Jelena Vitasović, predsednica Saveta zelene gradnje Srbije - Želimo "zelene" stanove, škole, obdaništa i bolnice

(Jelena Vitasović) Savet zelene gradnje Srbije je u prethodnim godinama napravio značajne korake ka promovisanju održive gradnje u našoj zemlji, a ubuduće žele da učestvuju u usklađivanju srpskog zakonodavstva sa pravilima EU.

Jelena Vitasović, koja je odnedavno na čelu ovog udruženja, u intervjuu za "eKapiju" govori o standardima "zelene" gradnje, načinima finansiranja poboljšanja energetske efiksnosti, problemima investitora, mogućnostima za izgradnju "zelenih" objekata u našoj zemlji.

eKapija: Koliko su naši investitori i građevinske firme spremne da prihvate standarde "zelene" gradnje? Da li ima pomaka u tom domenu poslednjih nekoliko godina?

- Investitori su ovde imali dobru polaznu osnovu. Naime, Savet zelene gradnje, kao domaći predstavnik Srbije u Svetskom savetu zelene gradnje, postoji od 2010. godine. Dovoljno je reći da smo, u ove četiri godine, i to ne godine u kojima teče med i mleko, okupili 50 kompanija, održali desetine obuka profesionalaca, dva sajma i konferencije itd.

To je pokrenulo stvari u pozitivnom pravcu, jer su investitori dobili uverenje da ovo tržište prepoznaje "zelenu" gradnju, da poseduje ljude koji će ideju "zelenog" sprovesti u delo. Samim tim i odluka investitora da sertifikuju svoje objekte po standardima "zelene" gradnje bila je znatno olakšana.

Danas imamo situaciju da se skoro svi značajniji projekti privatnih investitora prijavljuju i za sertifikaciju po "zelenim" standardima. U takvoj klimi izvođačima jedino ostaje da prate zahteve naručioca.

eKapija: Ranije su se često investitori pravdali da ne grade "zeleni" objekat jer je dosta skuplji u startu, čak iako im se investicija relativno brzo isplati. Koliko je danas nepohodno više uložiti u takve objekte?

- Iskustva izgradnje sertifikovanih "zelenih" zgrada u Srbiji pokazuju da je razlika praktično samo u ceni sertifikacije koja je skoro pa zanemarljiva na takvim projektima. Naša građevinska praksa, bar kada je reč o savremenim poslovnim zgradama, ionako je bila na veoma visokom nivou. "Zelena" gradnja je došla samo kao dodatna zvanična potvrda da ono što smo gradili jeste istinski kvalitetno.

Postoje oblasti u kojima smo napredovali kao industrija zahvaljujući visokim i specifičnim zahtevima "zelene" gradnje, ali osnove su bile postavljene. U tom smislu "zeleni" sertifikat pre treba gledati kao na pečat kvaliteta, nego kao neku nadogradnju standardnim.

eKapija: Iako se investitori trude da primene što kvalitetnije materijale i sisteme, dešavaju se i veoma zabrinjavajuće situacije. Kako je moguće da u savremenoj izgradnji dođe do pojave "smrdljivih zgrada", odnosno, da se ugrade materijali sa štetnim gasovima, kao što se desilo u dva naselja u Novom Beogradu?

- Moguće je zato što dolazi do propusta u nadzoru i to u čitavom lancu - od prodaje i distribucije materijala, do ugradnje i primopredaje. Tako nešto ne može da se dogodi u "zelenim" zgradama, jer se svi parametri zgrade mere pre njenog puštanja u rad i korišćenje, uključujući i kvalitet vazduha i osvetljenja, energetsku efikasnost, potrošnju vode itd.

eKapija: Da li u našoj zemlji ima dovoljno proizvođača građevinskog materijala koji podržavaju energetski efikasnu gradnju?

- Osim tradicionalnih kompanija i proizvoda, Srbija već duže vreme ima i mogobrojne fabrike inostranih brendova koje ovde rade po standardima koje primenjuju i u matičnim zemljama. Ali, moram da napomenem, materijal ne garantuje energetsku efikasnost. Zgrada nije prost sklop pojedinačnih elemenata, već novi proizvod koji nastaje u procesu gradnje na licu mesta, tj. na lokaciji. To nas vraća na kvalitet gradnje, ali i pomenuti nadzor, nešto na čemu se insistira u "zelenoj" gradnju.

eKapija: Koliko su energetski pasoši poboljšali kvalitet gradnje?

- Energetski pasoši bi trebalo da budu onaj minimum minimuma kada je reč o sređivanju tržišta nekretnina, odnosno kvaliteta izvođenja. Međutim, od donetih zakona do primene dug je put, a još duži do tačke kada energetski razred bude diktirao cenu nekretnine. Sve u svemu, to je jedna duga priča i pitanje je da li imate vremena da čekate na nju ukoliko vam je danas potreban prostor za poslovanje ili stan za porodicu.

eKapija: Koji su ključni motivi investitora da za svoj objekat dobiju neki od svetskih sertifikata - LEED, BREEAM, DGNB?

- Pre svega potvrda kvaliteta od treće, nezavisne strane. Zatim, konkurentnost samog objekta u smislu povraćaja investicije kroz prodaju, iznajmljivanje, jeftinije upravljanje i održavanje. I naravno, prestiž - jer zgrada predstavlja i onoga ko je u njoj i investitori njom žele da pokažu da su lideri. Kada gradite zgrade svoj prestiž pokazujete potvrdom najviših standarda koju predstavljaju pomenuti sertifikati.

eKapija: Iz Ministarstva građevinarstva je najavljeno formiranje budžetskog fonda za energetsku efikasnost. Da li će takav fond bitno uticati na povećanje energetske efikasnosti zgrada u našoj zemlji?

- Taj fond trebalo je da bude u pomenutom paketu zakona iz oblasti energetske efikasnosti. I njegovo pokretanje više puta je najavljivano, pa odlagano. Verovatno da bi imao uticaja, ali stvari su dosta kompleksnije i nije uvek sve pitanje novca.

Pitanje je da li bi više pomoglo, na primer, uređenje procesa izdavanja građevinskih dozvola, da profesionalci koji treba da podignu jedan objekat ne moraju da se bave trivijalnostima. To oduzima energiju preko potrebnu za inventivnost.

Takođe, daleko su važnije strukturne postavke ove grane industrije. Na primer, prilikom donošenja zakona važno je uključivanje strukovnih i profesionalnih udruženja, nevladinog sektora pa i javnosti. Važno je udruživanje građevinske operative, jer saradnja unutar organizacija sutra se prenosi na projekte. Dajte dinar složnima i napraviće dva. Dajte dinar na tržište koje se samo gloži i on će nestati.

Naravno da je dobro da postoji više mogućnosti finansiranja projekata, ali dugoročno, imaćemo situaciju da se masa ovog fonda svake godine "usklađuje" sa budžetom, a zatim i sa "rebalansom". Tržištu su potrebni stabilni jasni uslovi - kakvi god oni bili. Nepouzdana obećanja tržištu često stopiraju već planirane projekte jer nastaje iščekivanje obećanog. Kada se to ne desi, mi smo izgubili još jednu sezonu bez povratka.

eKapija: Kako bi država mogla da podstakne "zelenu" gradnju?

- Pokretanjem celog tržišta, za početak, na način koji sam pomenula. Kada imate tržište koje "radi", imate više konkurencije. To je motiv da odete "korak dalje", koji može biti cena, ali može biti i kvalitet i specifičnost vašeg projekta.

eKapija: Koji su dosadašnji najveći uspesi Saveta zelene gradnje?

- Verovatno to što svaki ozbiljniji investitor danas u Srbiji razmišlja od početka projekta da li će da pođe putem sertifikacije zgrade. To je posledica našeg rada na polju promocije zelene gradnje i, uopšte, gradnje kvalitetnijih i zdravijih objekata.

eKapija: Koji su Vaši prvi koraci kao predsednice Saveta zelene gradnje u Srbiji?

- Pre svega održanje kontinuiteta promocije i popularizacije Saveta kao stručne i relevantne organizacije našeg građevinarstva. Našu stručnost sada želimo da angažujemo i u regulatornim procesima u našoj branši, naročito u svetlu usklađivanja zakonodavstva sa EU.

eKapija: Koji su izazovi za Savet u narednim godinama?

- Imamo poslovne "zelene" zgrade. Želimo da imamo "zelene" stambene i zelene javne zgrade – bolnice, škole, obdaništa.

eKapija: Ima li prostora da se još firmi uključi u Savet zelene gradnje?

- Dok god postoji i jedna firma ili institucija koja je na bilo koji način povezana sa građevinarstvom, kroz proizvodnju materijala, sistema, izvođenje radova, opremanje, upravljanje objektima, dotle će biti mesta za nove članove Saveta. Svaki novi član od prvog dana potpuno je ravnopravan svim ostalima, i pozvan da se angažuje u radu našeg saveta.

Suzana Obradović