"Ski-staza" na krovu hotela - na arhitektonski konkurs "100 hotela širom Srbije" stigao veliki broj originalnih radova

("Salaš" - prva nagrada)

Prirodni potencijali Srbije za razvoj turizma nisu sporni, međutim manjak hotela i nerazvijenost mnogih predela su veliki minus za napredak u ovoj oblasti. Zbog toga su Akademija arhitekture Srbije i preduzeće "Ageo" pokrenuli akciju "100 hotela Srbije" i pozvali arhitekte da projektuju što više smeštajnih kapaciteta koji će, kada budu izgrađeni, predstavljati turistički identitet naše zemlje. Namera je da se Srbija načička modernom hotelskom ponudom, ožive zapuštene lokacije, zaposli lokalno stanovništvo...

- Srbija ima sjajne potencijale, idilične pejzaže, arheološke lokalitete, vazdušne banje koje zvrje neiskorišćene - objašnjava Dragana Ašanin, direktor "Agea".

- Sada treba da animiramo investitore, vlasnike zemljišta, opštine, i da ova akcija ne ostane na nivou konkursa, već da se neki projekti i ostvare. Etnoturizam je vrlo popularan i ljudima iz grada, uz kvalitetan i prijatan smeštaj, mogu da se ponude i sadržaji kao što su lov, ribolov, jedrenje, planinarenje, jahanje, piknik-ture... Ideja je da i hoteli imaju sadržaje koji će da afirmišu kulturnu baštinu.

Najbolji rad, "Salaš", stigao je iz Novog Sada. Arhitekti Ilija Jeftić i Svetlana Sabolović rekonstruisali su i dogradili salaš na Čeneju i pretvorili ga u hotel sa 14 soba i dva apartmana.

- Hotel je vezan za konkretnu lokaciju, ali bi mogao da se dograđuje i primeni i na druge salaše - objašnjava Ilija Jeftić.

- Štala i letnja kuhinja pretvoreni su u restoran, postojeća stambena zgrada je postala uprava, a sobe su u novoizgređenom delu. U sklopu objekta su i muzej, amfiteatar, galerija i radionice za umetničke kolonije. U okolnom prostoru je bazen i biobašta sa stazama, klupicama i terenima za rekreaciju.

"Čardak" je drugonagrađeni rad Marije Gardić-Lazić i Uroša Lazića i on se više uklapa u ambijent brdskih predela. Prizemlje hotela je od stakla i u njemu su recepcija, restoran, velnes sa saunom, džakuzijem i masažom, dok je sprat sa dvokrevetnim sobama od drveta, sa tradicionalnim komadima nemeštaja. Oko hotela su tereni za rekreaciju.

I treći nagrađeni rad, Vere Lukić, Jelene Dulović i Predraga Bilinca, namenjen je seosko-planinskim krajevima. Hotel čini više odvojenih brvnara koji su sagrađeni prema konfiguraciji terena. U sredini je centralni objekat koji opslužuje sve kućice.

Među radovima koji nisu na pobedničkom postolju svojim originalnim izgledom izdvojilo se njih nekoliko. Hotel čiji je krov ski-staza osmislili su Aleksandra Raonić, Jasna Drakulović, Marija Đurović i Miloš Raonić. Arhitekti su iskoristili nagib padine i napravili stazu sa koje se ulazi pravo u sobe. Ideja je da hotel bude potpuno povezan i uklopljen u ambijent skijaške staze. Na najvišem nivou isplaniran je vidikovac sa velikom terasom, a tu su i recepcija, bar, restoran, bazen... Kapacitet hotela moguće je povećavati dogradnjom niz padinu.

"Lovački" hotel isprojektovao je Zdravko Barišić. Osim ljudi, u njemu se mogu gostiti i lovački psi. Barišić je uz hotelske objekte isplanirao i kućice za lovačke pse. U centralnom objektu su restoran, umetnička gravirnica oružja, servis, teretana, bazen... U suterenu su streljana sa salom za gledaoce i magacin za oružje. Oko ove zgrade razmešteni su bungalovi sa po dve dvokrevetne sobe.

napomena : tekst je u potpunosti preuzet iz lista NOVOSTI od 09.03.2008