Veroljub Stevanović, gradonačelnik Kragujevca - Sprinter

Veroljub Stevanović (Foto: mozzart sport)

Kada je, pre 14 godina, Veroljub Stevanović iz Kragujevca postao narodni poslanik, odmah je za njega vezana anegdota koja ga prati i danas. Važi za čoveka koji ne hoda, nego žuri i trči. To su primetili ostali poslanici, kojima je bilo teško da ga sustignu. Dok su drugi gazili po jedan, on je preskakao tri stepenika. Svuda je, od samih početaka, stizao prvi.

Tako je nedavno opet dospeo na vrh političke scene, jer je iz gradskog budžeta izdvojio milion dinara za kragujevačke oružare i platio im put za Beograd. On je to uradio prvi put. Vešto, kao što zna, sve je uradio po zakonu, ali je ubrao najmanje dva politička poena. Problem je preselio van svog atara, uspavanu Vladu je posle 17 dana ubacio u paniku i naterao je da hitno pronađe rešenje za fabriku, a svojim potezom je obezbedio još nekoliko hiljada glasova za sledeće izbore. Dok se ministri češu po glavi, Verko dobija aplauze.

Najpoznatijem gradonačelniku Kragujevca su i čukundedovi živeli tu. Odrastao je u staroj radničkoj koloniji. Prekaljen odmalena, završio je osmoljetku i čuvenu Prvu kragujevačku gimnaziju kao odličan đak. Mašinski fakultet završio je s lakoćom. Uz to, igrao je fudbal, a i danas gaji golubove visokoletače.

Važi za čoveka koji je uvek bio trn u oku svima koji u svojim rukama imaju bilo kakvu silu. I njegovi najbliži prijatelji, ali i protivnici, slažu se u jednom: Verko je tvrdoglav, i po cenu svega će terati na stranu koju je zacrtao. Iako je posle završenog fakulteta dobio posao u "Zastavi", pa nakon toga postao direktor tehničke službe u Medicinskom centru, nikada nije bio član Saveza komunista Jugoslavije. U fabriku automobila se vratio 1986. godine i ubrzo postao direktora najveće fabrike na Balkanu. U vreme kada je on upravljao montažom, ona je imala rekordnu proizvodnju, od preko 200.000 automobila.

Kada su radnici štrajkovali, on je bio uz njih. Poznat je po tome što su mu svi aplaudirali dok su svim ostalim direktorima i partijcima zviždali. To ga je skupo koštalo, jer mu je otkaz dobila prvo supruga, a 1992. godine i on, zato što je bio član Srpskog pokreta obnove.

Pravi politički uspon je doživeo kada je, u najteže vreme diktature Slobodana Miloševića, postao gradonačelnik, 1996. godine. Tada je, kako svi tvrde, bio najčvršći, i pokazao je zube, od kojih se i danas svi plaše. Jedini je u Srbiji uspeo da sačuva lokalnu televiziju i spreči demontiranje repetitora. Svom sugrađaninu Tomislavu Nikoliću je prstom pretio sa skupštinske govornice, i jasno poručio da će "pasti krv ako neko proba da zauzme repetitor". Sam je, pored naoružanih policajaca, ušao u zgradu televizije, zajedno s književnikom Vidosavom Stevanovićem, i čuvao je kada niko nije smeo ni da pomisli na to. Kada su Beogradu klecale noge od Šešelja, baš mu se u Kragujevcu dogodilo da se "oklizne na bananu" i da na stepenicama koje vode do televizije strada.

Verko je prvi u Srbiji pokušao da postavi spomenik žrtvama komunističkog terora. Godine 1999. umalo je došlo do krvoprolića, na dan 21. oktobra, kada je vodio kolonu na specijalce policije. Tada je sveštenik bio pametniji od svih i započeo je opelo na ulici. Spasao je ljude, ali je spomenik ipak postavio. I prvi je prošle godine pronašao masovnu grobnicu s ljudima koje su komunisti nakon kraja Drugog svetskog rata streljali. U njoj je bio i njegov ujak.

Uz sve to, prema istraživanjima USAID, on je bio najbolji gradonačelnik u Srbiji do kraja Miloševićevog režima. Uspeo je da, bez pomoći države, održi ceo grad. Zla kob "zakletog provincijalca" i danas ga prati. Miloševićevi ministri su obilazili Kragujevac, i nisu dolazili kod njega. I danas je slično jer većina ministara i predsednik retko svraćaju. Suđeno mu je da bude trn u oku.

I ako ga mnogi smatraju za lokalnog šefa, koji vedri i oblači centrom Šumadije, stvarnost pokazuje da je on definitivno omiljena ličnost u svom gradu. To se najbolje pokazalo na izborima. Njegova koalicija "Zajedno za Kragujevac" je pre tri godine dobila 44 odsto glasova, a njegova snaga je presudila i republičke izbore u korist demokratskog bloka.

Poznat je kao pragmatična ličnost, koja uvek gleda tri koraka unapred i koja opštu korist stavlja na prvo mesto. Zato važi za čoveka, odnosno političara koji može da bude sa svima u dobrim odnosima, ali jedino po sopstvenim pravilima. Prvi je pružio ruku strankama koje su mu bile zakleti neprijatelji. Svojoj opozicije je, posle pobede, dao mesto u vlasti. Otvorena su mu vrata u celoj Srbiji, i u područja koja važe za krizna on ide slobodno. Iako, na prvi pogled, izgleda da je popustljiv, ovaj iskusni politički vuk sve drži iza zavese pod svojom kontrolom. Podigao je krst od 18 metara na ulasku u grad iz pravca Beograda. Iste godine je prvi organizovao i bajramsku sofru i časove islamske veronauke za decu muslimana koji žive u Kragujevcu.

Punu snagu Veroljub Stevanović dobija pred izbore. To je pravilo i nije slučajno. Praktičan je i konkretan, i nema dlake na jeziku. Po navici, koja ga je često skupo koštala, udara na najjače. Prema evidenciji, on je možda jedini političar čija se imovina smanjila za protekle dve decenije. Morao je da proda stan i lokal nasleđen od dede i da živi u staroj, renoviranoj porodičnoj kući. Vozi crveni "jugo" i nikada nije imao obezbeđenje.

Veroljub Stevanović je rođen 1946. godine, oženjen je i ima dve ćerke.

(Napomena: tekst je preuzet iz lista "Blic" od 11.06.2011)