Srpske ovce rase virtemberg imaju prođu u Izraelu i u Palestini - Priplodna grla isplativa, vuna jeftina

Čaba Boršoš je stočar iz Adorjana kod Kanjiže, koji ima najbrojnije stado ovaca rase virtemberg u Srbiji, od gotovo 3.000 grla! Ovčarstvom se bavi od svoje sedme godine i to punih 37 leta. Pre 10 godina imao je 600 ovaca.

- Genetski potencijal stada sam popravio uvozom iz Nemačke u tri navrata. Sada imam dozvolu za uvoz za poboljšanje genetike. Pri­plodna grla mogu lako da se prodaju i sada je dosta velika potražnja u celoj Srbiji. Lep novac stiže i od subvencija iz državne kase, pa smo na taj način stigli do farme u ovom obimu - kaže Boršoš.

Ono što nije za priplod ovaj stočar isporučuje domaćim klaničarima, ali najveći deo jagnjadi izvozi za Izrael i Palestinu.

- U ovčarstvu računica zavisi od toga kako se drži stado i koliko se u njega ulaže. Ako čovek uloži malo više novca i bavi se intenzivno kvalitetnom proizvodnjom, onda se to posle godinama vraća. Međutim, oni koji drže ovce neumatičene, uskraćeni su za subvencije koje ne mogu da dobiju, pa računica nije baš povoljna. U suprotnom, godišnje se po ovci ostvaruje subvencija od 7.000 dinara. Ko isporučuje klanicama i izvozi, dobija 2.000 dinara - naglašava Čaba Boršoš.

Podsticajna sredstva obezbeđuje i lo­kalna samouprava opštine Kanjiža, koja izdvaja sredstva za nabavku priplodnih ovnova.

Čaba koristi kombinovani sistem za držanje ovaca - i u zatvorenom prostoru i na ispaši. To doprinosi boljem učinku na farmi. Ovce koje su sjagnjene svaki dan izlaze na ispašu, a one koje se ojagnje drže se na farmi na jaslama.

- Pošto nam je stado dosta veliko, nemamo dovoljno pašnjaka, tako da i ovce koje idu na ispašu uveče dobijaju dodatni obrok. Pašnjak kojim raspolažemo bio bi dovoljan samo za polovinu stada - kaže Boršoš.

Oni koji proizvode jagnjad moraju da se zadovolje cenom od 270 dinara za kilogram žive vage. Iako je pala sa 300 do 320 dinara u januar, još uvek je rentabilna, smatra Čaba. Kada je reč o vuni, najviše su zainteresovani kupci na inostranom tržištu, a cene su pojeftinile. Kilogram vune košta oko 70 dinara, a prošle godine je koštala 100 dinara.

- Mi smo vunu izvozili za Mađarsku, a Mađari je izvoze za Kinu, jer se sve više traži kao prirodni materijal. Sadašnja cena je prilično nepovoljna, jer ljudi koji drže ovce jedva mogu da dobiju za vunu, koliko im košta striženje ovaca. Trošak za striženje po ovci je oko 200 dinara. Od svake ovce ima oko tri kilograma runa, tako da vuna jedva pokriva rad strigača. Ono što strigači pojedu i popiju dok obave posao je minus, ali bez toga se ne može. Mi naše ovce strižemo mašinski, jer za to imamo obučenog radnika, tako da nema problema - otkriva Čaba Boršoš.