Kivi uspeva i u Srbiji - Komercijalna proizvodnja tek u razvoju

Zorica i Nenad Ilić iz Šapca umesto vinove loze posadili su u dvorištu kivi, ne sluteći da će im osim hlada, doneti i mogućnost da zarade koji dinar.

- Mi smo razmišljali da posadimo kivi kako bismo napravili hlad u dvorištu. Kupili smo tri ženska stabla i jedno muško, jer, kako su nam objasnili, na jednog mužjaka može da ide od tri do pet ženki. Te četiri sadnice platili smo 2.800 dinara. Prodavac nam je objasnio da će početi da rađa posle tri godine - priča Zorica Ilić.

Tako se i desilo. Sadnice kivija su se razgranale i učinile takav hlad kakav ni loza nije mogla da napravi. Međutim, prvi rod stigao je u trećoj godini.

- Te godine je bilo tek par komada, a sledeće tačno 101 komad. Posle toga je bilo 30 kilograma, pa 60, a ove godine nabrali smo 130. Prve plodove pojeli smo u slast, a ove godine bilo je nešto i zarade. Dosta sam podelila po komšiluku, a nešto i prodala po ceni od 100 dinara. One najsitnije sam iskoristila za sok koji je odličnog ukusa. Naša ideja nije bila da od ovog zarađujemo, ali sam zaključila da to može da bude isplativo, tim pre jer ne zahteva posebnu negu - priča Zorica.

Za održavanje je zadužen suprug Nenad koji je i posadio sadnice.

- Prvo sam postavio stubove, jer se kivi ponaša kao puzavica. Iskopao sam rupu i stavio pesak jer on zadržava vlagu. Ne postoje bolesti koje ga napadaju, potrebno ga je samo orezivati, a ja samo zakidam lastare. Čak ni list ne bacam, nego stavim oko korena i on tu istruli. Ne dodaje se nikakvo đubrivo. Jedino što traži dosta vode. Ko ima vremena da se posveti, može da profitira od ovoga - kaže Nenad.

Branislava Živanović iz Dublja kod Šapca s jedne grane ove godine ubrala je oko 50 kilograma.

- Prošle godine je bilo četiri gajbice. Ove godine nabrala sam šest. Biće dovoljno za naše domaćinstvo, a rado ću podeliti sa komšijama - kaže Branislava.

Kivi vodi poreklo iz Kine, gde, kako objašnjava Zvonko Burzmazović, magistar zaštite bilja, raste u dolini reka. Zbog mineralnih materija, gvožđa, proteina i ugljenih hidrata nazivaju ga "plod zdravlja". Prvi cvetovi pojavljuju se u maju, a zatim se formiraju plodovi. Bere se u septembru, a kasnije dozreva u podrumu. Ukoliko se drže na hladnom, plodovi mogu da se jedu do maja. Tipično za ovo voće je lako održavanje, bez prskanja i đubrenja, ali zahteva mediteransku klimu, gde se prosečne temperature kreću od 14 do 15 stepeni.

- I pored toga što mu pogoduju vlažna leta i blage zime, kivi se raširio po celoj Srbiji i uspešno se gaji na manjim površinama, uglavnom uz okućnicu i odgovarajuću zaštitu od mrazeva i jakih zima. U tim slučajevima plodovi se beru ranije. Komercijalna proizvodnja kod nas nije raširena, ali je u razvoju. Kivi rađa redovno i u velikim količinama, a u povoljnim agroekološkim uslovima daje 20 do 30 tona po hektaru. Brzo stupa na rod, već u trećoj godini, a pun rod je u osmoj - kaže Burmazović.

Plantažna proizvodnja u Srbiji nije zasnovana, jer, kako objašnjava Burmazović, postoji rizik da plodovi izmrznu, pa je preporuka da se gaji na okućnicama gde je zaklonjen od vetra. Pretpostavlja da bi na jugu Srbije mogao da uspe i van okućnica, poput plantaža u okolini Mostara ili u pojedinim delovima Makedonije. U tom slučaju obavezan je sistem za navodnjavanje.

Za površinu od 10 ari pod kivijem potrebno je 40 do 50 sadnica koje se podižu na žicu razvučenu između stubova raspona pet metara. Cena sadnice kreće se u proseku oko sedam evra, što znači da je za sadni materijal potrebno uložiti oko 350 EUR. Stubovi su obično od drveta, ali mogu biti i od betona, prosečne dužine od 2,5 do tri metra, između kojih se razvlači pocinkovana žica. Cena stubova kreće se oko 5 EUR, a ako se tome doda i žica, minimalno ulaganje je još 350 EUR.

Prosečan rod po jednoj sadnici kreće se od 50 do 75 kilograma. Sa 10 ari ili 50 sadnica može da se ubere oko 2,5 tone. Prosečna cena kivija je 100 dinara, pa se sa ove površine može zaraditi oko 2.000 EUR.