Valburga Hemetsberger, SolarPower Europe - Srbija ima mesto u solarnom poretku Evrope

Budućnost industrije u nekoj zemlji zavisiće od toga da li u njoj postoji pristup - jeftinoj i čistoj - energiji iz obnovljivih izvora. Da za Srbiju ima mesta u toj novoj evropskoj, tehnološkoj i privrednoj konstelaciji, uverava nas Valburga Hemetsberger (Walburga), direktorka asocijacije SolarPower Europe, koja predstavlja više od 280 organizacija iz sektora solarne energije i tesno sarađuje sa preko 30 nacionalnih organizacija. Ona je prošle nedelje bila u Vrdniku, povodom godišnje konferencije udruženja Obnovljivi izvori energije Srbije, koje je postalo jedan od članova asocijacije SolarPower Europe.

- Istorija nam pokazuje da smo uvek išli dosta ispred prognoza. Tako i sa našim prognazama za prethodne godine, a one su uvek bile optimistične. I druge institucije, poput Međunarodne agencije za energetiku (IEA), morale su konstantno da revidiraju svoje solarne ciljeve i prognoze, kako bi ih dovele u zonu realnosti.

Rastemo značajno, prošle godine instalirali smo oko 40 GW novih kapaciteta, a to je dvostruko više nego što smo uspeli da instaliramo tri godine ranije. Ove godine, plan je 60 GW. Iako rastemo veoma, veoma brzo, istina je da smo prošle godine bili na oko 200 GW ukupnih kapaciteta solarne energije, a Evropska komisija želi 750 MW do 2030. Mislimo da možemo to i da premašimo, pa ciljamo na 1 TW (teravat) do pomenute godine.

Postoje izazovi na tom putu, ali smo spremni da se s njima suočimo. Solarna energija je svestrana tehnologija, i to je od pomoći. Takođe je i decentralizovana – ljudi jednostavno stavljaju panele na krovove, što nam takođe ide u prilog. Postoji mnogo različitih prilika, možete integrisati opremu u građevinske matrijale, tako da je uopšte ni ne vidite. Solar, zapravo, demokratizuje energetski sektor. Videli smo da je, na primer, tokom krize nastupio veliki uzlet postavljanja panela na krov, jer su ljudi želeli da proizvode sopstvenu energiju i želeli su to brzo.

- Još ima izazova na tom putu: što više rastemo, tim više vidimo probleme u vezi sa prenosnom mrežom. Neke od zemalja koje su najdalje otišle u razvoju solarne energetike, poput Holandije, sada su suočene sa uskim grlima. Drugo, tu je regulatorna stabilnost. Bilo je, tokom krize, nekih intervencija na tržištu od kojih nije bilo koristi. Zatim, radna snaga. Potrebno nam je znatno više ljudi; trenutno, u Evropi je oko 500.000 zaposlenih u ovom sektoru, a cilj nam je da ih bude milion, ako ne i milion i po.

- Da, sve.

- Svi se slažemo da ne smemo ugroziti našu energetsku tranziciju. U ovom trenutku, veoma smo zavisni od Kine: više od 80% proizvoda koje koristimo dolazi iz te zemlje. U isto vreme, moramo obezbediti ukrupnjavanje evropske proizvodnje. Neophodan nam je određen nivo otpornosti, strateške autonomije; zato, moramo da balansiramo – da, sa jedne strane, obezbedimo brz razvoj solara, a sa druge, da imamo veoma pametnu i snažnu evropsku industrijsku strategiju, kako bismo bili otporni i kako bismo omogućili da ponovo ovde, u Evropi, imamo lance snabdevanja. Postoji nekoliko veoma zanimljivih projekata, kompanija koje žele da rastu, ali njima je potrebna podrška.

- Definitivno da. Države treba da obezbede odgovarajuće uslove za poslovanje, a to znači, na primer, brzo izdavanje dozvola, ili konkurentne cene energije – a tu najviše gubimo, jer je u poređenju sa SAD i sa Kinom, energija u Evropi mnogo skuplja, a govorimo o proizvodnji koja je energetski intenzivna. Potrebno je, dakle, da oborimo energetske troškove. U Nemačkoj, na primer, trenutno razgovaraju o mogućoj podršci cenama električne energije za industriju. Ako ispunimo taj uslov, mogli bismo da budemo konkurentni i da sačuvamo industriju u Evropi, pod uslovom da je ukrupnimo, jer, u Kini su proizvođači zaista veliki, a to obara i troškove. Potražnja u Kini je takođe ogromna; samo ove godine, dodaće 200 GW na mrežu, a toliko mi imamo ukupno instalisano u Evropi.

Sve više studija pokazuje da budućnost industrije umnogome zavisi od toga da li je vaš energetski sistem zasnovan na obnovljivim izvorima. Obnovljivi izvori, između ostalog, daju najjefitiniju energiju.

- Mislim da je Srbija na dobrom putu. Slušajući vašu ministarku na konferenciji OIE Srbija 2023, stekla sam utisak da postoji politička volja i ambicija da se razvijaju obnovljivi izvori energije, kao i za stvaranje dobrog okvira, sa aukcijama i sa njihovim redovnim rasporedom. Morate, takođe, da radite i na drugim izazovima, poput mreže.

- Zato treba imati unapred određene ciljeve. Politički reljef je promenljiv, ali sa međunarodnim partnerima, sa EBRD-om koji podržava i "gura" ka ostvarenju ciljeva, ostvarujemo i pristisak na države.

- Mislim da nam je najpotrebniji proboj u načinu razmišljanja o energetskom sistemu. Moguće su, naravno, inovacije kakve ne možemo ni da zamislimo, ali uopšte uzev, tehnologija postoji i ono o čemu je stvarno reč, jeste uneti ih u sistem. Neophodno je da vlasnici infrastrukture, mrežni operateri, regulatori... da svi promene način razmišljanja, jer više nema govora o centralizovanom energetskom sistemu kakav smo svi poznavali, a to traži promenu paradigme – u načinu planiranja, i u načinu kako upravljamo sistemom.

- To je od kritičnog značaja, jer svi možemo da učimo jedni od drugih. Udruženje OIE Srbija već unutar zemlje spaja čitav ekosistem, povezujući privatni sektor sa političkom stranom, sa javnim sektorom, čineći da se svako trudi da pronađe najbolji način za ostvarenje svojih ciljeva. Tu smo, takođe, i mi, koji spajamo nacionalne asocijacije među sobom: trudimo se da obezbedimo najbolji mogući okvir na evropskom nivou, ali i povezujemo lokalne eksperte, kako bi svi mogli da uče jedni od drugih. Divno je, na primer, što je hrvatska asocijacija došla na ovaj događaj. Svi mogu zajedno da uče i svi mogu da međusobno dele najbolje prakse, i to je način da svi zajedno znatno brže napredujemo.

- Trenutno je u razvoju čitava industrija reciklaže solarnih panela. Još ima nešto izazova koje treba prevazići – smatram da treba još da radimo na nalaženju najboljeg načina za reciklažu – ali je stvar u tome da se sa tržišta još ne vraćaju velike količine isluženih solarnih panela, što bi tek omogućilo industriji reciklaže rast. Smatramo, međutim, da će do kraja ove decenije, s obzirom na životni vek solarnih panela, njihove veće količine doći natrag na reciklažu, i za to nam treba odgovarajući okvir – da se ti paneli recikliraju ili ponovo upotrebe, i da obezbedimo da zaista posredi bude cirkularna ekonomija, jer svi želimo da od nje imamo koristi i da zadržimo materijal u upotrebi, a ne da ga bacamo. Bitno je, dakle, da kada te veće količine počnu da pristižu, budemo u stanju da se s njima izborimo. Ima kompanija koje u ovom trenutku povećavaju kapacitete kako bi bile spremne za to.