(AG Nekretnine) Turizam i razvoj projekata u hotelijerstvu Srbije

Srbija predstavlja ekonomsko tržište sa bruto nacionalnim dohotkom od oko 50 milijardi US dolara u 2008. Između 2005 i 2008 bnd Srbije je zabeležio značajan rast u odnosu na prosečan bnd zemalja članica EU. Stoga je Srbija predstavljala jedno od najperspektivnijih tržista u razvoju u Evropi. Međutim, zemlja je pogođena svetskom ekonomskom krizom. Bnd je opao za otprilike 9% u 2009, što se u mnogome može pripisati globalnom ekonomskom padu.

Srbija profitira od konstantnog interesovanja za turizam u gradskim sredinama – npr. u Beogradu i Novom Sadu, koji su administrativni centri države. Sledi planinski turizam (Kopaonik, Zlatibor) i banjski turizam (Vrnjačka Banja, Gornja Trepča, itd.). Među najbitnijim zemljama porekla turista (gledano po broju noćenja) su Crna Gora, Bosna, Nemačka, Slovenija, Italija i Hrvatska.

Sledeća tabela predstavlja opšti pregled turističke ponude i potražnje u Srbiji i Beogradu:

Trenutno u Srbiji postoje samo dva međunarodno brendirana hotela, oba u Beogradu. Hyatt Regency sa 5 zvezdica, smešten je u centru Novog Beograda i poseduje 302 sobe i apartmana. Holiday Inn, koji je otvoren 2007, ima u ponudi 140 soba. Pored ovih hotela, dva objekta u Beogradu su u vlasništvu korporacije Best Western.

Većina hotela u Srbiji (i u Beogradu) su poprilično zastareli, malih kapaciteta ili u privatnom vlasništvu. Najveći broj beogradskih hotela spadaju u kategoriju hotela sa tri zvezdice, zatim slede objekti sa 4 zvezdice (prema nacionalnom sistemu klasifikacije), što zajedno čini otprilike 60 % celokupnog tržišta.

Obično je segment turizma koji se odnosi na odmore (u inostranstvu) bio dosta slabiji u Srbiji. Zemlja ne spada u kategoriju destinacija za odmor. Krajnje slaba saobraćajna infrastruktura (putevi, aerodromi itd.) je najverovatnije glavni razlog za ograničen broj stranih turista. Sa druge strane, potražnja od strane posetilaca iz poslovnog sektora je u porastu, i to se odnosi na administrativne centre, kao što su Beograd i Novi Sad.

Srbija ima značajan turistički potencijal, koji bi se mogao u potpunosti iskoristiti u budućnosti, kako bi bio konkurentan drugim destinacijama, kao što je Češka, Mađarska ili Rumunija. Iz ovog razloga, atraktivni turistički paketi će morati da budu razvijeni i komercijalizovani na međunarodnom nivou. Potencijal se može uočiti u razvoju paketa tržišne niše, kao što su seoski turizam, eko turizam ili turizam vezan za rečna krstarenja. Već postojeće ponude, kao što su zdravstveni i banjski objekti, trebalo bi da se unaprede. Sa razvojem gradskog turizma, Beograd i sekundarni gradovi, kao što su Novi Sad i Niš, zavisiće delimično od brzine završavanja infrastrukturne mreže (puteva i sl.). Prema podacima obezbeđenim od strane beogradskog aerodroma Nikola Tesla, low-cost kompanije, kao što su Germanwings i FlyNiki počele su standardno da nude letove, što igra značajnu ulogu kada se radi o razvoju tranzita kroz gradove.

Tržište nekretnina

Srpsko tržište nekretnina počelo je da se razvija relativno kasno u odnosu na zemlje centralno-istočne Evrope. Tržište umnogme zavisi od stranih ulaganja i razvoj domaćeg tržišta poprilično zaostaje. Kao i druge zemlje iz regiona, Srbija i njeno tržište nekretnina pogođeni su svetskom ekonomskom krizom, ali uočljivi su prvi znaci oporavka.

U vezi sa hotelskim tržištem u Srbiji, veliki potencijal leži u obnovi postojećih objekata, ali i u ulaganju u nove projakte. U gradovima, hotelsko tržište bi trebalo prevashodno da se koncentriše na kategoriju poslovnih ljudi, npr. obezbeđivanje adekvatnog smeštaja i dodatnih usluga, kao što su konferencijske sale i poslovne prostorije. Dalje, Beogradu sigurno nedostaju hoteli sa buticima, koji bi se plasirali kao niša na tržištu. Kongresni i konferencijski sektor u Beogradu (i u manjem procentu, u Novom Sadu) mogao bi da bude poboljšan. Trenutno Beograd raspolaže raznim objektima za sajmove i konferencije (Beogradski sajam, Expo XXI, Sava Centar) kojima je potrebno delimično renoviranje. Novi Sad poseduje novi kongresni centar uz postojeće (zastarele) objekte iz 2006. godine, jer se potreba za održavanjem (međunarodnih) konferencija povećala poslednjih godina. Ovo se može objasniti činjenicom da je broj internacionalnih kompanija koje su otvorile predstavništva u Srbiji u porastu.

U narednim godinama, očekuje se da će se ponuda povećati (naročito u Beogradu), zahvaljujući novim hotelskim projaktima koji su u planu ili u izradi projektne dokumenatcije. Uprkos novim projaktima, zemlja će morati da popravi trenutnu sliku ponude hotelskih objekata.

U ovom trenutku, u toku je rad na sledećim hotelskim projaktima u Beogradu i Novom Sadu:

Nekoliko međunarodnih brendova, kao što su InterContinental i Kempinski se očekuje da dođu na srpsko tržište u narednim godinama. Ovo bi trebalo da poveća atraktivnost Srbije kao turističke destinacije i donese nove projekte ili obnovu postojećih objekata. Razvoj brendiranih hotela u sekundarnim gradovima se očekuje da će duže trajati nego u Beogradu. Prvi pokušaji su već u toku (npr. planirani Holiday Inn u Novom Sadu). Razvoj ekonomičnih hotela u Beogradu kao i u sekundarnim gradovima predstavlja glavni potencijal skorije budućnosti. Npr. Holiday Inn Express je već u planu za Beograd.

U sledećih 5 godina, PKF hotelexperts predviđa praćenje sledećih trendova:

- Fokus na ekonomične i srednje-rangirane hotele

- Povećanje interesovanje za sekundarne gradove

- Manje smeštajne kapacitete (uglavnom 100 do 150 soba)

- Jednokratni razvoj (bez gigantskih mešovitih razvoja)

- Povećano međunarodno interesovanje za srpsko hotelsko tržište, u očekivanju članstva u EU.

autor :

Michael Widmann, Managing Director

PKF hotelexperts GmbH

[email protected]

izvor :