Kupovina stanova na kredit prepolovljena - Cene uprkos tome rastu

U drugom tromesečju ove godine, od aprila do juna, godišnji rast cena stanova u Srbiji je usporio na i dalje visokih 11,9%.

Indeks stanova Republičkog geodetskog zavoda u drugom tromesečju iznosio je 155,9. S obzirom na to da se kao baza uzimaju cene iz prvog kvartala 2019. godine to znači da je za poslednjih 4,5 godina cene stanova u Srbiji poskupele za 55,9%.

U prethodnom tromesečju cene starogradnje porasle su 12,8% što je nešto više nego što je poskupela novogradnja (8,3%).

Zanimljivo je da cene, mada usporeno, ipak rastu, iako se u prvoj polovini godine smanjuje broj prodatih stanova.

Nakon međugodišnjeg pada od 15% u prvom tromesečju, u drugom je pad kupoprodaja na godišnjem nivou smanjen za čak 21,3%.

Najveći pad prometa stanova zabeležen je u Beogradu, za 24,6% međugodišnje, nakon smanjenja od 16,6% u prva tri meseca ove godine.

- Trendovi u vezi s padom aktivnosti na tržištu stanova uz nastavak rasta cena, po svemu sudeći, posledica su pada kreditiranja usled rasta kamatnih stopa, a koji je izvesno doveo do pada ponude. S druge strane, tražnja za stanovima, iako je po svoj prilici takođe smanjena, nije opala u meri u kojoj bi za posledicu imala eventualan pad cena. U prilog prethodnom govori zabeležen pad broja stanova kupljenih uz kreditno finansiranje koji traje tokom prethodnih šest tromesečja, a koji je u drugom kvartalu 2023. iznosio čak 53,7% međugodišnje. I udeo stanova kupljenih uz kredit je stoga opao na 16% u drugom tromesečju 2023. dok je pre dve godine činio oko trećinu svih ugovora o prometu stanova - navodi se u izveštaju RGZ.

Vrednost tržišta nekretnina od aprila do juna iznosila je 1,7 mlrd EUR i to je pad od 13% u odnosu na isti kvartal prošle godine. Polovina prometa drugog tromesečja obavljena je u Beogradu, 871 mil EUR.

Od tih 1,7 mlrd EUR, 58% odnosilo se na promet stanova, a ostatak se odnosio na kuće, građevinsko i poljoprivredno zemljište, poslovni prostor i ostale nekretnine.

Stručnjak za tržište nekretnina i ovlašćeni procenitelj Kaća Lazarević ističe da je tržište od decembra prošle godine u ozbiljnoj stagnaciji i blagom padu cena starogradnje, dok novogradnja stagnira, doduše na visokom nivou.

- Promet nekretninama je usporen kao nikada. Kod notara ne mora da se zakazuje, nema gužvi. Kreditnih kupaca ima u neznatnom broju, a ostali su keš kupci. I oni sada pokušavaju da dobiju što bolji stan za svoj novac - objašnjava ona dodajući da je tržište kuća potpuno stalo.

Navodi konkretan primer stana salonca od 150 kvadrata u užem centru Beograda koji je počeo da se oglašava na 400.000 EUR, pa na 350.000, pa na 320.000, a prvu ponudu je dobio na 290.000 EUR.

- Tržište je u ozbiljnoj krizi. Ljudi vagaju da li da kupe stan ili ne, a pojavljuju se i alternative. Za one sa novcem koji kupuju investicione nekretnine, otvara se mogućnost kupovine stana u Rijeci, Rovinju, Trstu - napominje ona.

Donedavno je tržište bilo takvo da je "kralj onaj ko ima stan za prodaju", a danas je "kralj onaj ko ima kupca".

Jedan od ključnih faktora na usporavanje prometa nekretnina su kamatne stope na kredite, ocenjuju stručnjaci.

Nikola Čobić, posrednik u prodaji i zakupu nepokretnosti iz agencije City expert napominje da ukupno tržište i dalje drži novogradnja za kojom i dalje ima tražnje i zbog čega su i dalje visoke cene.

- S druge strane, starogradnja je dostigla vrhunac i od novembra su cene stale, a na lokacijama na obodu grada one i padaju. Došli smo u situaciju da je stan u starogradnji u Mirijevu u junu prošle godine dostigao cenu od 2.000 EUR po kvadratu. Mislim da cena starogradnje nema više gde da raste - ocenjuje Čobić.

On ističe značaj kreditnih kupaca koji, iako ih statistički ima malo, imaju jak uticaj na tržište.

- Jedan kreditni kupac velikog stana inicira pet do sedam novih keš kupovina. Bez kreditnih kupaca ne može se očekivati rast prometa. Čim euribor krene da pada očekujemo da se i tržište oporavi. Prema nekim procenama to bi se moglo očekivati u drugoj polovini 2024. godine - smatra Čobić.