Sirak donosi veći rod u odnosu na druge tradicionalne kulture - Ulaganja kao u kukuruz

- Sirak metlaš se gaji kao sirovina za proizvodnju metli i njegovo gajenje je koncentrisano u regionima u kojima postoji metlarska industrija. U našoj pokrajini seju ga zemljoradnici u okolini Bačkog Petovca, Selenče, Pivnica i na potesu Senta - Bačka Topola - Kanjiža. Jedina mana tog sirka je što se metlice skidaju ručno, pa zbog nedostatka radne snage to poljoprivrednicima može predstavljati problem, i odvratiti ih od setve tog useva. Sirak zrnaš se seje radi zrna koje se koristi kao stočna hrana na isti način na koji se koristi zrno kukuruza jer sadrži oko 11% proteina i oko 74% skroba i zato u krmnim smešama u potpunosti može zameniti zrno kukuruza. Ujedno, u uslovima suše, smanjenje prinosa sirka zrnaša nije tako izraženo kao kod kukuruza, i to su domaći poljoprivrednici počeli da polako prepoznaju pa se on sada seje na više od 1.000 hektara - kaže Sikora.

Dodaje da se predviđa da će se u narednim godinama površine pod sirkom zrnašem u EU povećati 18%, pošto je, usled sve češćih sušnih perioda, poljoprivredna proizvodnja pred izazovom proizvodnje dovoljnih količina hrane.

Sagovornik Dnevnika predočava i da u pogledu prinosa, sirak donosi veći rod u odnosu na druge tradicionalne kulture:

– S neovršene metlice s zrnom sirka metlaša u dobrim uslovima prinos dostiže osam do devet tona po hektaru, prinos zrna je od pet do šest tona, a prinos ovršene metlice tri do četiri tone. Kod sirka zrnaša je genetski potencijal za prinos zrna preko deset tona po hektaru, a u praksi se u optimalnim uslovima dobijaju prinosi na nivou osam do deset tona po hektaru zrna.

Po rečima dr Sikore, ulaganja u proizvodnju sirka su, u pogledu agrotehničkih mera, na nivou ulaganja u proizvodnju kukuruza:

- Кod sirka metlaša najveći troškovi se odnose na ručno skidanje metlica, koje je ove godine koštalo 40.000 dinara po jutru. Jedina razlika u tehnologiji proizvodnje kukuruza i sirka zrnaša je u žetvi, koja se kod sirka izvodi žitnim kombajnom. Zahvaljujući tropskom poreklu, sirak ima biološke predispozicije tolerantnosti prema nepovoljnim uslovima spoljne sredine a pre svega prema nedostatku vlage, što određuje njegovo mesto u sistemu biljne proizvodnje. Кao jara kultura, koja se seje u aprilu, a rod ubira krajem avgusta, uz dobro razvijen korenov sistem i sposobnost da se regeneriše i nastavi rast i nakon izuzetno sušnog perioda sirak može obezbediti prinos i u uslovima koje druge biljke teže podnose.