Javne garaže moguće rešenje za problem parkiranja u Novom Sadu - Skupe investicije isplative na duži rok i uz subvencije

Vozači u Novom Sadu spremni su da pešače od garaže do mesta stanovanja između 200 i 500 metara, a za mesečni zakup parking mesta u garaži prihvatljiva im je cena od 3.000 dinara. Kada je reč o centralnim gradskim zonama, ulično parkiranje je uglavnom kratkoročno, do jednog sata (50%), dok su poslovne obaveze najčešći razlog dolaska u centar automobilom (oko 30% slučajeva).

Ovo su samo neki od pokazatelja do kojih su novosadski urbanisti i stručnjaci za saobraćaj došli istraživanjima i anketama sa građanima. Naime, problem parkiranja u Novom Sadu je u nekim delovima grada došao do kritičnih razmera i trebalo bi ga rešavati izgradnjom parking garaža. No, to se mora raditi vodeći računa o svim kriterijumima i uticaju na prostor, kao i o osnovnim elementima savremenog urbanističkog planiranja, saglasni su eksperti novosadskog Javnog preduzeća Urbanizam i Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu.

Za potrebe izrade Plana generalne regulacije parking garaža na području Novog Sada urbanisti su uradili i Analizu javnih garaža, koja je predstavljena na 26. Međunarodnom salonu urbanizma u Nišu. Cilj ove analize bilo je evidentiranje i snimanje raspoloživih kapaciteta za parkiranje, kao i definisanje potrebnih kapaciteta.

- Hteli smo da utvrdimo kriterijume i podelimo javne garaže, odnosno parking garaže uopšte. Takođe, Planom generalne regulacije parking garaža na području Novog Sada predviđeno je ukupno oko 50 lokaliteta. Koncept razvoja zasnovan je na stavu da za pešake, bicikliste i javni prevoz treba obezbediti prioritetne uslove - kaže u razgovoru za eKapiju Aleksandar Panjković, samostalni planer infrastrukture u JP Urbanizam iz Novog Sada.

U analizi su navedene poznate lokacije u Novom Sadu, gde je urbanističkim planovima već predviđena gradnja ovakvih parkirališta, ali do sada nije rađeno konkretno istraživanje, kako bi se utvrdili uslovi za realizaciju projekata i kako bi ove garaže, eventualno, mogle da se uklope u okolni prostor.

Novosadski urbanisti su anketiranjem građana utvrdili i koje su to prihvatljive distance pešačenja do garaže, kao i prihvatljiva cena za potencijalne korisnike.

- Pokazalo se da su građani, u najugroženijim područjima, spremni da pešače od garaže do mesta stanovanja oko 350 metara. Kada je reč o cenama, u pojedinim delovima grada, gde su planirane takozvane blokovske garaže i gde bi princip plaćanja uglavnom bio mesečni zakup za okolne stanovnike, videli smo da je većini vozača prihvatljiva cena od 3.000 dinara, a pojedinima čak i nešto više. To je lako razumljivo ako uzmete u obzir činjenicu da ti ljudi ponekad i po 15 minuta traže parking mesto, a gubici su u takvim slučajevima nemerljivi, i vremenski i svi ostali - objašnjava Aleksandar Panjković.

Do sličnog rezultata došli su i na Departmanu za saobraćaj Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, gde su takođe sprovođena istraživanja. Profesor Zoran Papić u razgovoru za eKapiju kaže da su anketom sprovedenom među potencijalnim korisnicima javnih garaža dobili podatak da su vozači spremni da pešače 5-6 minuta od mesta parkiranja do svog cilja.

- U užem centru grada praktično ne postoje lokacije za izgradnju novih blokovskih garaža za okolne stanare, ali smo identifikovali nekoliko mesta na kojima bi mogle da budu izgrađene javne garaže i koje bi mogle delimično da reše problem parkiranja. Inače, istraživanje koje smo sproveli u okviru novosadskog Smart Plana u junu ove godine pokazalo je da je vreme parkiranja u centralnim gradskim zonama uglavnom do jednog sata, a kapaciteti su maksimalno popunjeni već od ranih jutarnjih časova - ističe profesor Papić.

On dodaje da podaci pokazuju i da je obrt prilično veliki - oko 10 vozila dnevno se smenjuje na jednom parking mestu, a najčešći razlog parkiranja su poslovne obaveze, u oko 30% slučajeva.

Privatne garaže na granici rentabilnosti

Stručnjaci JP Urbanizam u Novom Sadu razgovarali su i sa upravljačima postojećih javnih garaža u Novom Sadu, gde trenutno, prema rečima Aleksandra Panjkovića, postoje dve privatne, jedna "poluprivatna" i jedna montažna (privremena) garaža.

- Sadašnji upravljači privatnim garažama u Novom Sadu kažu da rade na granici rentabilnosti, sa popunjenošću kapaciteta između 40 i 60%. Ali, čini se da su oni nekako inertni u smislu propagande ili određene marketinške akcije, kojom bi možda mogli da poprave situaciju. Ipak, neke od njih možda imaju interes sa druge strane, jer u ovim objektima postoje lokali koji im "izvlače" poslovne rezultate - navodi sagovornik eKapije i ističe kao interesantan podatak da ove kompanije nemaju nikakve povlastice ili olakšice od lokalne samouprave, odnosno Grad i opštine naplaćuju porez kao na bilo koji drugi poslovni prostor.

- Smatramo da je potrebno investitorima omogućiti neke olakšice, a možda čak i podsticaje za građane koji bi tamo parkirali svoja vozila, praktično neku vrstu subvencija - zaključuje Panjković.

Na osnovu ekonomske analize rentabilnosti ulaganja u javne garaže, novosadski urbanisti zaključili su da je u zonama u kojima postoji izrazit problem, te povećana potreba za vanuličnim parkiranjem, potrebno planirati javne garaže većeg kapaciteta, sa više od 300 parking mesta. Za razliku od njih, profesor Papić smatra da bi bolje rešenje, makar u centralnim gradskim zonama, bila izgradnja većeg broja garaža manjeg kapaciteta.

Urbanisti, takođe, smatraju da je, radi poboljšanja finansijskih efekata javnih garaža i lakše realizacije ovih projekata, neophodno planirati da se u objektu nađu i prostori za komplementarne namene, posebno u delu garaže koji izlazi na primarnu saobraćajnicu.

- Mi smo u ovoj analizi dali i neke preporuke kako se može uticati na bolju popunjenost, koja je u proseku za privatne garaže bila oko 50%. Zaključili smo da je garaža kao objekat zaista skupa investicija, odnosno delatnost koja se može isplatiti samo dugoročno. Sama isplativost zavisi i od kapaciteta i raste sa brojem parking mesta - ističe Aleksandar Panjković.

Naš sagovornik podseća i na veoma bitan element, a to je da "u Novom Sadu svaka garaža nailazi na otpor građana koji smatraju da takav objekat narušava njihov svakodnevni život, ne samo vizuelno nego i načinom funkcionisanja".

- Ponekad deluje kao da svi zamišljaju garaže kao mesto gde non-stop rade automobili i tako zagađuju vazduh. Mi smo napravili grafičke prikaze rešenja, od samog izgleda do lokacije na kojoj bi se nalazile garaže, 3D prikaze i mogućnost uklapanja u ambijent i okolni prostor. PGR-om koji će propisati uslove uređenja i građenja pokušali smo da, na primer, poslednju etažu sa ravnim krovom oplemenimo zelenim krovom ili delimično zelenim površinama - navodi Panjković moguća rešenja.

On zaključuje da pored ekološkog efekta, za same vozače parkiranje u garaži znači i sigurnost, manje trošenje benzina, zaštitu od kiše, snega i leda, tako da bi trebalo što pre primeniti ovakva rešenja koja se u razvijenim zemljama sveta koriste već duže vreme.

Marko Andrejić