Olivije Remon, ekonomski savetnik Ambasade Francuske - Zainteresovani smo za ulaganje u srpske železnice i luke

Srpska i francuska privreda se lagano oporavljaju od posledica ekonomske krize, i zato očekujem povećanje privredne razmene u budućnosti. Ipak, među zemljama bivše Jugoslavije, Srbija je tek treća po razmeni sa Francuskom, iza Slovenije i Hrvatske – rekao je za "eKapiju" ekonomski savetnik Ambasade Francuske Olivije Remon i dodao da je nivo sadašnje trgovinske razmene i investicija nizak, ali da je prisutan pozitivan trend.

Francuska je od 2000. godine investirala između 550 i 750 mil USD, što je svrstava na 8. mesto na listi ulagača u Srbiji. Uprkos relativno niskoj poziciji, najveća članica EU je zainteresovana za investicije, pre svega u oblasti železničkog transporta, izgradnje beogradskog metroa, kao i poljoprivrede.

eKapija: Koliki je obim srpsko–francuske privredne razmene u 2010?

- Ukupna razmena iznosi 500 mil EUR, od čega je francuski izvoz 300 mil EUR. Proizvodi iz Francuske su uglavnom iz sektora prerađivačke industrije, kao i oni namenjeni potrošnji, dok Srbija gradi reputaciju proizvođača crvenog voća. Ali, na primer u Sloveniji, grupa "Renault" ima svoj pogon, koji snažno povećava slovenački izvoz, pre svega u Francusku. Srbija će slično postići kroz partnerstvo sa "Fiatom". Ključna pretpostavka napretka srpsko-francuskih odnosa je dolazak neke značajne industrijske grupacije, čija bi investicija privukla i manja i srednja preduzeća.

eKapija: Kolike su francuske investicije, i kakva je njihova struktura?

- Podaci variraju, ali od 2000. godine, francuske firme su investirale između 550 i 750 mil USD. Ono što odvaja francuske investicije od drugih je usmerenost na industrijske investicije. Od 9.000 zaposlenih u francuskim firmama, čak 5.000 je u sektoru prerađivačke industrije. Neke od najpoznatijih firmi su "Lafarge", "Michelin", "Bongrain", "Lactalis". Od preostalih radnih mesta, većim delom su u pitanju finansijske usluge – imamo četiri velike kuće : Societe Generale, Credit Agricole, BNP Paribas i Axa. Oko 1.000 radnika radi u sektoru usluga, i tu su najpoznatiji ulagači "Veolia", koja je kupila "Litas", "Braću Šarac" i "Interex".

Srpski ekonomisti sada insistiraju na "novom modelu rasta" zasnovanom na industrijskoj proizvodnji, što naše investicije nesumnjivo podstiču. Do sada nije bilo velikih francuskih investicija, ali one koje su pristigle su veoma raznovrsne, što pomaže lokalnom razvoju. Primera radi, jedan od najvećih investitora u Srbiju je Norveška, koja je to postala samo zahvaljujući jednom ulaganju – u "Telenor". Osim toga, Francuska je od 2000. ulagala na redovnoj bazi, svake godine, i to sa uzlaznim trendom.

eKapija: Šta francuski ulagači misle o investicionim potencijalima Srbije?

- Postoji odličan poljoprivredni potencijal, ali i industrijska tradicija. Osim toga, Srbija ima dobru geografsku poziciju između Turske i zapadne Evrope. Konačno, sve veći broj stranih ulagača koristi prednost sporazuma o slobodnoj trgovini sa Rusijom. Ipak, Srbija u Francuskoj nije opšte poznata kao zemlja koja raspolaže ovakvim adutima.

eKapija: Francuski ulagači su tradicionalno okrenuti ka frankofonim zemljama, kao i pojedinim evropskim tržištima sa kojima postoje duboke kulturne veze, kao što su Belgija, Švajcarska, Poljska, Rumunija. Šta učiniti da se i Srbija nametne kao poželjno investiciono područje?

- Iako se uglavnom tako misli, francuski ulagači nisu jedino zainteresovani za investiranje u zemlje severne Afrike. Francuska pre svega investira u visoko razvijene zemlje, kao što je Belgija na primer. Rumunija, recimo, ima tu prednost što tamošnje stanovništvo ima solidno poznavanje francuskog jezika, i što je to jedna latinska zemlja, što naši ulagači smatraju adutom. Kulturna bliskost je od izuzetnog značaja za mala i srednja preduzeća.

Međutim, pokazalo se da su velike industrijske investicije zapravo okidač za masovni priliv stranog kapitala. Tako je investicija "Renault" u "Daciu" dovela ogroman broj kooperanata u Rumuniju, i tako oživela tamošnju industriju. Iako su za sada male šanse da "Renault", "Citroen" ili "Peugeot" investiraju u automobilski pogon u Srbiji, to ne znači i da je nemoguće da dođe do neke velike francuske industrijske investicije u Srbiju.

Ne treba ni zanemariti značaj univerzitetske razmene između Srbije i Francuske. Konkretno, u našem je interesu da što više srpskih studenata boravi studijski i da obave praksu u našim firmama, ali i da se vrati u svoju zemlju, jer će na taj način ti talenti dovesti do bržeg ekonomskog razvoja Srbije.

eKapija: Šta sprečava masovniji ulazak francuskih investicija u Srbiju?

- Najveći problem, kako za francuske, tako i za ostale investitore, je institucionalna nepredvidivost poslovanja. U Srbiji je često vrlo teško planirati na duži rok, jer ne samo što se pravila igre često menjaju, već se i selektivno primenjuju. Pomenute velike industrijske investicije se planiraju na rok od preko 10 godina, što nije izvodljivo u nestabilnom okruženju.

eKapija: Da li se mogu očekivati francuske investicije u oblasti modernizacije, odnosno gradnje železničke infrastrukture?

- Zahvaljujući odličnom geografskom položaju Srbije, ali i francuskoj tradiciji u železnicama, postoji očigledan zajednički interes za takve investicije. Vode se okvirni razgovori sa srpskim predstavnicima o modernizaciji pruga, ali postoje i predlozi nekih francuskih firmi, kao što je "Vinci", da dođe do gradnje potpuno novih železničkih linija.

Teretni železnički saobraćaj je najefikasniji i ekološki najprimereniji, a Srbija ima takav reljef da je građenje pruga jednostavno. Osim toga, trend povećanja cena naftnih derivata je još jedan argument u prilog oslanjanja na železničku infrastrukturu.

Francuze, ipak, ne interesuje samo železnička infrastruktura. Jedna firma je zainteresovana za investiranje u novosadsku luku, i na taj način ona vidi da može da iskoristi potencijal Dunava kao infrastrukturnog koridora.

eKapija: Hoće li francuski partneri učestvovati u gradnji beogradskog metroa?

- Naravno, "Alstom" je iskazao zainteresovanost, ali zvanični pregovori još nisu krenuli. Gradnja metroa zahteva veoma komplikovanu proceduru, i vrlo osetljivo planiranje. Jer, metro je na neki način osmišljavanje grada za 20 i više godina, isto kao što je i gradnja železničke mreže osmišljavanje cele privrede i kretanja stanovništva u budućnosti. Ovom poslu iz tog razloga treba pristuputi vizionarski, a mislim da je gradska uprava na dobrom putu.

eKapija: Šta se može očekivati od sporazuma o strateškom partnerstvu koji su u Parizu potpisali predsednici dve države?

- Ovaj sporazum je značajan u tom smislu što šalje francuskim privrednicima signal da je Srbija sigurno i povoljno tržište za ulaganje. Ipak, sam sporazum treba oživeti konkretnim aktivnostima kako on ne bi ostao mrtvo slovo na papiru.

M.D.