NavMenu

Vojvodina dobija mrežu biciklističkih centara - Uređenje lokacija za ciklo turiste zadatak lokalnih samouprava

Izvor: eKapija Utorak, 26.06.2018. 15:58
Komentari
Podeli
Ilustracija (Foto: PhotoAS/shutterstock.com)Ilustracija
Sistem javnih bicikala Nextbike najavio je, posle Hrvatske i BiH, dolazak i u Sloveniju i Srbiju. U Čačku je u toku postavljanje stanica na kojima će od 1. jula biti moguće iznajmiti bicikl, a Požarevac je u potrazi za projektantima biciklističkih staza.

Ove i slične vesti, koje se tokom poslednjih nekoliko meseci redovno pojavljuju u medijima, samo su jedan od dokaza da je biciklizam širom Srbije sve popularniji i da biciklisti pokušavaju i sami da se izbore za neophodnu infrastrukturu. Istovremeno, i strani turisti sve su zainteresovaniji da u naše krajeve dođu i na dva točka.

Izgleda da su ove trendove prepoznali i u JP Zavod za urbanizam Vojvodine, čiji su predstavnici na nedavno održanoj Letnjoj školi urbanizma prezentovali Studiju mreže biciklističkih ruta i biciklističkih centara AP Vojvodine.

- Ovom studijom je obuhvaćena cela teritorija Vojvodine, sa svim njenim ravničarskim karakteristikama i sa nekoliko brdsko-planinskih predela, poput Fruške gore i delova oko Subotice i Vršca. Reč je o preliminarnoj analizi do sada urađenih aktivnosti na implementaciji biciklističkih ruta, koridora i staza koje idu i kroz i van naseljenih mesta. Na neki način, ovo je priprema terena da se u narednom periodu i pokrajinska administracija, a i 45 lokalnih samouprava koje su obuhvaćene studijom, naozbiljniji način pozabave ciklo turizmom i biciklizmom kao aktivnošću koja će u narednom periodu biti veoma atraktivna i aktuelna - objašnjava za eKapiju Zoran Kordić iz Zavoda za urbanizam Vojvodine, uz napomenu da bi i pokrajina i republika trebalo da prepoznaju značajan benefit koji mogu da donesu ova turistička kretanja koja u Evropi već polako postaju standard.

U razgovoru koji smo vodili za vreme skupa koji su Udruženje urbanista Srbije i Republički geodetski zavod organizovali od 31. maja do 2. juna u etno selu Stanišići kod Bijeljine (BiH), Kordić podseća da kroz Srbiju prolaze tri biciklistička koridora, koja igrom slučaja idu i kroz Vojvodinu.

- To su Dunavski koridor, koji ide celom dužinom Dunava (Koridor 6), zatim Tiski koridor, uz reku Tisu (Koridor 11), i koridor koji je uspostavljen pre nekoliko godina, a koji je Evropska biciklistička unija nazvala Iron Curtain (Gvozdena zavesa), nekadašnjom linijom podele između dva bloka. On delom ide kroz Vojvodinu u oblasti oko Vršca i Bele Crkve. Planiramo i Savski koridor, pošto je Vojvodina delom i posavsko područje, koji bi trebalo da prođe kroz tri države kojima teče Sava – Sloveniju, Hrvatsku i Srbiju. Naveli smo ga u studiji i on će sigurno u perspektivi biti proglašen za međunarodni - kaže Zoran Kordić.

(Foto: Dudarev Mikhail/shutterstock.com)
Ostali koridori su studijom predloženi kao planirana mreža, kroz regionalni prostorni plan. Taj plan su takođe radili stručnjaci Zavoda za urbanizam Vojvodine i tu je utvrđena hijerarhija nacionalnih biciklističkih staza koje povezuju i lokalno bitne tačke, a takođe se povezuju i sa međunarodnim koridorima.

- Uglavnom je reč o stazama uz osnovnu kanalsku mrežu hidrosistema DTD. To su većim delom plovni kanali ili oni koji su posebno atraktivni zbog predela i prirode – Zlatica, Jegrička... Svi ti nacionalni koridori su i lokalni i predstavljaju neku vrstu interne mreže koja spaja važne tačke u gradovima i opštinama - navodi sagovornik eKapije.

Biciklistički centri kao podrška turistima na dva točka

Kroz Studiju je dat presek trenutnog stanja i smernice za dalje aktivnosti, a lokalnim samoupravama je ostavljena mogućnost da daju svoje predloge za pojedine delove trasa koje su u Zavodu za urbanizam Vojvodine potom obradili i uobličili. Produkt ove saradnje je mreža biciklističkih ruta koja nije fiksirana. Ona je data načelno i moraće da se razrađuje u budućnosti dodatnim planskim dokumentima, tehničkom dokumentacijom i možda nekim novim analizama.

- Što se tiče biciklističkih centara, reč je o lokacijama gde smo akcenat stavili na ciklo turizam. Ove stanice su jedna vrsta punktova, tačaka na kojima bi biciklisti trebalo da se odmaraju i osvežavaju. Inače, biciklizam je zaista posebna vrsta i turizma i saobraćaja i moram da naglasim da biciklisti nisu preterano zahtevni. Pojedina istraživanja pokazuju da su to uglavnom ljudi koji imaju ekonomski rešen status i ovo im je neka vrsta izazova i avanture - navodi Zoran Kordić.


U ovim centrima bi biciklisti mogli da predahnu, da eventualno poprave bicikl ako dođe do nekog manjeg kvara, da se kratko odmore ili prespavaju, i to ne bi bile usluge visokog komfora ili luks kvaliteta. Najvažnije bi bilo omogućiti im da nastave put u relativno kratkom periodu, najviše za dan-dva.

(Foto: Rocksweeper/shutterstock.com)
- Dali smo presek sadržaja koje bi ove stanice - prvog i drugog reda, primarne i sekundarne - trebalo da imaju. Izbor samih lokacija na kojima bi se nalazili biciklistički centri prepustili smo lokalnim samoupravama, a naša smernica i predlog je da to bude uz urbane sredine, zanimljive lokalitete ili turističke atrakcije.

Sagovornik eKapije očekuje da sada Pokrajina i lokalne samouprave izrade tehničku dokumentaciju za lokacije koje su već predložene, da staze na kvalitetan način održavaju i opreme, obeleže saobraćajnom signalizacijom i tako usmere sve "ciklo turiste" koji danas mogu veoma lako putem interneta ili mobilnih telefona da se informišu o svim detaljima.

Lokalne samouprave bi dakle, zaključuje Kordić, trebalo da izrade takozvane planove urbane održive mobilnosti, gde bi akcenat bio na povezivanju nemotornog saobraćaja u gradovima sa ciklo koridorima van naselja i građevinskih područja, čime bi napravili jednu optimalnu mrežu ne samo za turiste, već i za ljude koji tu žive.

- Tranzitni ciklo turizam je na vrhu ove priče, ali svakako da ova biciklistička mreža ne bi služila samo turistima, jer - biciklizam je izrazito sezonskog tipa i on traje kad je lepo vreme, od proleća do jeseni. Možda bi trebalo, za realizaciju ovog koncepta koji smo zamislili, da probamo da privučemo i evropske fondove, ali opet je glavna inicijativa prepuštena lokalnim samoupravama, da na neki način pokrenu celu priču, da lobiraju, da se reklamiraju i da podignu sve na dosta viši nivo od onog na kom smo trenutno - naglašava naš sagovornik, uz najavu da je izrada neke vrste digitalne karte možda jedan od narednih koraka u razvoju koncepta, s obzirom na to da živimo u "digitalnom vremenu".

M.A.
Komentari
Vaš komentar
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.