Vesna Bošnjak Petrović, pulmolog-internista - Sportisti sa astmom postižu bolje rezultate

(Vesna Bošnjak Petrović)

Bavljenje vrhunskim sportom, maksimalno opterećenje i česti treninzi mogu da izazovu određene promene u disajnom sistemu i manifestacije koje odgovaraju astmi, kaže Prof. dr Vesna Bošnjak Petrović, internista – pulmolog, koja je nedavno u Opštoj bolnici "Bel Medic" održala predavanje na temu "Dijagnoza i lečenje astme kod sportista".

Odavno je poznato da je astma multifaktorijalna bolest i da napade astme pokreću mnogobrojni faktori, među kojima značajno mesto zauzima i fizički napor. Kada se govori o astmi indukovanoj naporom važno je razlikovati dva fenotipa: sportiste koji boluju od astme od detinjstva i zdrave osobe kod kojih se astma javila u toku sportske karijere napornih sportova. Kod ove druge grupe simptomi astme se gube posle prestanka napornih treninga "odlaskom u sportsku penziju".

- Stepen sportskog dostignuća proporcionalan je sa prevalencijom astme, što znači da što je viši nivo na kome se takmičar nadmeće to je veća prevalencija astme. Prema raspoloživim podacima astma indukovana naporom ima najveću prevalencu među olimpijskim takmičarima. Podaci iz 2012. godine pokazuju da čak 8% onih koji se takmiče na najvećem sportskom događaju ima astmu, pri čemu se broj obolelih povećaca od jednih Olimpijskih igara do drugih. Tako je američki olimpijski tim na Olimpijadi u Los Anđelesu imao 11% članova koji boluju od astme a posle 12 godina taj broj se povećao na 23%. Važno je istaći da su sportisti koji imaju astmu indukovanu naporom bili osvajači medalja na svim Olimpijskim igrama – kaže Prof. dr Bošnjak Petrović u razgovoru za "eKapiju".

eKapija: Kako dolazi do napada astme pri fizičkom naporu, šta se zapravo dešava u disajnom sistemu?

- U toku fizičkog napora dolazi do povećanja minutne ventilacije, odnosno količine vazduha koja ulazi u disajne puteve. Počinjemo brže i dublje da dišemo, i veća količina vazduha ulazi u disajne puteve a da nije adekvatno pripremljena – kondicionirana prolaskom kroz gornje disajne puteve. Gornji disajni putevi nisu samo sprovodne cevi već imaju funkciju u zagrevanju vazduha – on treba da se zagreje na 37 stepeni i da postigne određenu vlažnost. Međutim, pri intenzivnom zamaranju velika količina vazduha ulazi kroz disajne puteve i ne stigne da se odgovarajuće pripremi. Tada nezagrejan, hladan vazduh dolazi u kontakt sa epitelom – sluznicom i oštećuje je. Zatim dolazi do gubitka tečnosti u ćelijama epitela na površini sluznice disajnih puteva, ćelije menjaju svoj oblik, postaju skvrčene i promena osmolarnosti ih podstiče na oslobađanje medijatora (biološki aktivnih supstanci) koji deluju na strukture disajnih puteva. Pod dejstvom medijatora disajni putevi postaju hiperreaktivni – reaguju intenzivno i burno na draži iz spoljašnje ili unutrašnje sredine i dolazi do manifestacija astme (grč glatkih mišića u disajnim putevima, veće stvaranje sluzi, širenje krvnih sudova i sl.) Promene u zidu disajnog puta su zapaljenske prirode. Kada se tome dodaju i drugi uzročnici iz okruženja, hladan i suv vazduh, prašina, česta promena mesta boravka dolazimo do toga da sportisti spadaju u visokorizičnu grupu.

eKapija: Da li su svi sportisti jednako izloženi riziku?

- Ova prevalenca astme kod sportista nije pravilno raspoređena. Dakle, nemaju svi sportovi isti procenat onih koji će dobijati ovakve napade. Njih je oko 5-20% među različitim sportistima, od kojih su, kao što smo rekli, najviše izloženi oni koji se bave zimskim sportovima, na hladnom i suvom vazduhu. Druga grupa su oni koji se bave sportovima u vodi, koji borave u bazenima, i to plivači na duge staze. Osim fizičkog napora u bazenima je prisutan hlor koji takođe oštećuje sluznicu, a to su sve dodatni faktori. Kod sportova na ledu – hokej, umetničko i brzo klizanje na sluznicu disajnih organa štetno deluju i čestice leda koje stvaraju mašine za glačanje leda. I među biciklistima ima značajan broj onih sa astmom na napor. To su sve sportovi gde je potrebno veliko fizičko opterećenje. Interesantno, sa druge strane, gotovo je uopšte nemaju dizači tegova i ronioci.

eKapija: Kada bi sportista trebalo da se obrati lekaru kako bi ustanovio da li boluje od astme?

- Simptomi astme na napor obično su nedostatak vazduha, broba za vazduh, zviždanje u grudima, teskoba u grudima. Osim ovih tegoba nekad se javljaju i druge pojave kao što su osećaj težine u nogama ili sportista oseća da ne može da postigne kondiciju kao ostali saigrači. Vrlo je važno da se kod sportista dokaže da se radi o astmi na napor. Za postavljanje dijagnoze simptomi nisu dovoljni" potrebno je da se urade specijalni provokacijski testovi naporom, voljnom eukapnijskom hiperventilacijom ili osmotski. Sportista bi trebalo da se obrati lekaru ukoliko primeti neki od navedenih simptoma.

eKapija: Može li se delovati preventivno?

- Suština ovog problema i jeste upoznavanje sa njegovim postojanjem i prevencija. Pre svega, trener treba da primeni poseban režim zagrevanja za ove osobe. Vrlo je efikasna inhalacija kratko-delujućeg bronhodilatatora 15- 20 minuta pre fizičkog napora. Ovaj lek širi bronhije i može da spreči napad. Kod sportova na hladnom vazduhu mogu se korisititi maske za nos i usta i utopljavanje. Ako inhalacija bronhodilatatora nije dovoljna primenjuju se lekovi za lečenje astme prema aktuelnim smernicama.

(Foto: belmedic.com)

eKapija: Koliko su lekovi koji se koriste agresivni, i da li ih odobrava Anti-doping agencija?

- Lekovi koji se koriste za prevenciju napada i lečenje astme nalaze se u kategoriji dozvoljenih sredstava. Svetska Anti-doping agencija početkom svake godine saopšatava listu dozvoljenih lekova kao i zabranjenih za vreme i van takmičenja. Što se tiče astme, treba razlikovati dve grupe lekova: za kontrolu i prevenciju astme (inhalacioni kortikosteroidi, dugo-delujući bronhodilatatori, modifikatori leukotriena) i one koji se koriste za brzo otklanjanje simptoma. Obe grupe su dozvoljene. Salbutamol je lek za brzo otklanjanje simptoma i koristi se preventivno. Prema pravilima dozvoljeno je 1600 mikrograma dnevno (16 inhalacija), a većina bolesnika sa astmom koristi ovaj lek po potrebi i ne više od 3 do 4 inhalacije. Ako to nije dovoljno u terapiju se uvode lekovi za kontrolu astme.

Sportisti su često izloženi pritisku da moraju da ozdrave u određenom, najčešće kratkom vremenskom roku zbog čega je pojačana upotreba kortikosteroida, koje smo pomenuli. Kortikosteroidi su ranije imali negativna dejstva, da li se to promenilo sada?

- Stav prema kortikosteroidima je vrlo određen. Treba uzeti u obzir činjenicu da postoje dva oblika ovih lekova. Sistemski kortikosteroidi su u vidu tableta ili injekcija i oni nisu dozvoljeni od strane anti-doping agencije. Inače, koriste se samo za lečenje teških pogoršanja astme. Drugi oblik su kortikosteroidi za inhalaciju kroz usta ili nos i oni su dozvoljeni jer nemaju neželjena sistemska delovanja. Koriste se za kontrolu astme i njihova primena nije vremenski ograničena.

eKapija: Da li astma ometa sportiste u treniranju ili negativno utiče na rezultate?

- Astma nije prepreka za bavljenje sportom. Veoma je važan stav da deca sa astmom treba da se bave rekreativno ili takmičarski bave sportom jer je to neophodno za njihov psihofizički razvoj. Sportistima sa astmom treba omogućiti da mogu ravnopravno, sa istog nivoa da se takmiče sa drugima. Podaci sa svetskih takmičenja pokazuju da sportisti koji boluju od astme postižu bolje rezultate. S tim u vezi je bilo dosta nedoumica da li im možda bronhodilatatori koje koriste omogućavaju bolje rezultate. Pokazalo se međutim, da to nije tačno. Ovi lekovi njima obezbeđuju da se oni, kako smo već naglasili, takmiče sa istog nivoa kao i drugi sportisti i da su u potpunosti oslobođeni simptoma astme.

eKapija: Da li je kod sportista koji boluju od astme izraženije pogoršanje ovog oboljenja, nakon što prestanu da treniraju?

- Ne, ako uzimaju redovno terapiju nije. Kod onih koji imaju astmu indukovanu naporom, ona traje dok su sportisti izloženi povećanom naporu. Kad prestanu da se bave sportom, simptomi astme nestaju i nakon toga ovi sportisti ne moraju da koriste terapiju. Oni koji je imaju astmu od detinjstva, sa druge strane, treba svoju terapiju za astmu da koriste redovno i trajno. Astma se danas ne može izlečiti, ali može veoma dobro da se stavi pod kontrolu što omogućava kvalitetan život.

eKapija: Da li su sportisti koji boluju od astme izloženiji nekim drugim oboljenjima, poput bolesti srca?

- Ne bi se moglo reći da su bolesti srca češće kod sporista koji imaju astmu. Za sada nema studija koje pokazuju da su sportisti sa astmom pod većim rizikom od kardiovaskularnih oboljenja od drugih. Kod sportista postoji mogućnost da se posle intenzivnog i dugog bavljenja sportom pojave neki poremećaji, npr. koštano-zglobnog sistema.

eKapija: Mnogi sportisti su godinama krili da boluju od astme. Zbog čega je to na neki način i dalje tabu tema u sportiskm krugovima?

- Mnogi su krili jer smatraju da je to neka stigma, razlikuje ih od drugih osoba. Plaše se da li će uspeti. Međutim, sada kad su u sportu liberalizovani stavovi i kada sudozvoljeni efikasni lekovi, stav je drugačiji. Deca se često stide da pred drugima koriste pumpicu, ali uspešni vrhunski sportisti koji ne kriju svoju bolest, daju im primer da to nije ništa strašno i da se uprkos tome mogu postići dobri,veliki i najbolji rezultati i osvojiti zlatne medalje na Olimpijskim igrama. Taj afirmativan stav, da to što neko ima astmu ili je dobio baveći se sportom, nikako ne znači da ne bi trebalo da se bavi sportom, je veoma važan za generacije koje dolaze.

Ivana Bezarević