Sirak za zrno potencijalna zamena za kukuruz, spelta rentabilnija od pšenice

Široka je paleta alternativnih biljnih vrsta koje su prisutne na vojvođanskim poljima, a u njihovom uzgoju poljoprivredna gazdinstva i preduzetnici se uglavnom sami snalaze, da bi njihova proizvodnja i proizvodi opstali na tržištu.

Održivim osnaživanjem konkurentnosti poljoprivrednih gazdin­stava i preduzetnika uključivanjem biljnih vrsta ili razvojem novih proizvoda sa velikom dodatom vrednošću bave se stručnjaci iz Srbije i Mađarske u okviru projekta prekogranične saradnje.

U fokusu projekta "Кonkurentna održivost poljoprivrednih preduzeća kroz razvoj novih proizvoda sa dodatom vrednošću na bazi alternativnih boljnih vrsta", u okviru IPA programa koji se finansira sredstvima EU, sa naše strane su spelta, konoplja i sirak, a sa mađarske strane začinska paprika, leguminoze i slatki krompir batat.

Sa naše strane partneri u projektu su novosadski Poljoprivredni fakultet, Fond Evropski poslovi AP Vojvodine i Udruženje baštovana iz Sente, a iz severnog susedstva Nacionalni agroistraživački i inovativni centar Mađarske, Centar za istraživanje žitarica i Fond Lavina iz Segedina.

Menadžer projekta dr Laslo Lenđel iz Sente ukazuje da su iskustva sagledavana kroz ekperimentalna polja ovih alternativnih biljnih kultura, koja su prikazivana u Novom Sadu i okolini Segedina, razmenjivali studenti, mladi istraživači i oplemenjivači.

- Za one koji hoće da se usavršavaju i bave ovim alternativnim biljnim vrstama gradivo će se pripremiti u digitlanoj formi, a biće izdata i knjiga recepata jela koja se spravljaju od tih alternativnih biljaka - najavio je Lenđel.


Sirak potencijalna zamena za kukuruz

Profesor dr Đorđe Krstić rekao je da je sirak za zrno potencijalna zamena za kukuruz, ali je u pet najvažnijih biljnih vrsta na svetu.

- Prednost sirka za zrno u odnosu na druge kulture je velika tolerantnost prema suši i visokim temperaturama, manja probirljivost u pogledu tipa zemljišta i skromniji zahtevi za biljnim hranivima. U svetu se gaji na 44 miliona hektara, od toga 65% u Africi, a kod nas se na 2.500 do 3.000 hektara gaji uglavnom sirak metlaš - predočava Кrstić.

Dodao je da ga je rentabilno gajiti tamo gde kukuruz i sirak daju iste prinose, pri čemu treba imati u vidu da kod nepovoljnih uslova sirak za zrno daje veće prinose.


Spelta neopravdano zapostavljena

Spelta je kao žitarica neopravdano zapostavljena, iako je njena proizvodnja znatno rentabilnija od pšenice, smatra Dušan Dunđerski sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu:

- Za kilogram spelte postiže se cena od 1 EUR, što je pet puta više nego za pšenicu. Seme jeste skuplje, ali u organskoj proizvodnji nema upotrebe mineralnih đubriva, pesticida i drugog. U nepovoljnim godinama spelta vrlo često premašuje prinose pšenice. Naša jedina sorta spelte je nirvana, ali su zastupljene sorte iz Švajcarske i Mađarske.