Rebec 2024: Beograd očekuje "bum" u gradnji projekata studentskog smeštaja - Socijalno stanovanje kao obaveza

"Sporazum po članu 106" u Ujedinjenom Kraljevstvu omogućava pregovore između investitora i lokalnih vlasti za unapređenje zajednice kroz obaveze investitora, uključujući izgradnju zelenih prostora, socijalnog stanovanja i infrastrukture. Dok Beč i Prag koriste slične modele za socijalno stanovanje i razvoj, Beograd beleži rast interesa za projekte studentskog smeštaja i koliving prostora, pružajući pristupačne opcije stanovanja za mlade i profesionalce, zaključak je panela "Socijalno stanovanje i smeštaj za studente" (Social Housing & Student Accommodations), održanog u okviru konferencije REBEC 2024.

- Rođen sam i odrastao u Ujedinjenom Kraljevstvu, a od pre dve godine sam i u Beogradu. Često me u Londonu pitaju o korupciji u Srbiji, i uopšte istočnoj Evropi. Pretpostavlja se da lokalne vlasti govore: "Ukoliko ti damo urbanističke dozvole za projekat, želimo da uradiš ovo ili ono." A po ovom principu zapravo funcionišu stvari u Ujedinjenom Kraljevstvu. Britanci su ovaj princip pretvorili u nešto delotvorno i zovu ga "Sporazum po članu 106" (Section 106 Agreement). To je zapravo ključni instrument za pregovaranje između investitora i lokalnih vlasti. Može da pokrije različite stvari, između ostalog, sada veoma popularne "zelene prostore". Investitor može na primer dobiti dozvole, ali će biti u obavezi da napravi "zeleni krov". Takođe, može obuhvatati i izgradnju obrazovnih ustanova, unapređenje putne infrastrukture, javnog transporta... - objasnio je Petar Orlić, zadužen za business development u kompaniji NKO, koja posluje u Londonu i Beogradu.

"Sporazum po članu 106" je pravni instrument koji se koristi u urbanističkom planiranju u Ujedinjenom Kraljevstvu. Ovaj sporazum se zaključuje između lokalnih vlasti i investitora kao deo procesa izdavanja građevinskih dozvola. Njegov cilj je da obezbedi da određeni negativni efekti novog razvoja budu ublaženi i da se unapredi lokalna zajednica. Sporazumi po članu 106 se obično koriste za finansijske doprinose, obezbeđivanje socijalnog stanovanja, očuvanje zelenih površina. Ovi sporazumi su pravno obavezujući i sprovode se kako bi se osiguralo da razvojni projekti budu u skladu sa širim interesima zajednice i lokalnog okruženja.

- Ovde govorimo o ozbiljnom novcu. Ali najviše insistiraju na pristupačnom i socijalnom stanovanju. Oko 20% projekata mora biti pristupačno stanovanje. Zapravo pristupačno stanovanje je potreba u svakom gradu. U Londonu, inače, nema dovoljno prostora za stanovanje, a to se posebno odnosi na pristupačno stanovanje. "Section 106 Agreement" je veoma striktan. Nisam siguran da u Beogradu postoji išta slično, ali bi, ukoliko bi postojalo, to bio pozitivan iskorak - navodi Orlić.

Državne i gradske vlasti moraju da se obavežu na socijalno stanovanje i da kreiraju odgovarajuće instrumente, smatra Sne Veselinović, CEO u kompaniji Architektin Sne Veselinovic ZT GmbH iz Beča.

- Vlasti u Beču koristi zoniranje i planove razvoja za ove svrhe. Ovo je važno da bi se osiguralo opšte dobro. Socijalno stanovanje je inkorporirano u zoniranje i planove razvoja Beča pre pet godina. U novim projektima procenat socijalnih stanova je veoma visok. Drugi instrument su ugovori o urbanističkom uređenju koji se odnosi na nove projekte. U Beču postoje dva tipa socijalnog stanovanja, stanovi kojima upravlja grad i oni koje su gradili privatni investitori - objašnjava Veselinović.

U Pragu i dalje ne postoji nešto što bi bilo traženi procenat priuštivog stanovanja, navodi Viktorie Souckova, Managing Director u češkoj kompaniji Bogle Architects.

- Razlog je možda i taj što kirije i dalje nisu tako visoke kao recimo u Beču ili Londonu, ali investitori imaju obavezu da gradnjom škola, ili infrastrukture doprinesu zajednici. U Češkoj tj. Čehoslovačkoj je većina stanova bila državna, a zatim su kasnije privatizovani. Međutim i dalje postoji veliki broj državnih stanova koji se iznajmljuju za niže kirije. Prema nekim nezvaničnim podacima u Pragu zapravo živi 2,5 miliona ljudi. Moramo da gradimo još stambenih kvadrata, jer su nam potrebni. Iako se puno gradi - to nije dovoljno - istakla je Souckova.

Fleksibilnost je uvek važna, smatra Viktorie Souckova.

- Zavisi za šta se gradi, ako je za privatne korisnike, bolje je graditi manje jedinice koje se eventualno mogu kombinovati - fleksibilnost je uvek važna. Takođe, kada je reč o kvalitetu, mora se govoriti i o materijalu. U Češkoj nismo mnogo daleko odmakli od betona. I dalje se gradi na prilično tradicionalan način. Ali kada je reč o prostoru, većina stanova je između 45 i 55 m², što i nije tako malo, u poređenju sa recimo Londonom - kaže Souckova.

Petar Orlić je istakao da je u Londonu kvalitet na prvom mestu.

- U Londonu se insistira na kvalitetu. Nakon požara i tragedije 2017. godine u Grenfel kuli koja je služila za socijalno stanovanje, kada je mnogo ljudi izgubilo život, veoma se polaže na to da se unaprede standardi, kako se slična stvar ne bi ponovila. To je postalo političko pitanje - navodi Orlić.

Prema rečima Sne Veselinović, upravo jasni instrumenti mogu i moraju da osiguraju kvalitet.

- Ubeđena sam da socijalno stanovanje može i treba da bude na visokom nivou. Zbog toga moraju da postoje jasni instrumenti. Bečki model je dobar jer osigurava budućim generacijama priuštivo stanovanje. U Beču je socijalno stanovanje važno za oko 60% populacije - rekla je Veselinović.

Koliving je koncept stanovanja koji podrazumeva zajednički život i deljenje prostora među stanarima, često u urbanim sredinama. Ovaj koncept postaje sve popularniji širom sveta, posebno među mladima, profesionalcima i digitalnim nomadima. Koliving objekti obično nude privatne sobe ili apartmane, dok su zajednički prostori kao što su kuhinje, dnevne sobe, radni prostori i ponekad čak i teretane i rekreativni prostori, dostupni za zajedničko korišćenje svih stanara.

- Koliving je veoma popularan u Londonu, zbog svoje priuštivosti. Nekretnine su veoma skupe, a mladi često nemaju dovoljno novca ni za učešće. Zato se stvaraju koliving prostori, sa malim sobama i zajedničkim prostorima sa kuhinjama, teretanom, bioskopom - objašnjava Orlić.

Način života se menja, a mladi žele da odu iz roditeljskih domova, stoga postoji velika potreba za ulaganje u koliving prostore, smatra Viktorie Souckova.

- Kada sam ja studirala, živela sam sa roditeljima u Pragu, a ljudi koji su dolazili iz drugih gradova, živeli su u državnim studentskim domovima. Međutim, način života se menja. Mlade generacije žele da odu iz roditeljskih domova. Koliving je priuštiv, ali ima i socijalnu dimenziju. Kada mladi ljudi dolaze u nepoznati grad, koliving je i način da upoznaju prijatelje, kolege, nađu partnere. Prag je veoma privlačan i stranim studentima, a investitori su pre pet godina počeli da kupuju stare zgrade u pretvaraju ih u koliving prostore i studentski smeštaj. I dalje postoji velika potreba za time - istakla je Souckova.

U Beču postoje novi projekti, ali oni nisu priuštivi za većinu studenata, kaže Sne Veselinović.

- Državni studentski domovi su i dalje pristupačniji, a ponekad studenti iznajmljuju stanove u kojima više njih živi zajedno - navodi Veselinović

Veliki broj investitora zainteresovan je da ulaže u projekte studentskog smeštaja u Beogradu, kaže Petar Orlić.

- Imao sam mnogo klijenata koju razvijaju projekte studentskog smeštaja u Londonu i pitaju me za Beograd. Ovde ih privlače tri stvari. Pod jedan, u Beogradu ima mnogo studenata, a očekuje se u narednim godinama veći broj stranih studenata. Dakle, definitivno postoji potreba. Pod dva, troškovi razvoja i izgradnje su niži, a pod tri, kirije nisu loše - kaže Orlić.

Dodaje da se takvi projekti moraju razvijati kroz sinergiju vlasti i investitora.

- Očekujem veliku bum u Beogradu u narednih nekoliko godina, mislim da ćemo ovakvih projekata viđati sve više - zaključio je Orlić.