Ivica Đurđević, direktor marketinške kuće NOA Zapalio Evropu idejama

(Ivica Đurđević)

Sve je počelo neobaveznim "chat-om" na relaciji Beč-Beograd. Srednjoškolci Ivica i Saša, zaintrigirani novim načinima komunikacije putem Interneta, vreme posle časova provodili su u ćaskanju sa "on-line" prijateljima iz Srbije. Krajem 90-ih godina prošlog veka retki programeri i dizajneri iz naše zemlje posao su tražili van geografskih granica pa je umrežavanje sa vršnjcima iz Austrije vrlo brzo izrodilo ideje za posao. Dizajnerska rešenja i programi za sajtove poznatih noćnih klubova u Beču zaplovili su put Dunava.

Sinergija kreativnosti, dobrih kontakata, neverovatne energije i smisla za biznis vrtoglavom brzinom stvorila je jednu od vodećih agencija za marketing u Austriji. Posle samo godinu dana od osnivanja, direktori "Engrama", kreirali su kampanju za "Coca-Colu" koju su prodali u čak 64 zemlje sveta. Portfolio velikih klijenata neprekidno je rastao, a Ivica, rodom sa Srebrnog jezera, i Saša, poreklom iz Tuzle, opravdali su poverenje najzahtevnijih kompanija.

Saša Radić je vremenom odlučio da se vrati svojoj prvoj ljubavi – klubovima gde je nekada radio kao DJ, dok je Ivica Đurđević nastavio da razvija svoju malu imperiju. Agencija "Engram", koja je 2007. pretvorena u NOA (No Ordinary Agency) danas osim u prestonici Austrije ima kancelariju u Bratislavi a kroz grupaciju zvanično postoji u pet zemalja. Neobičnom žurkom na jednom od beogradskih krovova svečano je označila početak rada u Srbiji.

- Oduvek sam želeo da otvorim firmu u svojoj zemlji, a ugovori sa nekim klijentima samo su pogurali tu ideju. Oformili smo odličan, profesionalan i kreativni tim koji je već počeo sa paljenjem vatre na tržištu ideja - počinje razgovor za "eKapiju" Ivica Đurđević, direktor neobične agencije.

Spavali smo u kancelariji

Ivica Đurđević je sa Srebrnog jezera u Austriju otišao kad mu je bilo šest godina. Roditelji su radili u Beču, tako da su on i sestra nastavili detinjstvo na drugoj obali Dunava. Seća se da su letnji raspusti bili rezervisani za posetu rodbini u Srbiji.

Privatnim poslom počeo je da se bavi tokom srednjoškolskih dana, u vreme kada je Internet postao omiljena "igračka" mnogih tinejdžera. Najbolji drug, kolega sa Više ekonomske akademije i partner u poslu bio mi je Saša Radić.

- Sale i ja smo, sasvim slučajno, na chat-u upoznali momke iz Batajnice. To je bilo početkom 1998. godine, kada se Internet u Srbiji koristio veoma ograničeno. Pošto su se Aleksandar Mojsijev i Raša Toković bavili programiranjem i dizajnom web sajtova pitali su nas da ih povežemo sa nekim potencijalnim klijentima iz Beča, kojima bi mogli da ponude svoje usluge. Saša je tada radio kao DJ u nekim klubovima, tako da smo se prvo obratili vlasnicima noćnih lokala, koji su odlično poslovali. Oni su prihvatili, mi smo ponudili prvo rešenje i dobili početno ubrzanje - seća se Ivica.

Kada ste novi i mladi i neiskusni u poslu, kaže naš sagovornik, ne smete da pogrešite prvi put. Oni su majstorski iskoristili ukazano poverenje, a dobar glas o kreativnoj ekipi se brzo pročuo.

- Saša i ja u početku nismo znali ništa ni o programiranju, niti o dizajnu. Učili smo na svojim greškama, jedni od drugih, snalazili se i dovijalni na razne načine. Već posle mesec, dva, klubovi su počeli da nas kontaktiraju, i postali smo poznati u rekordnom roku. Bili smo fer, maksimalno profesionalni i drugačiji. Sa dizajniranja Internet stranica počeli smo da radimo i štampu, sećam se da smo neke flajere štampali u Srbiji pa slali autobusima, jer nam je tako bilo dosta isplativije. Nakon pola godine počeli smo da razmišljamo o osnivanju firme, a paralelno smo privodili kraju školovanje na Ekonomskoj akademiji. Tada smo zaposlili i prvu dizajnerku u Beču.

Dobri kontakti u klubovima širom Austrije otvorili su im vrata ka moćnoj i velikoj industriji pića. U to vreme, na tržištu se pojavilo dosta slovenačkih brendova poput sokova "Fructal" i "Laškog piva".

- Lako smo naši zajednički jezik sa njima, posebno zbog jake ex yu zajednice u Austriji. Za "Fructal" smo recimo radili i glavni sajt, a posle toga je usledila "Cockta", pa "Laško pivo", a onda i velike strane kuće- "Bacardi", "Coca-Cola".

Osim neiscrpne energije kojom su krčili tržište, Ivici i Saši dobro je došlo i malo srećnih okolnosti. U trenutku njihovog osvajanja Beča, "Coca-Cola" je odlučila da tradicionalnu godišnju svetsku konferenciju organizuje upravo u prestonici Austrije i to sa fokusom na noćnu gastronomiju.

(Ivica Đurđević i Aleksandar Mojsijev)

- A to je bio naš teren. "Best practice Conference" trebalo je da kampanjom pokrije klubove po celom Beču, odnosno urade rebrendiranje lokala gde su inače bili loše promovisani. Tada su svi klubovi rekli-Mi želimo da taj posao urade Ivica i Saša, na šta su menadžeri iz "Coca-Cole" najverovatnije zasmejali. Međutim, naši dotadašnji partneri su bili izričiti, tako da smo se uskoro sastali sa predstavnicima "Coca-Cole". Postavili smo im svoje uslove, uradili fotografisanje, napravili izvanredan dizajn, i što je najvažnije uspeli da ubedimo sve klubove da nas puste da im kompletno izbrendiramo lokale "Coca-Colom". Kampanja je imala neverovatan uspeh i odjek u svetu, pa smo je kasnije prodali u čak 64 zemlje, a kontaktirali su nas i iz Rusije i Norveške. Posao smo prihvatili sa svega četiri radnika, a potom smo unajmili još dvoje.

Sagovornik "eKapije" dodaje da iza svakog uspeha stoji orgoman trud i odricanje, često i od osnovnih potreba, kao što je recimo spavanje. Seća se da su svaku noć radili do dva ili tri sata posle ponoći, a često su ostajali da prespavaju i u kancelariji. Uz sve to, nisu smeli da zapostave ni noćni život, što im je bio jedan od poslovnih zadataka.

- Iskustvo sa "Coca-Colom" bilo je odskočna daska i ulaznica za velike kompanije i vrhunske brendove. Oko godinu dana vodili smo i jedan noćni klub, koji je odlično poslovao, ali smo ga ipak zbog previše obaveza kasnije prodali i zaradili na toj transakciji. Ja sam potom isplatio Sašu, koji je ipak želeo da ostane u noćnom biznisu i radio kao DJ. On je još neko vreme ostao u firmi kao art direktor i naravno moj odličan prijatelj.

Neobična agencija za neobičnog direktora

Agenciju "Engram" sam preimenovao u NOA (No Ordinary Agency), zakupio kancelariju od 300 m2 u centru Beča a klijentima ponudio kompletan servis "pod jednim krovom" od izrade koncepcije, video produkcije sve do mnogobrojnih marketinških usluga i PR Među klijentima agencije NOA su "Coca-Cola", "Burn Energy", "Samsung", "Henkel", Ramazzoti, Corona Extra, "Absolut Vodka", "Illy", "Generali", "Henkel", "Royal Canin", "Havana Club", Grad Beč, "Chivas Regal"...

- Osim sedišta u Beču imamo i kancelariju u Bratislavi gde trenutno radi oko šest, sedam ljudi, a tamo smo otišli jer je kreativni direktor Slovak. Treća kancelarija je u Beogradu - priča Ivica.

Kaže da roditelji u početku nisu verovali da će njegovi mladalački snovi zaista postati stvarnost. Danas njegova tri godine starija sestra radi u NOI, a zadužena je za finansije i nabavku.

- Roditelji su želeli da završim studije, zaposlim se i radim za fiksnu platu, ali ja to nikada nisam hteo. Nisam imao ni najmanju finansijsku, niti bilo koju drugu podršku, čak suprotno. Bez obzira što sam u Beču od šeste godine, uvek će me gledali kao stranca, a otežavajuća okolnost je bila što smo posao pokrenuli krajem 90-ih godina, kada naša zemlja imala jako loš marketing. Pri tom, bili smo veoma mladi i to je razlog zašto smo izgubili dosta pitch-eva. Dosta puta sam čuo da je naša ponuda bila daleko najbolja ali da je direktor odlučio da ne daje posao klincima iz Srbije.

(Ivica Đurđević i Clemens Strobl)

NOA je početkom 2007. godine postala deo austrijske grupacije "Strobl-Kriegner", koja zapošljava više od 170 ljudi i ostvaruje godišnji obrt od oko 217 mil EUR.

- Sa vlasnikom "Strobl-Kriegner" , upoznao sam se preko posla, mi smo mu bili interesantni i hteo je da nas kupi, ali nismo bili na prodaju. Dobro smo pozicionirani, veoma cenjeni u našoj industriji, a radili smo u skoro 30 zemalja. Uvek insistiramo na kreativnosti, skuplji smo, ali smo i kvalitetniji i klijenti to prepoznaju. Nikada mi nije bio interes da zarad novčane dobiti prihvatam poslove koje ne mogu da završim. Tih principa ćemo se držati i u Srbiji, jer želimo da prekopiramo sistem koji se pokazao kao odličan u Austriji - jasan je Đurđević.

Jedan je od onih koji zaista rade ono što žele, pa mu je posao u neku ruku i hobi. Kao drugu veliku ljubav ističe modu, pa je redovni posetilac Fashion weeka u Njujorku, Milanu, Parizu.

- Pokrenuo sam i jedan modni magazin, koji radim u saradnji sa svojim dobrim prijateljem, uspešnim manekenom i poslovnim čovekom iz Njujorka Sašom Kneževićem.

Velika strast su mu i putovanja a na listi čekiranih zemalja su i egzotične destinacije poput Tajlanda, Kube, Maldiva, Dominikanske republike, Mauricijusa. Ove godine će sigurno krstariti i hrvatskim primorjem. Slobodno vreme u Beogradu sa prijateljima provodi u "Zapletu", "Iguani", "Public-u" i "Magacinu". Sa zaposlenima ima fer i korektan odnos, a oni koji ga dobro poznaju znaju da ume brzo da plane, ali i da se još brže ohladi. Veliki je perfekcionista, a u timu bolji odnos uspostavlja sa kreativcima.

- Mislim da mladi ljudi u Srbiji nisu dovoljno motivisani, da se teško usuđuju da samostalno pokrenu neki biznis, da imaju dosta kočnica i nedoumica. Ali ja verujem da svako može da uspe, samo treba da bude uporan i ostvari svoje želje. Neostvareni poslovni ciljevi će se ostvariti radom i vizijom. Među njima su i nova predstavništva NOA-e u zemljama regiona - zaključuje Ivica.

T.S.