Milan Marinović, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti - Izmene Zakona doneće efikasnije ostvarivanje prava na obaveštenost

Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, koji je objavljen letos nakon sprovedene javne rasprave i naći će se pred poslanicima na jesenjem zasedanju skupštine, donosi mnoštvo novina koje će građanima olakšati dostupnost informacija od javnog značaja.

Značajne izmene poput uvođenja kažnjavanja organa javne vlasti zbog "ćutanja administracije" na podnet zahtev za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, ali i sutrašnji Međunarodni dan prava javnosti da zna, 28. septembar, povod su za razgovor sa Milanom Marinovićem, poverenikom za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

- Kao neko kome je posao upravo da štiti pravo građana na obaveštenost, koje je prepoznato kao jedno od osnovnih ljudskih prava i čije je ostvarivanje u Srbiji zajemčeno Ustavom, ali i kao član Radne grupe koja je izradila Nacrt zakona, mogu da konstatujem da smo na kraju napravili jedan zaista dobar, moderan tekst zakona koji bi trebalo da dovede do većeg, lakšeg i efikasnijeg ostvarenja ovog prava i kojim mogu biti zadovoljene potrebe svih strana.

Najvažnije je da će građani, novinari, razna udruženja i ostali tražioci informacija od javnog značaja moći da se obrate znatno većem broju organa vlasti nego što je to sada slučaj, pošto je krug organa vlasti koji podležu obavezama iz zakona značajno proširen.

Zaštita prava će biti mnogo efikasnija zahvaljujući činjenici da će Poverenik, koji je i do sada bio organ koji je u najvećoj meri štitio ovo pravo, imati osetno veća ovlašćenja nego što ih ima trenutno u situaciji kada postupa samo kao "klasičan" drugostepeni oran po primljenoj žalbi tražioca informacije. Ali, sa druge strane, i organi vlasti bi trebalo da budu zadovoljni ovakvim tekstom nacrta zato što su usvojena neka rešenja koja imaju za cilj da stanu na put sve brojnijim zloupotrebama ovog prava.

- Tako je. Nažalost, od početka primene zakona pa sve do sada Poverenik nije imao ovlašćenje da podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv učinilaca prekršaja propisanih zakonom. To pravo je bilo isključiva nadležnost Upravne inspekcije koja, pritisnuta veoma širokom nadležnošću i bez dovoljno kapaciteta, nije uspevala da odgovori ovoj obavezi na odgovarajući način, a posledica toga se ogledala u činjenici da su, naročito poslednjih godina, gotovo jedini podnosioci zahteva za pokretanje prekršajnog postupka bili oštećeni, odnosno nezadovoljni tražioci informacija. Tako je ovo postao jedini zakon u našem pravnom sistemu po kojem podnošenje optužnog akta zavisi isključivo od volje, znanja i strpljenja građana tražilaca informacije što nije normalna situacija.

Omogućavanjem Povereniku da podnosi zahtev ova situacija će se unormaliti i konačno će jedan ovlašćeni državni organ biti u ulozi primarnog podnosioca optužnog akta. Građani više neće morati sami da štite svoje pravo i da na to troše svoje vreme, strpljenje i novac, već će to umesto njih raditi Poverenik, kao nezavisan, samostalan i stručan državni organ, što će za posledicu svakako imati efikasnije i brže ostvarenje prava.

- Ovo je veoma značajna novina koja bi trebalo da disciplinuje organe vlasti da više ne ignorišu tražioce informacija i da ćute u zakonom propisanom roku uopšte ne odgovarajući na zahtev, bilo da zahtevu udovolje ili ga odbiju.

Verovali ili ne, ovaj apsolutno pasivan odnos organa vlasti prema primljenim zahtevima za slobodan pristup informacijama i odsustvo bilo kakvog odgovora po zahtevu je bio razlog za podnošenje žalbe Povereniku u 55 do čak 80% slučajeva, u zavisnosti od godine.

Ovakvo nedopustivo ponašanje organa vlasti od početka primene zakona, a to znači više od šesnaest godina, uopšte nije sankcionisano na efikasan način, a sankciju za takvo ponašanje može da izrekne samo prekršajni sud i to posle sprovedenog postupka.

Po novom rešenju, sankciju za ovaj prekršaj odgovornom licu u organu vlasti izricaće Poverenik i to u formi prekršajnog naloga koji će glasiti na fiksni novčani iznos, a predloženo je da to bude 30.000 dinara. U ovom slučaju, do vođenja postupka pred prekršajnim sudom može doći jedino ako to zahteva lice kojem je izdat prekršajni nalog ukoliko osporava da je izvršilo prekršaj. Na navedeni način, mnogo brže i efikasnije će biti sankcionisano odgovorno lice u organu vlasti a to bi trebalo da dovede do toga da će organi vlasti, ili bar velika većina njih, prestati da ignoriše tražioce informacija i početi da postupa po zahtevima u zakonom propisanom roku.

- Obavezu izrade informatora o radu imaće organ javne vlasti iz člana 3. tač. 1) do 5), a u smislu ovog zakona to je: organ Republike Srbije; organ autonomne pokrajine; organ opštine, grada, gradske opštine i grada Beograda; javno preduzeće, ustanova, organizacija i drugo pravno lice, koje je osnovano propisom ili odlukom organa iz tač. 1) do 3) ovog člana; privredno društvo čiji je osnivač ili član Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, odnosno jedan ili više organa vlasti iz tač. 1) do 4) ovog člana, sa 50% ili više akcija ili udela u zbiru.

Informator se izrađuje u elektronskom i mašinski čitljivom obliku, a objavljuje se putem jedinstvenog informacionog sistema informatora o radu, koji vodi i održava Poverenik. Mašinski čitljiv oblik je oblik elektronski memorisanog zapisa strukturiran tako da ga programska aplikacija može lako identifikovati, prepoznati i iz njega izdvojiti određene podatke, uključujući pojedinačne podatke i njihovu unutrašnju strukturu.

Organ vlasti redovno vrši proveru tačnosti i potpunosti podataka objavljenih u informatoru i, najkasnije 30 dana od nastanka promene, ažurira informator vršenjem odgovarajućih promena. Bitno je naglastiti da je, po prvi put predloženim nacrtom zakona, Poverenik ovlašćen da, u slučaju da organ vlasti propusti da izradi i ažurira informator o svom radu, podnese zahtev za pokretanje prekršajno postupka protiv odgovornog lica u organu vlasti nadleđžnom prekrašjnom sudu.

- Omogućavanjem Povereniku da otvori kancelarije i izvan svog sedišta konačno će biti uspostavljena jednakost svih građana u Srbiji kada se radi o mogućnosti ostvarivanja ovog prava. Prema još uvek postojećem stanju građani Beograda su na neki način privilegovani u mogućnosti ostvarivanja prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja zato što mogu da dođu do Službe Poverenika i u pisarnici neposredno predaju bilo koji podnesak upućen Povereniku, a mogu se i lakše informisati o svojim pravima na pristup informacijama i na zaštitu podataka o ličnosti, za zaštitu kojih prava je nadležan Poverenik. Građanima koji žive u ostalim gradovima i opštinama je to realno mnogo teže.

Što se tiče zloupotrebe prava na slobodan pristup informacijama, može se konstatovati da su one poslednjih godina u porastu. Ova zloupotreba prava se naročito ogleda u tome što pojedini tražioci informacija, koji po pravilu angažuju advokata, nakon što ne dobiju informaciju u propisanom roku podnose zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv odgovornog lica u organu vlasti od kojeg su tražili informaciju, a da se, pritom, uopšte ne žale Povereniku. Ovo je očigledan primer zloupotrebe koji pokazuje da tražioca zapravo uopšte ne interesuje tražena informacija, jer da ga interesuje nastavio bi zakonom propisan put za njeno dobijanje podnošenjem žalbe Povereniku. Jedino na taj način se može doći do informacije, a prekršajni sudovi samo mogu utvrditi odgovornost odgovornog lica i izreći mu sankciju, ali ne mogu naložiti davanje tražene informacije – to može samo Poverenik.

Ove zloupotrebe će biti onemogućene tako što je predloženim tekstom nacrta zakona predviđeno da se ne može podneti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka pre nego što se podnese žalba Povereniku za istu stvar, zato što je smisao prava i zakona dostupnost informacija kojima raspolažu organi vlasti, a ne kažnjavanje odgovornih lica ili, što je još besmislenije, naplata troškova postupka i angažovanja advokata. Kao jedan vid ograničenja zloupotrebe je i davanje ovlašćenja Povereniku da podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, pa tek ako Poverenik proceni da nema osnova za podnošenje zahteva i o tome obavesti tražioca, ovaj može podneti zahtev prekršajnom sudu.