Rebec 2023: Kafići su nove kancelarije, roboti menjaju generaciju Z - Kako je korona uticala na tržne centre

Krize kroz koje je svet prošao u poslednjih nekoliko godina uticale su na promene u navikama i emocijama ljudi, a samim tim i na mnoge delatnosti, pa i na tržište nekretnina. Korona je promenila naša očekivanja, a sa očekivanjima promenile su se i okolnosti, čulo se na panelu posvećenom razvoju nekretnina kad su tržni centri u pitanju u okviru ovogodišnje konferencije Rebec 2023.

Prema rečima Ortaca Ozortaca iz turske kompanije WE Consult, snažan zemljotres koji je pogodio ovu zemlju, pa izbori koji su se desili nedugo posle toga umnogome su uticali i na tržište nekretnina.

- Naše tržište bori se sa visokom inflacijom. U Turskoj imamo 453 tržna centra, čijim posetiocima su donedavno najvažniji bili šoping, hrana i uživanje kao iskustvo. Ponovo oživaljavamo segmente hrane, uživanja i samog iskustva u ovom objektima. Nakon korone primetili smo promene u željama tržišta, koje pokušavamo da razumemo i da ih upotrebimo kako bismo nastavili da budemo "jedan od igrača na tržištu" - naveo je on.

Kako je istakao, korona je uticala na to da se duži vremenski period ne gledamo sa drugim ljudima. Vreme smo provodili onlajn i to je donelo neke nove emocije, a to je povećana potreba za zajedničkim vremenom, zajedničkim obrocima i povratkom u kancelarije.

- Turska kultura ima specifičan pristup hrani. Ljudi žele da zajedno ručaju i ono što smo primetili u poslednjih 5 godina je da je industriji hrane na tržištu nekretnina obezbeđen veći prostor - ističe Ozortac.

Kako je dodao, sve je veći procenat tržnih centara čiji su određeni delovi posvećeni samo hrani i uživanju.

- Imamo primer projekta u Skoplju, gde smo u okviru tržnog centra napravili gastronomsku ulicu. Tada su se svi čudili, ali to je za nas bio veliki iskorak u tom pravcu. Mislim da se na ovom prostoru gastronomija kreće u dobrom smeru.

Kako pojašnjava, naučili su da se navike menjaju, a samim tim i naša očekivanja. To je sve uticalo na tržne centre, koji su pre nekoliko godina bili drugačiji.

- Kad razmišljamo šta je uticalo na te promene, i da li je u pitanju korona, mislim da je korona bila samo okidač i da je ubrzava stvari u tom polju. Kafići su postali kancelarije i coworking prostori, pa i u toj grani možemo da primetimo određeni rast tržišta - istakao je on.

Gastronomski prostori, kako navodi, danas imaju mogućnost za održavanje nekih zabavnih emisija, a mogu da budu i iskorišćeni kao prostori za neke događaje. I ovo se, prema njegovim rečima, pokazalo kao vrlo uspešna ideja.

- U okviru tržnih centara danas imamo i prostore posvećene samo zabavi, što je uticalo i na razvoj vernosti celih porodica koje se vraćaju u te prostore. Takođe je porast koncept zabave u okviru tržnog centra, a imamo i sportske zone i time tržni centar dobija na vrednosti - dodao je Ozortac.

Karakteristično je da su navedene promene uticale i na same brendove, jer se i oni menjaju. Sad su fokusirani na iskustvo i razvoj lojalnosti.

- Više nije važno koliko prodavnica imate, već da li su vaše radnje funkcionalne. To su novi aspekti brendova. Imate primer nekih velikih brendova poput Levi's-a koji radi odeću po meri. Beymen je razvio sistem da ukoliko naručite robu od njih dobijete je za 2 sata. Čovek na motoru vrati odeću ukoliko vam ne odgovara kad je probate kući - istakao je on i dodao da ukoliko kupujete neki brend, vi danas postajete član određene posade.

Kako je dodao Ricardo Rodrigues iz nemačke kompanije Reify, korona je uticala na ubrazavanje stvari u ritejlu.

- Koncept se promenio. Šoping je manje u fokusu, dok je primat preuzeo sam način na koji komunicirate, užive u tom prostoru i aktivnostima dok obavljate šoping. Ono što je period nakon korone doneo je ponovno okupljanje ljudi i mi smo poslednjih nekoliko godina to iskoristili da implementiramo u naše objekte i prostore za konzumiranje hrane. Trgovinski lanci mogu da se preorijentišu na mesta u kojima ljudi mogu da se druže dok konzumiraju hranu - rekao je Rodrigues i dodao da je sve manje prostora koji za koncept imaju samo hranu.

Kako je dodao, ovi prostori rade ceo dan, to su coworking prostori, vrlo slični kancelarijama i u planu je da se takvi prostori koriste za sastanke.

- Koristiće ih deca dok uče. A biće i prostori za zabavu kako bi porodice uživale. Hrana više nije dominantna, nego se ti prostori koriste i za više namena. Imamo projekat koji se menja u odnosu na ono što je bilo zamišljeno na početku. Kancelarijski prostor se menja jer ljudi žele da ostanu da rade od kuće pa se u skladu sa tim menja i projekat. Ljudi tržištu poručuju: "Ja sam tu, ali neću sve vreme raditi isto i na isti način", pa se onda i poslovni prostori prilagođavaju tome - pojasnio je on.

Posmatrajući stvari u Nemačkoj, većina ljudi ne želi da se vrati u kancelarije i potrebno je da se naviknemo na to.

- Home office koncept će i dalje opstajati. Posebno kad su u pitanju mlađe generacije. Ne znači obavezno da će ga svi sve vreme koristiti, ali će opstajati. U Lisabonu smo počeli da reklamiramo prostor u kojem može boraviti jedna osoba na sad dva, gde ima pristup internetu i gde može obavljati sastanke. Hibridan način rada ne podrazumeva obavezno rad od kuće, nego iz kafića, restorana ili sličnih prostora koji su prilagođeni tim potrebama. Primetili smo da, čak i kad dizajniramo kuće, ljudi uokviru njih žele neki prostor koji bi im bio prostor za rad, odnosno kancelarija i taj pravac u dizajnu je sve više tražen - priča Rodrigues.

Kako je dodao, potrebno je da se tržište fokusira na korisnike i njihove potrebe, kao i da razvija više pravaca komunikacije sa njima. Kao što bi brendovi trebalo da maju razvijenu i onlajn prodaju, ali i prodavnice gde kupac može doći i probati odeću pre kupovine.

- To posao čini težim, ali zanimljivijim. Ovo je vreme koje ne toleriše neke ustaljene šablone i načine rešavanja problema. To predstavlja laka rešenja i sad nemamo vremena za to. Ono što je konstantno je prilagađavanje promenama - zaključio je on.

Kako izgleda razvoj maloprodaje na nov i moderan način?

Tržni centri više nisu samo prostor u kojem možete obaviti kupovinu. Oni sve više postaju i prostori za druženje, a iskustvo sa hranom postalo je važan faktor u razvoju tržnih cenatara.

Prema rečima arhirtekte Enisa Oncuoglua iz kompanije Oncuoglu Architects ritejl predstavlja cirkulaciju parkinga, roba, otpada, posetilaca i mnogih drugih faktora.

- Ako uspete da organizujete sve to, imate veliku nogućnost uspeha. Pri izgradnji tržnog cenjtra, cilj je zadržavanje dimenzija, ali da pritom iskoristite prostor za više parkinga, bolji ulaz za kola itd. Kad imate četvrti sprat u tržnom centru, on je najizazovniji, pa je najbolje tu napraviti galeriju i neki drugačiji sadržaj u odnosu na ostale spratove - navodi Oncuoglu i dodaje da je veoma bitan faktor klime i klimatskog podneblja na kom se gradi.

- Klima određuje tok stvari pri izgradnji tržnog centra. Takođe je bitna stavka i internacionalna prisutnost. Najbolji primer za to je Rusija, gde su pre sankcija poslovali svi svetski brendovi, a sad smo svedoci da su se oni povukli sa tog tržišta. Klijentima uvek savetujemo da razvijaju fleksibilne prostore kako bi mogli da isprate promene na tržištu, uvedu nove ideje ili razviju event prostore u okvriu njih.

Govoreći o uticaju korone na tržište restorana, Abdurrahman Ozyavas iz kompanije BigChefs ističe da je najveći izazov naći i zadržati radnu snagu.

- Primetili smo da generacija Z ne želi da radi. Posle pandemije i starije generacije počele su da rade manje. Mnogi restorani se bore sa nedostatkom radne snage. U igru uvodimo robote i na taj način automatizujemo procese rada. Kad razvijamo naš restoran u nekim drugoj zemlji van Turske, trudimo se da u njega ubacimo i lokalne sastojke i jela. U dizajnu samog restorana takođe uvodimo lokalne detalje. Nakon pandemije ljudi sve više žele da sede napolju, i uživaju u zelenim površinama. Takođe, traže i coworking prostore. Ne žele ostati kući, ali ni ići u velike poslovne zgrade, i u tom delu se trudimo da odgovorimo na potrebe naših korisnika - zaključio je Ozyavas.