bolesti, plamenjači, pepelnici i crnoj pegavosti - objašnjava mladi poljoprivrednik iz Ruskog Krstura.

Berbu karfiola je počeo sredinom septembra. Do berbe celu proizvodnju obavlja sam, dok mu u berbi pomažu roditelji i radnici iz sela.

- Radnika ima dosta, berba paprike je završena pa su ljudi slobodni, što meni naročito odgovara u organizaciji skidanja karfiola, a njima kao dodatna zarada - kaže Ruskovski.

Sve količine do sada prodavao je nakupcima, međutim od naredne nedelje kaže da će seći veće količine pa ukoliko nakupci ne budu mogli sve da otkupe, karfiol može prodati i seoskoj zadruzi od koje je kupio repromaterijal. Početkom septembra Ruskovskom su nudili i 120 dinara za kilogram karfiola, međutim tada ga nije imao, a sada je cena 30 do 40 dinara.

Ipak, ovogodišnjom proizvodnjom karfiola je prezadovoljan, već sad planira proizvodnju za sledeću godinu na parceli od dva jutra, s tim da će polovinu posaditi istim hibridom, a polovinu hibridom koji ranije sazreva kako bi dobio bolju cenu po kilogramu.