Hrana, energent i lek - U Velikom Gradištu uskoro proizvodnja struje iz čičoke, dobri potencijali i za izvoz krtole u Evropu

U okolini Velikog Gradišta uskoro bi trebalo da bude podignuta bioenergana koja će kao energent koristiti - čičoku. Kako eKapija saznaje, za uzgoj ove krtolaste biljke, koja je poznata i kao "divlji krompir", jedna firma iz Beograda zakupila je na 30 godina oko 150 hektara u naselju Požeženo.

- Tender za ovo zemljište je raspisan namenski. Dogovor je postignut krajem septembra, posle višemesečnih pregovora - rekao je za naš portal Dragan Milić, predsednik opštine Veliko Gradište.

Iako u ovom trenutku ne otkriva ime investitora, koji je, kako kažu u Gradištu u procesu prikupljanja sredstava, naš sagovornik navodi da je u pitanju značajno ulaganje - između 3 i 4 mil EUR, a posao bi trebalo da dobije dvadesetak radnika.

Čičoka je višegodišnja biljka, koja se uzgaja kako zbog podzemnog dela - krtole, koja se koristi u ishrani i farmaciji (njen glavni sastojak je inulin, probiotik koji poboljšava crevnu floru, osnažuje imunitet, pomaže pre mršavljenju itd), tako i zbog nadzemnog dela (stočna hrana, biomasa, energobriket za grejanje itd). Stabljika čičoke dostiže visinu 2 do 3 metra, a zbog žutog cveta ova kultura "liči" na suncokret. U našoj zemlji ima uzgajivača čičoke, i to uspešnih, ali se o njoj u javnosti i dalje ne zna mnogo. Takođe, projekat u Velikom Gradištu zaslužuje pažnju i zbog činjenice da je proizvodnja struje iz ove biljke u Srbiji relativno nepoznata, što nam je potvrdilo i nekoliko konsultanata za upotrebu biomase.

(Prof. dr Miladin Ševarlić pored zasada čičoke) Agroekonomista prof. dr Miladin Ševarlić kaže za eKapiju da je ova višenamenska biljka izuzetno zanimljiva za ulaganje. Čičoka ima veliki energetski potencijal, a njeno korišćenje za dobijanje električne energije značajno je rentabilnije od korišćenja žetvenih ostataka. Profesor Ševarlić ističe da se, u dobrim klimatskim uslovima, uz navodnjavanje, na istoj površini od čičoke može dobiti biomasa nekoliko puta veća od biomase koja se dobija od kukuruza.

- Kada se čičoka jednom zasadi, može se, u slučaju optimalnog uzgoja, eksploatisati i do 25 godina, što smanjuje investicije. Ako koristite stabljiku, svake godine morate vaditi deo krtole, da bi se zasad proredio - kaže prof. Ševarlić.

Studije pokazuju da se od stabala i listova može dobiti biomasa veća od 120 tona po hektaru. Pri istim uslovima, kukuruz daje dvostruko manje od toga, pa je jasno zašto se čičoka (koja ima nešto manju metansku moć od kukuruza), mnogo više isplati.

Čičoka je trajni usev, zahvaljujući brzom rastu zasenjuje prostor između redova i sprečava pojavu korova. Takođe, njoj odgovaraju i zemljišta koja nisu pogodna za druge vrste podzemne proizvodnje, pa se može gajiti u celoj Srbiji, a ne zahteva velike agrotehničke mere. Kako kažu stručnjaci, gotovo je neuništiva - jednom posađena, trajno se održava i regeneriše. Biološki je vrlo zdrava i tolerantna na štetočine i patogene, ne treba joj hemijska zaštita, a to omogućava i da se koristi u farmaciji i proizvodnji zdrave hrane.

O potencijalima korišćenja i mogućoj zaradi, eKapija je razgovarala sa inženjerom poljoprivrede koji se bavi uzgojem čičoke na nekoliko hektara u centralnoj Srbiji. Počeo je pre 4 godine, sa namerom da nadzemni deo biljke koristi za silažu, odnosno ishranu ovaca tokom zime, a kasnije su se otvorile i neke druge ideje. Reč je o mogućnostima za izvoz krtole. Lista proizvoda koji se od čičoke mogu dobiti je velika i raznovrsna, pa je ta kultura u Evropskoj uniji dosta tražena.

- Čičoka se najviše koristi za proizvodnju inulina, koji se upotrebljava u farmaciji, ali i prehrambenoj industriji. Kod nas nema tržišta za nju, jer nema ni prerade i zbog toga je u planu izvoz - kaže naš sagovornik, koji ističe da je važno pronaći siguran plasman.

- Velike primene su, recimo, u Nemačkoj i Francuskoj, gde se proizvodi rakija koja dostiže cenu od 15-20 EUR po litru. Takođe, francuska farmaceutska koristi čičoku u izradu suplemenata, probiotika...

Naš sagovornik kaže da je u kontaktu sa nekoliko drugih proizvođača, i da postoji potencijal za izvoz oko 1.000 tona čičoke godišnje iz Srbije. Ako bi se obezbedio siguran plasman, očekivano je da bi interesovanje za proizvodnju bilo mnogo veće, i da bismo vrlo brzo, već za dve godine, mogli da ponudimo neuporedivo veće količine. Cena za otkup na veliko je, recimo, oko 30 evrocenti, ali ona može dosta da varira, u zavisnosti od količine, kvaliteta itd... Čičoka je vrlo nespecifična i može se uzgajati u celoj Srbiji, a to nam ide u prilog.

Podaci studija Instituta za ratarstvo Novi Sad pokazuju da se postoji veliko variranje u prinosu krtola, a da je prosečan prinos 38 tona po hektaru.

Iako čičoka nije zahtevna, potencijalni proizvođači treba da znaju se u ovaj posao ipak ne sme ući sa idejom da "nisu potrebne nikakve investicije", jer su prinosi adekvatni ulaganjima. Ako je reč o proizvodnji zbog biomase, treba dobro proceniti površinu, prirodne uslove i neophodne agrotehničke mere. Uzmemo li sve ovo u obzir, prinosi mogu da budu impozantni, smatra naš sagovornik.

Uslovi

Čičoki pogoduje sadnja od kraja februara do sredine aprila. Navodnjavanje je potrebno u slučaju suše u fazi nicanja, odnosno pri regeneraciji nakon košenja ako se koristi kao krmna biljka, pokazuju podaci Instituta za ratarstvo. Nema potrebe za zaštitom bilja. Kako čičoka ima dubok korenov sistem, može da koristi hranljive materije i iz dubljih slojeva, ali ako se žele visoki prinosi treba je đubriti. Žetva se obavlja krmnim kombajnom (za zelenu masu) i adaptiranom vadilicom za krompir (za krtole).

Proizvodi koji se mogu dobiti od čičoke

- brašno od čičoke (sa visokim sadržajem inulina)
- čips od čičoke ( dehidrirana iseckana krtola kao sučeno povrće-zdrava hrana)
- turšija ili pasterizovana čičoka
- visokokoncentrovani inulin
- fruktozni sirup ( šećerni sirup sa visokim sadržajem fruktoze)
- etanol
- industrijski alkohol
- rakija
- energobriket (od nadzemnog dela biljke dobija se 40-60 tona briketa po hektaru)
- stabljika i listovi za biomasu
- u suvom stanju može da se koristi kao izolacioni materijal i za proizvodnju iverice

M.M.