Ćuprija na Adi mogla je biti tunel - Novi mostovi Beograda u planovima, idejama i realizaciji
(Beogradski mostovi)
Kada bacimo pogled ka beogradskoj prošlosti, čini se kao da nekadašnji vladari i upravitelji grada nisu žurili da premoste Savu i pređu na drugu obalu reke, zbog čega se današnjim putnicima i stanovnicima "diže kosa na glavi" od stalnog saobraćajnog krkljanca na beogradskim mostovima. Zabeleženo je da su prvi mostovi mogli biti pontonski, a prvom "pravom" stabilnom građevinom koja je spojila dve savske obale smatra se Stari železnički most, sagrađen 1884. koji je trebalo da obezbedi "voznu kartu" za tadašnju savremenu civilizaciju. Beograd danas ima osam mostova, dva u izgradnji i četiri predviđena urbanističkim planovima.
Most na Adi, most preko Save, Novakov most...
Kod Ade Ciganlije prvi ponton je polegnut 1521. godine po naredbi sultana Sulejmana Veličanstvenog, a novi most Beograd će dobiti do kraja 2011. godine. O nekadašnjim mostovima glavnog grada se prepričava ko ih je zidao, ko ih je rušio, a o najnovijem se govori kao o ukrasu Beograda, ponosu zemlje, najvećem projekatu mostogradnje u Evropi, ali i kao o preskupom mostu. Priče kruže, a izgradnja mosta na Adi se privodi kraju. Završetak građevine koja povezuje Novi Beograd i Čukaricu jedan je od prioriteta Strategije razvoja Beograda koja je u junu usvojena. Radovi na novoj saobraćajnici preko Save polako ulaze u završnu fazu, a očekuje se da se obale "dodirnu" već u avgustu. Most na Adi, kako bude ugrađen i poslednji šraf, postaće novi simbol Beograda - sa pilonom visokim 200 metara, neće moći a da ne "upadne" u oči slučajnim prolaznicima ili turistima iz inostranstva.
(Novakov most, Most patrijarha Pavla, Žirafa, Jedrenjak, Pauk...?)
Most preko Save na donjem špicu Ade Ciganlije biće dug 964 i širok 45 metara, s glavnim rasponom od 376 metara. Imeće šest saobraćajnih traka, dva koloseka za šinski saobraćaj i dve pešačko-biciklističke staze.
Dokumentarni film o izgradnji novog beogradskog mosta preko Ade Ciganlije prikazan je nedavno na američkom TV kanalu "Discovery" u okviru nove sezone popularnog serijala "Vrhunsko graditeljstvo". "Specifičnost mosta preko Ade je i ta što se svi delovi ručno rade na licu mesta", naveo je, između ostalog, voditelj Deni Forster i dodao da je "most najveći projekat mostogradnje u Evropi i prvi mega projekat u Beogradu posle 1990-ih".
Do otvaranja, gradilište mosta na Adi, koje je u poslednjih godinu dana imalo više od 2.000 posetilaca, nastaviće da bude atrakcija za stručnjake i studente iz Srbije, regiona i Evrope.
Miodrag Ferenčak, poznati beogradski urbanista, kaže u razgovoru za "eKapiju" da je ovo jedan od retkih projekata sa kojim se vrlo brzo po osmišljavanju krenulo u relizaciju jer se obično ovakve ideje razmatraju godinama, pa i decenijama.
- Sama najava je izgledala kao preambiciozna, bilo je dosta skepse, ali mislim da je sada, kada već vidimo kako izgleda most, to biti veoma uspešan graditeljski objekat koji ne narušava postojeći ambijent Ade. U nekim ranijim najavama most na Adi je čak trebalo da "zaroni" odnosno da bude tunel. Međutim, 2003. godine, kada su se vodile rasprave o mogućim rešenjima, jedni su tvrdili da je tunel skuplji, drugi da je to bolje rešenje i da je bezbednije, a ima i onih koji su tada ukazali da bi tunel presekao tokove podzemnih voda na novobeogradskoj strani. Sve u svemu, pobedio je most – objašnjava Ferenčak.
Ferenčak se osvrnuo i na još neka razmatrana rešenja kao što je to bio most na dva nivoa i izneo jednu moguću manu budućeg savskog mosta.
- Bilo je još nekoliko dobrih rešenja za most sa dva nivoa, koja je imala prednost u tome što je omogućavala da se na samom mostu, iznad Ade napravi stanica za šinska vozila. Po rešenju koje sada imamo, to nije moguće, i to bi se moglo brojati u neke manje mane ovog mosta – navodi naš sagovornik.
(Savski most u izgradnji)
Gradski čelnici su nekoliko puta iznosili podatak da most most košta 2.719 EUR po kvadratnom metru, odnosno 3.209 EUR sa PDV-om. Na početku gradnje su tvrdili da sam most košta 120 mil EUR bez pristupnih saobraćajnica, ali prema tvrđenju kritičara most je već dostigao cifru veću od 400 mil EUR.
- Reč je o velikoj, savremenoj investiciji i na takve stvari ne treba štedeti novac, već je najbitinije da je most dobro isprojektovan, funkcionalan i dobro izgrađen - kaže Ferenčak.
Pojavila se čak i ideja da se most na Adi nazove Novakov most po uspešnom srpskom teniseru Novaku Đokoviću. Videćemo da li će ova akcija biti uspešna, ali ono što je izvesno je to da će maketu, hiljadu puta manju od prave građevine, sa svim pristupnim saobraćajnicama, Vladan Janković i još nekoliko arhitekata završiti ovih dana i prikazati je javnosti.
Kineski a naš most, Japanski most, most kod Vinče – mostovi na Dunavu u pripremi
Most Borča - Zemun, preko Dunava, je prvi infrastrukturni projekat u okviru sporazuma srpske i kineske vlade, koji je u avgustu 2009. godine potpisan u Pekingu. Ugovor o izgradnji sredinom aprila 2010. godine potpisali su gradonačelnik Dragan Đilas, tadašnja ministarka za NIP Verica Kalanović i zamenik predsednika kompanije "China road and bridge corporation" Lu Šan, kineske kompanije koja će graditi most. Kamen-temeljac na zemunskoj strani mosta, položili su sredinom jula 2010. godine predsednik Srbije Boris Tadić i predsednik Stalnog komiteta Svekineskog narodnog kongresa Vu Banguo.
(Kineski most)
Sve potpis do kamena, a od mosta još ništa. I kineska i naša strana su u junu izjavile da će izgradnja početi najkasnije do kraja 2011. godine, možda već ovog meseca, a gradonačelnik Beograda je obećao de će most biti otvoren 2013.
Međutim, Kinezi ne biše lenji, pa su u međuvremenu, za 4 godine izgradili najduži most na svetu koji prelazi preko mora. Most u Kini, dug 42 kilometara i vredan 1,5 mlrd EUR, pušten je u saobraćaj 30. juna.
Naš "kineski" most je dužine 1,7 km sa pristupnim saobraćajnicama oko 21 km, raspona 50 metara sa visonom od 29 metara. U Saobraćajnom institutu CIP, koji zajedno sa Kinezima projektuje saobraćajnicu, su izjavili da ćemo za 170 mil EUR dobiti jeftin objekat po svim evropskim i svetskim standardima.
Most Zemun-Borča je deo obilaznice oko Beograda i povezuje Zrenjaninski i Pančevački put, bolja saobraćajna veza za preko pola miliona žitelja beogradskih opština Zemuna, Palilule i Novog Beograda. "Kineski" most sa pratećim saobraćajnicama biće regionalna veza između Beograda i Južnog Banata, čime se Koridor 10 strateški povezuje sa Koridorom 4 i Rumunijom.
Takozvani i "kineski" i "japanski" most su predviđeni Generalnim urbanističkim planom iz 1972. godine.
- "Japanski" most je ono što nazivamo spoljna magistralna tangenta i predviđeno je da bude smešten nizvodno od Pančevačkog mosta. Trebalo je da ga finansiraju, projektuju i grade Japanci, a da mi gradimo pristupne saobraćajnice. Mi smo pripremili detaljne planove za saobraćajnice, međutim Japanci su išli "u detalje". Na primer, njima je smetalo što neki putevi prolaze kroz bespravna naselja, naši su tvrdili da će to biti sređeno, sledeći put kad su došli na razgovore mi nismo ništa rešavali po tom pitanju i tako se ta priča sa njima, za sada, završila. Oni su najavljivali da bi na banatskoj strani stvarali i pravi novi grad na 1.000 ha, što nije bilo u našim tadašnjim planovima – priseća se Miodrag Ferenčak.
(Dunav, kod Zemuna)
U opticaju je međutim i ideja da osim mosta između Zemuna i Borče, premosti Dunav i kod Vinče, čime bi drumski prsten oko Beograda praktično bio zatvoren. Predračunska vrednost mosta kod Vinče, bez pratećih saobraćajnica, iznosi oko 100 mil EUR, a i ovde su se kao partneri, nedavno pominjali Kinezi.
Nikola Hajdin, graditelj mostova i predesednik SANU, nedavno je izjavio da je Beogradu na Dunavu potreban i taj treći most, koji će biti deo puta ka Banatu i dalje ka Rumuniji.
Ferenček kaže da "Železnice Srbije" nisu bile baš najzagriženiji pobornici tog mosta, pre rešavanja njihovih trasa u zoni Dorćola i "podkalemegdanskog" prostora, a protiv izgradnje tog mosta su, prema rečima našeg sagovornika, bili i "zaštitari".
- U blizini je vinčansko arheološko nalazište, pa su oni smatrali da bi čelična infrastruktura i prateće saobraćajnice imale negativnih uticaja. Ovoj uticaj bi svavakako postojao, jer figurira nekoliko lokacija za ovaj most, koje se prostorno razmatraju samo +/- 100 metara uzvodno-nizvodno – napominje Ferenčak.
Saobraćajni institut CIP je 2007. razrađivao tri varijante železničko - drumskog mosta preko Dunava na budućem autoputu. Po prvoj varijanti, ovaj most bi bio dugačak oko 3 km, 2.200 metara po drugoj i u najkraćoj varijanti samo 2.100 m. O dužini mosta, pored ostalog, odlučivaće i konačno rešenje saobraćajnice za deonicu pruge i puta od Belog Potoka ispod Avale, Bubanj Potoka i Vinče i dalje do Pančeva, Vršca i Rumunije ili do Zrenjanina i Kikinde.
Njegova izgradnja prema procenama CIP-a trajala bi oko tri godine, a most bi imao izuzetno važnu ulogu u prevozu roba, jer bi skratio prevoz i doprineo da se troškovi transporta smanje na više relacija.
(Savski amfiteatar... u budućnosti?)
Most će, smatraju stručnjaci, biti neka vrsta sabirnog centra za više domaćih i evropskih saobraćajnica. Mnogi putevi će voditi prema njemu i od njega prema privrednim centrima u Srbiji i na Balkanu. Robe koje stižu iz Barija u Bar i potom preko magistralne pruge Beograd - Bar imaće novi izlaz za sever Evrope preko Vinče i Pančeva. To isto važi i za transportne tokove koji vode sa juga, iz Sofije, Soluna i Atine na zapad i sever kontinenta ili iz Budimpešte, Beča, Minhena ili Ljubljane i Zagreba teretni vozovi i kamioni će ići novim obilaznim putem. U svim tim kombinacijama Beograd će biti pošteđen tranzitnog saobraćaja.
Planirani most na Savskom amfiteatru – Saobraćajnica između "Continentala" i "Delte"
- Između Starog savskog mosta i Gazele je potreban još jedan most, ali se čeka rešenje Savskog amfiteatra, da bi se i odredilo šta će most tačno da razrešava. Most bi morao da bude 9 metara visok, raspona 150 metara. Veza na na Novom Beogradu bila bi iz Milentija Popovića, odnosno da trasa izlazi na bulevar Zorana Đinđića – kaže urbanista Miodrag Ferenčak.
I kod ovog mosta su figurirala rešenja na dva sprata, gde bi na jednom spratu metro sa Novog Beograda prelazio u ulazio u tunele ispod Kalemegdana, a na drugom bi "jezdila" vozila.
Nekadašnji most za toplodalekovod kod Obrenovca postaje značajna saobraćajnica
(Most kod Obrenovca)
Most na Adi nije jedina saobraćajnica preko Save koja se sada gradi. Do kraja godine biće završena i "ćuprija" između Obrenovca i Surčina, vredna 15 mil EUR. Čelični deo ovog mosta, koji je izgrađen još pre 20 godina za potrebe prolaska toplovoda, dugačak je 450 metara. Iako prvobitna namena nije bila "saobraćajne prirode", došlo se na ideju da se on prilagodi i prelasku vozila.
U ovaj projekat se krenulo devedesetih godina prošlog veka, ali su radovi brzo "zamrli". Nakon 14 godina putari su ponovo izašli na teren. Sada se svakodnevno radi na ovom mostu, kako bi se Obrenovac i Surčin što pre povezali.
Novi most na Savi sastoji se od šest čeličnih konstrukcija, a deo je dužeg putnog pravca Sremske gazele koji će od mosta voditi do petlje Dobanovci na auto-putu.
Kada bude otvoren, most na Adi Ciganliji bi trebalo da rastereti saobraćaj preko sadašnjih mostova i kroz Bulevar vojvode Mišića za 40%. Prema procenama stručnjaka prestonici fali još jedan most na Savi i najmanje još jedan na Dunavu. Najizvesnija je izgradnja mosta Zemun-Borča a koji je sledeći "simbol" Beograda još je neizvesno.