Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Srđan Vasiljević, direktor Omladinske škole FK "Crvena zvezda" - Čuvar bisera sa marakane!
Sreda, 29.01.2014.
13:49
Komentari
Potpisao je profesionalni ugovor sa "Zvezdom" i otišao na pozajmicu u "Radnički" s Novog Beograda koji se tada takmičio u Drugoj ligi stare Jugoslavije. Fudbalski hleb, kao štoper bez mane i straha, potom je zarađivao u čačanskom Borcu, Obiliću i Radu. S Banjice se ponovo vratio u Borac, posle čega je nosio dres Sartida dve sezone, odakle je krenuo u pečalbu. Prvo u Dinamo iz Bukurešta, a onda u Kairatu iz Kazahstana.
Na početku razgovora za MOZZART Sport, Srđan Vasiljević je naglasio da nikada nije imao dilemu u vezi posla koji će raditi po završetku igračke karijere...
- Oduvek sam voleo da posle treninga prostudiram i sagledam šta to moji treneri rade. Imao sam beležnicu u koju sam zapisivao nešto što mi se učinilo važnim. Vremenom sam uvideo da posedujem žicu za trenerski posao i 2005. godine u FSS počeo sam da se školujem kako bih dobio licencu. Prethodno sam završio školu kod profesora Veljka Aleksića na DIF-u i uporedo radio u Sinđeliću koji je tada bio četvrta liga. Plasirali smo se u viši rang, posle toga sam postao šef struke Javora. Potom sam redom, sedeo na klupi Smedereva, Čukaričkog i Borče i bio asistent Dujkoviću u mladoj reprezentaciji, da bih docnije bio pomoćnik Vladimira Petrovića Pižona u A timu.
Šta biste naveli kao glavni kvalitet koji mora da poseduje svaki čovek koji poželi da postane uspešan trener u Srbiji?
- U našoj profesiji se susrećemo sa brojnim negativnostima, ali je jako bitno da čovek prevashodno ima veliku ambiciju i motiv, kao i da pre svega bude posvećen. Ovaj posao moraš da voliš ako misliš da uspeš. Samo uz pomoć te vrste ljubavi mogu da se prebrode i anuliraju negativnosti u našoj branši koje sam malopre pomenuo, a odnose se na finansije, neke spoljašnje uticaje ,itd... Rečju, treba biti strpljiv i sačekati svojih pet minuta da pokažeš šta znaš.
Da li bi se moglo reći da je vaših pet minuta došlo u trenutku kad si dobio ponudu da se vratiš na Marakanu?
- Taj poziv sam dobio u periodu kada sam bio asistent Radovana Ćurčića, v.d. selektora reprezentacije i razgovor je vrlo kratko trajao, jer je Zvezda bila i ostala moj klub i ponudu sam prihvatio bez razmišljanja. U startu sam znao šta hoću i evo godinu i sedam meseci kako sprovodimo taj moj princip rada Omladinske škole. Od početka imam veliku pomoć Dragana Džajića, predsednika kluba koji savršeno poznaje filozofiju Zvezde iz nekih prošlih vremena, a svakako da ima i viziju kako bi klub trebalo da izgleda u doglednoj budućnosti. U tom smislu mi je dao kvalitetne smernice i predloge kako bih koncipirao što kvalitetniji program.
U čemu se ogledaju principi koje ste uspostavili podno južne tribine Marakane?
- Program za razvoj mladih igrača, pogotovo u klubu kakav je Crvena zvezda, mora da bude na visokom nivou. Svaki segment rada mora tačno da se zna i to u svakoj starosnoj selekciji. A da smo na dobrom putu pokazuju tabele i sjajan plasman svih naših mlađih kategorija. Još je važnije što dosta igrača možemo da ponudimo našem profesionalnom pogonu, kako bi jednog dana postali standardni prvotimci.
Kad ste već pomenuli prelazak talenata u seniorski ekipu, da li sve mlađe klupske selekcije igraju po sistemu koji primenjuje glavni šef struke?
- Sigurno da postoje stalne polemike kad je u pitanju sistem igre i ja volim da kažem da je sistem osnovni raspored igrača na terenu i on je na sceni do trenutka kada utakmica počinje. Sve ostalo je živa igra, dolazi do prelivanja linija, modifikacije sistema u datom momentu. Nikada nećete videti jednu ekipu da je u istoj formaciji svih 90 minuta. Naše je da te dečake osposobimo, odnosno da njihove karakteristike dovedemo na određeni nivo, kako bi na svojim pozicijama iskazali kvalitet. A kasnije će trener prvog tima da ih ukalupi gde i kako to bude bilo potrebno.
Šta armija Delija može da vidi kad pogleda tabele mlađih kategorija?
- Naši verni navijači mogu da vide da su omladinci, posle dužeg boravka na prvoj poziciji, drugi, sa šest bodova zaostatka za Radom i utakmicom manje. Ugledaće i naše kadete na prvom mestu, sa osam bodova prednosti u odnosu na Partizan, dok pioniri dele prvo mesto sa komšijama. Sve naše ostale selekcije se nalaze na čelnoj poziciji. Kad se dobije kontinuitet, onda je sve lakše. I kad je u pitanju igrački i kad je reč o stručnom kadru. Jako je bitna i doselekcija koja se pravi u određenom momentu i tokom koje angažujemo dečake koji će da donesu razliku u odnosu na neki prošli period.
U žiži javnosti su vaše generacije ’96 i ’97, na čelu sa Lukom Jovićem, po svemu sudeći dostojnim naslednikom Milka Đurovskog. Pravite li strategiju kako da ih sačuvate za glavnu scenu Marakane?
- Na početku priče smo pomenuli tu finansijsku situaciju koja nam otežava posao i u kojoj nije samo Zvezda nego svi klubovi u Srbiji. Iz tog razloga mora da se napravi specifičan program kada su ti momci u pitanju ili, da budem precizniji, taj program treba da posluži da ih u nekom periodu negde ne izgubimo. U našoj školi mesto im je zagarantovano u smislu boravišta, ishrane, trenažnog procesa i igranja utakmica. Krizni period nastupa kada oni izgube pravo igranja za omladince i nađu se u svojevrsnom vakuumu. U tom smislu jako je bitno da napravimo saradnju s klubovima koji se takmiče u saveznom rangu i da naše mlade igrače tamo usmeravamo i sve vreme imamo uvid u njihove igre. Jedinstvo sa Uba je jako pozitivan primer za takvu praksu.
Odluka Slaviše Stojanovića da na pripreme ne pozove Luku Jovića, ustalasala je medijske duhove. Kako ste doživeli tu situaciju?
- Sigurno da je Luka Jović jedan od najtalentovanih napadača tog godišta, ne samo kod nas, nego i u Evropi. E sad, smatram da je napravljeno previše buke što nije pozvan na početak priprema, prvenstveno zbog toga što Crvena zvezda na njega najozbiljnije računa. Momak je mlad, 23. decembra je napunio 16 godina i jednostavno odluka šefa stručnog štaba je bila da ga ne pozove, kako bi ga sačuvao od prevelikih napora, da bi se dete pravilno razvilo. Tu se postavlja pitanje zašto da ga priključimo prvom timu! Da li radi zadovoljenja forme ili što na njega računamo u prvenstvenim utakmicama u profesionalnom rangu takmičenja. Uopšte tu ne vidim problem, Luka je izuzetno inteligentan, stoji na zemlji s obe noge i kad jednom uđe u prvi tim, sigurno se neće vraćati u omladinsku školu.
Šuška se po dobro obaveštenim krugovima da u vašim redovima stasava novi Nemanja Matić. Je l’ to tačno?
- Jeste, Marko Grujić je takođe veoma vaspitan i inteligentan momak, tehnički veoma nadaren i poseduje dominantnu fizičku konstituciju. I pred njim je lepa budućnost, podrazumeva se ako i ubuduće bude puno radio i ispravljao negativne, a podizao na još veći nivo dobre karakteristike. Za razliku od Matića, on nije levonog, međutim, može se reći da mu je po stilu igre vrlo blizak.
Pozivate li iz nekih razloga igrače na "informativni razgovor"?
- Mi smo svakodnevno u komunikaciji i imam odličnu saradnju sa njihovim trenerima. To mi je u opisu radnog mesta i stoga ne propuštam nijedan trening, ne samo omladinske, nego i svih ostalih selekcija. U slučaju da primetim kako nešto nije u redu, da je neko nezadovoljan, odmah s njim obavim indivualni razgovor. Oni znaju da sam uvek tu i spreman da im pomognem, baš kao i njihovi treneri.
Gledate li sve utakmice Zvezdinih selekcija?
- Naravno, kako kod kuće, tako i na strani i sve pobede i poraze preživljavam s tim momcima i njihovim trenerima.
Jeste li zadovoljni sa suđenjem?
- U protekle nepune dve godine, kad je suđenje u pitanju, imam pozitivna iskustva. Ako se i dogodi da nas negde oštete, to nije bilo zlonamerno. Arbitri su ljudi od krvi i mesa, mogu da pogreše kao i svi drugi i zato im treba oprostiti i ići dalje.
U slobodno vreme kako se relaksirate od brojnih obaveza?
- Sviđa mi se opuštajući ambijent splava restorana Malevila, dole na Zemunskom keju. Prigodna je muzika, nije bučno i dobra je hrana. Ranije sam mnogo češće išao u pozorište, međutim, zapostavio sam malo pozorište u poslednje vreme, jer ne mogu da stignem da se organizujem kao nekad.
FASCINANTNI TOMA MILIĆEVIĆ!
Nabrojte trenere svih selekcija?
- Omladinsku selekciju trenira Nebojša Maksimović, kadetski tim vodi Veličko Kaplanović, mlađe kadete Aleksandar Jović, pionire Marko Mitrović, mlađe pionire Marko Vlasonjić, petliće 2001. Dejan Musović, petliće 2002. Dejan Ristić, petliće 2003. Goran Nikić i petliće 2004, gde ima i grupa dečaka koja je 2005. godište, trenira Đorđe Aćimović. Imamo i dvojicu trenera golmana i to su Branko Katić i Zoran Ljujić. Svakog petka imamo sastanak na kojem treneri podnesu izveštaj i razgovoramo o predstojećim utakmicama i terminima održavanja treninga u sledećoj sedmici. Prisutni su i doktori, fizioterapeuti, ekonomi kluba. Dakle, otvara se knjiga i govori i šta je dobro i ono što je loše.
Zašto si preskočio ime legendarnog Tome Milićevića?
- Nisam preskočio, gospodin Toma Milićević je čovek koji je ostavio dubok trag u Crvenoj zvezdi i za 45 godina rada izveo brojne igrače na fudbalski i životni put. Energija i harizma koju i dan-danas ima, iako je u penziji, stvarno je fascinantna. Toma dođe minimum tri-četiri puta do kluba, udeli po neki savet, a bogami i kritiku.
ZVEZDAŠI, VOLITE ZVEZDU KAO PIŽON!
Ponovo sarađujete sa Pižonom Petrovićem, doduše, sada obojica imate drugačije uloge. Jeste li napravili "ratni plan"?
- Pižon je izuzetan čovek i trener sa ogromnim iskustvom i od njega svi mi zajedno možemo puno da naučimo. Čak i tu filozofiju koju je Zvezda kroz istoriju propagirala, kada je igra u pitanju, on je bio jedan od njenih stvaralaca. Došao je da pomogne i tu se ne postavlja ni statusno ni finansijsko pitanje. To je pravac kojim i drugi veliki igrači Zvezde treba da idu kako bi pomogli klubu koji nije u sjajnoj situaciji.
FUDBAL JE OK, ALI BEZ ŠKOLE SE NE MOŽE!
U eri Miljana Miljanića, ni Dragoslav Šekularac nije mogao da uđe u svlačionicu ako ima keca u školi. Da li se po tom pitanju nešto promenilo?
- Danas su malo drugačiji trendovi kada je škola u pitanju. I to, rekao bih, nije greška ni kluba, čak ni tih dečaka, nego bih tu malo pomenuo ulogu roditelja koji bi morali da budu uporniji kada je reč o opštem obrazovanju njihove dece. Samim tim što su članovi zvezdine Omladinske škole, ne znači da će jednog dana postati profesionalci i da će od fudbala živeti. Svaki od njih mora da poseduje određeni nivo obrazovanja, jer tako razvijaju svoju inteligenciju i na taj način je lakše i sarađivati s njima.
Autor:Milorad Plazinić
Izvor:
Stepanović & Šipka Beograd