(AG Nekretnine) Urbanističko istraživanje - Beograd - Ada Huja - brušenje dijamanta na Dunavu !

U Urbanističkom zavodu Beograda u toku je izrada studije „Programa za izradu urbanističkog plana za područje Ade Huje“, čiji je cilj utvrđivanje zajedničkih polaznih opredeljenja u vezi razvoja prostornih sadržaja duž desne obale Dunava. Razmatrano područje čini priobalni potez od Marine Dorćol do kraja rukavca Ada Huje, odnosno od obale Dunava do Dunavske i Višnjičke ulice.

Polazeći od rešenja predviđenih Regionalnim prostornim planom administrativnog područja grada Beograda i Generalnim planom Beograda 2021, kao i potrebe revidovanja nekih njihovih opredeljenja u skladu sa brzim promenama koje definišu položaj grada statusno i geopolitički (imajući u vidu da je ovo kontaktna zona Koridora 7, jednog od deset neposrednih prioriteta Evropske unije), program će ponuditi koncept poželjnih transformacija i unapređenja u smislu prevladavanja često konfliktnih i heterogenih namena i sadržaja.

Ovaj tekst predstavlja sažetak integralnog teksta koga su napisali Marija Milovanović, dipl. ing. arh. i Jasmina Đokić, dipl. ing. arh. Integralni tekst je objavljen u zvaničnom glasilu JUP Urbanistički zavod Beogarada „INFO“, u broju 16/06 iz 2006. godine.

Obuhvat Prostorno-programske provere je potez dunavskog priobalja dužine oko 6.5km od "Marine Dorćol" do ostrva nizvodno od špica Ade Huje, odnosno od obale Dunava do Dunavske ulice, Bulevara Despota Stefana (29.novembra) i Višnjičke ulice. Površina obuhvaćenog prostora je oko 480 hektara (sa vodenim površinama). Ovo područje predstavlja izuzetan potencijal Beograda – nalazi se na raskršću međunarodnih putnih koridora 10 i 7. Koridor 7 (Dunav) je proglašen za jedan od deset evropskih prioriteta za razvoj u narednom periodu.

Cilj izrade prostorno-programske provere je preispitivanje namena definisanih GP Beograda 2021 i sveobuhvatna analiza mogućnosti temeljnog ozdravljenja ovog prostora, isključivanja postojećih negativnih uticaja na sredinu i aktiviranja vrednosti lokacije kako u kontekstu potencijala lokalnih rubnih zona tako i na globalnom nivou budućeg razvoja grada i koridora Dunava. Anketa je bila pozivna, po tipu anketno prostorno-programska. Pravo učešća imali su pozvani timovi i to: Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu (rukovodilac radnog tima: doc. dr. Vladimir Milić), Društvo urbanista Beograda (rukovodilac radnog tima: prof. Dragana Bazik), Društvo arhitekata Beograda (radni tim: prof. Darko Marušić, prof. Vasilije Milunović, arh. Branislav Redžić), Klub arhitekata (rukovodilac radnog tima: Miloš Stanković, dia.) i Akademija arhitekture (predstavnici: prof. dr. arh. Predrag Milošević i arh. Branko Bojović).

Zadatak prostorno-programske provere je da se preispitaju mogućnosti transformacije i razvoja prostornih sadržaja duž desne obale Dunava, u cilju utvrđivanja zajedničkih polaznih opredeljenja koja će biti konkretizovana u okviru „Programa za izradu urbanističkog plana za područje Ade Huje“. Učesnici prostorno-programske provere su trebali da sagledaju koncept poželjnih transformacija i razvoja dunavskog priobalja, uključujući osim urbanističkog i socijalni, ekonomski i ekološki aspekt.

Programske uslovljenosti

Od učesnika prostorno – programske provere se očekivalo da jasno prikažu koncept-strategiju prostorne organizacije ovog dela priobalja sa grubom distribucijom budućih namena u prostoru. U obuhvaćenom prostoru nužno je bilo izdvojiti karakteristične celine-zone: zone intenzivne izgradnje, zone umerene izgradnje i zone minimalne izgradnje. U okviru svake zone trebalo je definisati planirane preovlađujuće (dominantne) namene i visinsku regulaciju po blokovima.

U obuhvaćenom prostoru predviđene su sledeće namene: stanovanje sa socijalnom infrastrukturom, komercijalne delatnosti i gradski centri, javne namene (kultura, obrazovanje, itd.), zelene površine, sport i rekreacija, i druge namene koje intenziviraju kontakt grada sa rekom. Programom nije trebalo planirati nove privredne i industrijske zone a za postojeće privredne, industrijske, skladišne i saobraćajne prostore trebalo je predvideti mogućnost postepene transformacije u druge namene. Planiranu distribuciju namena, morfologiju planiranih blokova, horizontalnu i vertikalnu regulaciju, itd. trebalo je uskladiti sa elementima izgrađenih struktura u zaleđu tj. kontaktnom području.

Za potrebe izrade „Programa za izradu urbanističkog plana za područje Ade Huje“, između ostalog, angažovane su grupe ekspertskih timova za istraživanja i druge aktivnosti koje doprinose celovitom sagledavanju prostora. Ekspertske analize urađene su u oblasti saobraćaja (vodni, drumski, železnički i logistika), ekologije (klimatologija, deponija, životna sredina) i hidrologije. Sagledano je postojeće stanje, prostorna ograničenja i mogućnosti i date osnovne informacije i preporuke. Učesnicima timova dati su samo neki osnovni podaci i zaključci svih ekspertskih elaborata, ne kao ograničenja, već više kao informacije koje će usmeriti neka razmišljanja u formiranju koncepta.

Prezentacija radova

Javna prezentacija radova timova održana je u velikoj sali J.U.P. Urbanističkog zavoda Beograda, 10.11.2006. godine u 11 časova. Nataša Danilović-Hristić je istakla da su svi pristigli radovi Prostorno-programske provere za područje Ade Huje veoma kvalitetni, potom je istakla neke sličnosti i razlike svih radova: zajedničke generalne stavove po pitanju namena, saobraćajne matrice, korišćenja povoljnosti terena itd. Napomenula je i činjenicu da se neki radovi fokusiraju na žižne tačke dok drugi globalno razmatraju prostor i pozvala sve prisutne, a najpre članove Saveta projekta da kažu svoje stavove o radovima i postave pitanja obrađivačima.

Usledila je diskusija u kojoj su reč uzeli: Ružica Bogdanović, Dragana Bazik, Branislav Redžić, Vladimir Milić, Branislav Stojanović i Predrag Milošević, u okviru koje su članovi Saveta projekta postavljali pitanja konkurentima vezana za konkretna rešenja prostora.

Predstavnik Luke Beograd Slobodan Hajduković je izrazio pohvalu Urbanističkom zavodu Beograda za organizovanje prostorno-programske provere koja je inicirala razna razmišljanja o ovom prostoru i istakao da sva rešenja prate osnovni koncept – izmeštanje luke sa ovog područja. Predstavnik JP "Železnice Srbije", Milan Stanisavljević rekao je da su izložene ideje veoma zanimljive i da ih je potrebno dalje razrađivati, istakavši da u većini varijanti železnica ostaje u predmetnom prostoru što je jako bitno. Prokomentarisao je da radovi nisu ponudili odgovor gde je pozicija nove beogradske luke.

Glavni arhitekta Beograda, Đorđe Bobić, je istakao da je ovo najkvalitetnija javna stručna provera od svih koje su poslednjih godina sprovedene u Urbanističkom zavodu Beograda, izrazio zahvalnost radnim timovima, podvukao da će rezultati biti od velike koristi radnom timu Urbanističkog zavoda Beograda za rad na Programu. Napomenuo je zajedničke karakteristike svih 5 radova: svi su bazirani na generalnom konceptu GP Beograda 2021, svi su prepoznali potencijale ovog prostora i osnovnu ideju silaska grada na reku u vidu formiranja priobalnih funkcija centra. Potom je istakao da dva ključna saobraćajna problema – železnica i luka prevazilaze dimenzije ovog prostora i da su u toku aktivnosti koje razmatraju ova pitanja na svim nivoima. Zaključio je da Urbanistički zavod Beograda treba da sintetizuje ovaj materijal i planerski i strateški predloži rešenje prostora, a da se nakon toga organizuje skup na kome će se prezentovati urađeno i dati preporuke planerskom timu za dalji rad.

Priredio: Aleksandar Opsenica, dipl. ing. građ.

izvor :