Država planira nastavak podsticaja u sektoru biogasa - Fid in tarife nisu dovoljne, domaći farmeri zainteresovani za nove tehnologije

Nacionalni akcioni plan za obnovljive izvore energije Srbije predviđa da je do 2020. godine potrebno izgraditi 30 megavata kapaciteta za proizvodnju struje iz biogasa, kako bi se ostvario cilj od 27% proizvodnje iz OIE.

Tokom prošle godine investitori su bili aktivni u ovom sektoru, pa je tako izgrađeno šest novih kombinovanih postrojenja (za proizvodnju toplotne i električne energije), uz pomoć subvencija iz Globalnog fonda za zaštitu životne sredine UN. Njihova ukupna vrednost je 22,6 mil EUR, a njihovom izgradnjom Srbija je dobila 6,32 megavata električne energije kroz korišćenje biogasa.

Dok država najavljuje nastavak podsticaja u sektoru biogasa, proizvođači traže da mere budu još intenzivnije i diversifikovanije.

Podsticajne otkupne cene do kraja 2018.

Pomoćnik ministra rudarstva i energetike Miloš Banjac smatra da je plan za gradnju 30 MW kapaciteta do 2020. godine realno ostvariv, ali ističe da je to i dalje zanemarljiv procenat proizvodnje, jer je ukupno instalisana snaga Elektroprivrede Srbije (EPS) 6.300 megavata. Zbog toga je jasno da je Srbiji potrebno da premaši ovu "minimalnu normu".

Država je zato napravila model kojim podstiče proizvodnju biogasa kroz fid in tarife, prema kojima proizvođači električne energije iz biogasa 12 godina imaju pravo na podsticajne otkupne cene. U junu 2016. godine novom uredbom o podsticajnim merama za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora, fid-in tarife za biogas povećane su za 30%, pa je otkupna cena od 12 do 15 evrocenti po kilovat-času sada porasla na 15 do 18.

- Prošlogodišnjim usvajanjem paketa uredbi podstakli smo korišćenje biogasa za proizvodnju električne energije i stvorili još kvalitetniji pravni okvir, odnosno pružili veću sigurnost investitorima koji su zainteresovani za ulaganje u ovoj oblasti – objašnjava Miloš Banjac, uz podsećanje da je to dovelo do izgradnje šest novih kombinovanih postrojenja u Srbiji.

Ove mere važiće do kraja 2018. godine i na vreme treba razmišljati o sledećim, zaključeno je na konferenciji posvećenoj razvoju i uticaju mera na održivi razvoj biogas sektora u Srbiji, održanoj 1. marta 2017. godine u Beogradu, u organizaciji srpskog Biogas udruženja, Ministarstva rudarstva i energetike Republike Srbije i programa srpsko-nemačke razvojne saradnje koju implementira GIZ - Rаzvој оdrživоg tržištа biоеnеrgiје u Srbiјi.

Budućnost biogas sektora u udruživanju i dugoročnim ugovorima

(Foto: Goran Parezanović)

Dragan Zukić iz Asocijacije Biogas podseća da, nasuprot Srbiji, u Hrvatskoj ima 30 farmi koje koriste biogas za proizvodnju energije, a u Mađarskoj čak nekoliko stotina. On smatra da je budućnost razvoja ove oblasti u udruživanju i dugoročnim ugovorima o proizvodnji.

- Stajsko đubrivo je ekološki najopasnije i trenutno ne postoji rešenje bolje od proizvodnje biogasa da istovremeno dobijete i benefite, jer - kada se priča o ekologiji uvek se misli da je to nekakav trošak. Kada je reč o samoj tehnologiji, pričamo o kapitalnim ulaganjima - od milion do više miliona evra. Mislim da nije teško da poljoprivredna gazdinstva uđu u taj proces, a ono što je za njih zanimljivo je da država vrlo revnosno plaća na mesečnom nivou – navodi Zukić.

U Ministarstvu rudarstva i energetike kažu za eKapiju da je u Srbiji do sada izgrađeno ukupno devet postrojenja na biogas ukupnog kapaciteta oko 10MW (električna i toplotna energija). U planu je nastavak državnih podsticaja u sektoru biogasa, ali od naših sagovornika, nažalost, nismo uspeli da dobijemo konkretniji odgovor o planiranim merama.

Ipak, proizvođači su mišljenja da dosadašnji podsticaji nisu dovoljni, posebno ako se ima u vidu ekološki značaj ovako proizvedene energije. Oni navode da je potrebna diversifikacija podsticajnih mera i uključivanje toplotne energije u fid-in tarife.

- Potrebno je dalje povećanje fid-in tarifa, ali pošto trenutno nije realno očekivati njihov značajan rast možemo raditi na poboljšanju već postojeće uredbe - na primer, ukidanjem ograničenja koje propisuje korišćenje maksimalno 40% kukuruzne silaže u postrojenjima za proizvodnju biogasa. Takođe bi trebalo stimulisati korišćenje novih tehnologija i proizvodnju toplotne energije, a potrebno je i podstaći poljoprivrednike da stajnjak koji nastaje na farmama odlažu bioelektranama, možda tako što će im biti plaćen transport – ističe Danko Vuković, predsednik Upravnog odbora Udruženja Biogas Srbija.

Franc Hofman iz nemačkog Biogas udruženja navodi da je za efikasniju i ekonomski isplativiju proizvodnju biogasa veoma značajno da se sirovina koristi na lokaciji na kojoj se proizvodi, odnosno da se izbegnu visoki troškovi prevoza, a kada je reč o regulativi, smatra da bi trebalo razmisliti i o uključivanju biogasa u Zakon o gasu.

- Domaći farmeri pokazuju veliko interesovanje za nove tehnologije koje kao organizacija promovišemo i nadamo se da ćemo u godinama pred nama imati priliku da sa njima razgovaramo o boljitku koji im biogas donosi - kaže Milica Vukadinović, rukovodilac komponente Razvoj projekata u okviru srpsko-nemačkog razvojnog programa Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji.

Potencijal i u toplotnoj energiji

Pomoćnik ministra rudarstva i energetike Miloš Banjac objašnjava da je trenutno najviša cena za prozvodnju električne energije iz biogasa, ali je istovremeno tehnologija te proizvodnje i najkompleksnija - što je opravdanje za visoki iznos.

- Želja Ministarstva energetike je da se biomasa sve više koristi za energetske svrhe, pogotovo stajnjak i već postojeće zagađujuće materije, koje se inače deponuju i prave problem Srbiji i u ekološkom smislu. Raspadom biomase stvara se ugljendioksid, bez obzira na to da li se ona koristi ili ne. Znači, koristi su višestruke, ali je to i dalje dosta skup način proizvodnje električne i toplotne energije, te su podsticaji neophodni - slaže se Banjac.

Prema njegovim rečima, proizvodnja energije iz biogasa je dosta kompleksna i iz razloga što mora da bude obezbeđeno stabilno snabdevanje sirovinom, a navodi i podatak da se razmišlja i o mogućnosti da se manje toplane, oko kojih postoji dovoljno šumske biomase, rekonstruišu i da umesto klasičnih izvora pređu na korišćenje šumske biomase. Za to već postoji pet prijavljenih toplana - u Novoj Varoši, Novom Pazaru, Prijepolju, Malom Zvorniku i Bečeju.

Više od 9.000 biogas postrojenja u Nemačkoj

Na konferenciji o razvoju biogas sektora istaknuta je i činjenica da Nemačka ima najdužu tradiciju u ovoj oblasti.

- Ova zemlja prednjači u oblasti biogasa i u Nemačkoj postoji više od 9.000 biogas postrojenja sa više od 4.500 MW ukupne instalisane snage. Poređenja radi, u Srbiji su do 2013. godine u funkciji postojala samo tri poljoprivredna biogas postrojenja – istakla je Milica Vukadinović.

Ona je zaključila da se korišćenjem električne energije iz obnovljivih izvora Srbija približava ekološkim standardima Evropske unije, ostvaruje povećanje prihoda na lokalnom nivou, a gazdinstva dobijaju energetsku nezavisnost, što može imati veliku ulogu u poslovanju i planiranju.

Marko Andrejić