Ana Petrović Vukićević, predsednica Udruženja reciklera Srbije - Nacionalni zeleni fond od 2015.

(Foto: reciklerisrbije.com)

O sadašnjoj situaciji u reciklažnoj industriji, naplati zaostalih potraživanja od države, problemima sa raspodelom novca od eko takse, kao i o osnovanju Nacionalnog zelenog fonda, za "eKapiju" govori Ana Petrović Vukićević, predsednica Udruženja reciklera Srbije.

eKapija: Sektor zaštite životne sredine je od formiranja nove Vlade prešao iz Ministarstva energetike u Ministarstvo poljoprivrede? Kakvi su utisci do sada?

- Prebacivanjem životne sredine iz ministarstva u ministarstvo ne umanjuje se važnost delokruga kojim se životna sredina bavi, naprotiv, teme su sve aktuelnije naročito u svetlu pristupnih pregovora i skrininga poglavlja 27. Saradnja sa resornom ministarkom Snežanom Bogosavljević Bošković vrlo je korektna i intenzivna zahvaljujući tome što je Stana Božović i u novoj vladi državni sekretar zadužen za pitanja zaštite životne sredine. Sa njom smo samo nastavili dalje u rešavanju naših problema, a državna sekretarka je na adekvatan i kvalitetan način upoznala i uključila ministarku u probleme projekte i put kojim ćemo dalje, kako bi konačno postavili zaštitu životne sredine na stabilne, sigurne i trajne temelje.

eKapija: Početkom godine iz tada resornog ministarstva, Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine, najavljivali su da će možda biti osnovan budžetski fond za zaštitu životne sredine. Da li očekujete osnivanje tog fonda?

- Neće biti osnivanja budžetskog fonda jer to ne dozvoljava MMF, ali ako bude sve išlo kao što sada planiramo uz malo sreće i razumevanja administracije, koju, čini mi se, već sad u najvećoj meri imamo, biće osnovan početkom 2015. godine Nacionalni zeleni fond poput poljskog fonda koji je osnovan 1989. godine i koji je preživeo i prati sve faze integracije Poljske u EU. Projekat je ove godine u Briselu nagrađen kao najbolji evropski fond koji se bavi zaštitom i projektima u oblasti životne sredine.

eKapija: Šta bi osnivanje takvog fonda donelo reciklerima?

- Osnivanje ovog fonda bi reciklerima donelo predvidivo poslovanje i sigurnu isplatu nadoknada za tretirani opasan otpad ali bi i celoj oblasti zaštite životne sredine, a tu pripadaju i voda i vazduh i otpadne vode i biodiverzitet omogućio realizaciju projekata i bržu implementaciju standarda koje od nas Evropa traži u pregovaračnom procesu, a samim tim i očuvanje zdrave životne sredine.

eKapija: U čemu je problem sa raspodelom novca od eko takse? Iz resornog ministarstva je ranije izjavljivano da država nema novca i da sav priliv ide u budžet na druge troškove.

- U periodu od 1. januara do 31. decembra 2013. godine, na osnovu izveštaja Ministarstva finansija-Uprave za trezor, ostvareni prihodi od svih naknada u oblasti zaštite životne sredine ukupno iznose 5.178.815.126 dinara. Od naknada za proizvode koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada ostvareni su prihodi u ukupnom iznosu od 2.242.074.478. dinara, što predstavlja svega oko 25% potencijala čime se ostavlja prostor nekim zagađivačima za ekstra profit. Ovi prihodi nemaju više karakter sopstvenih prihoda niti se namenski troše što je zakonska obaveza jer idu direktno u budžet, a ne na račun Ministarstva nadležnog za poslove zaštite životne sredine i raspoređuju se u skladu sa Zakonom o budžetu i na taj način gubi se kontrola nad tim sredstvima, koja bi trebalo da budu namenjena reckilažnoj industriji ali i drugim oblastima zaštite životne sredine.

Još više iritira činjenica da su potraživanja industrije manja nego sredstva prikupljena na osnovu eko taksi za proizvode koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada. Važno je još i napomenuti da tu eko taksu u ceni proizvoda plaćamo zapravo mi građani da bi naša deca živela u zdravoj životnoj sredini i da bi naši recikleri zbrinuli proizvode koji postaju otpad nakon upotrebe.

Problem je, osim namenskog trošenja namenskih sredstava, uspostavljanje kontrole i naplate eko taksi od zagađivača od inspekcijskih organa nadležnog ministarstva, kao i sprovođenje prinudne naplate nad nesavesnim zagađivačima. Uz to problem je i redovna kvartalna kontrola - reciklera za tretirane količine otpada, kako bi zagađivači plaćali svoje obaveze u kvartalnom ritmu i kako bi recikleri bili kontrolisani, donošeni zapisnici o tretiranim količinama u tom periodu, potisivani ugovori odmah nakon završetka kvartala, a potom i isplaćivane naknade uvek najkasnije 45 dana po potpisivanju ugovora za svaki kvartal.

eKapija: Da li su recikleri, posle dugog čekanja, isplaćeni za potpisane ugovore o preradi otpada u 2013. godini?

- Recikleri na današnji dan nisu isplaćeni, ali imamo sva potrebna uveravanja nadležnih ministarstava, kao i zaključak Vlade od 28. februara 2014. da će recikleri biti isplaćeni u punom iznosu za 2013. godinu odmah nakon rebalansa za 2014. To je, po našim informacijama, najkasnije do kraja septembra 2014.

eKapija: Koji sektori reciklažne industrije su najviše pogođeni zbog neisplaćenih naknada za prošlu godinu?

- Svi su pogođeni, jer je reciklažna industrija najmlađa privredna grana i sve firme su još uvek u ciklusu investicija pritisnute ogromnim ratama kredita i širenja sakupljačke mreže i obezbeđenja sirovinske baze kako bi postrojenja radila optimalnim kapacitetima. Najveće investicije su bile u preradu elektronskog i električnog otpada i otpadnih guma pa su tu i posledice neisplaćivanja nadoknada najdrastičnije.

eKapija: Raspisan je konkurs za podsticajna sredstva za reciklere za 2014. godinu, koji traje do kraja januara sledeće godine. Šta očekujete od ovog konkursa?

- Očekujemo da će obaveze prema reciklažnoj industriji biti realno projektovane u budžetu za 2015. godinu, i da će odmah po zaključenju konkursa biti okončane sve kontrole i za četrvti kvartal 2014. Odmah zatim da budu potpisani ugovori, najkasnije početkom februara, kao i da će sve obaveze prema reciklažnoj industriji za 2014. biti isplaćene reciklerima do kraja prvog kvartala 2015. kao i da će konkurs za 2015. biti raspisan najkasnije do 28. februara 2015. u skladu sa zakonom.

S.O.