Dr Marijana Mirković, osnivač Doma za stara lica MedMaris - Starost je privilegija, nije bolest, a u Srbiji je moguće aktivno stariti

Domovi za stara lica u Srbiji često su i dalje tabu tema. "Tamo idu oni o kojima deca ne brinu", "Tamo se ide da se umre", uz česta pitanja "Zar sam ja to zaslužio/la?", samo su neke od predrasuda koje o domovima postoje. Ipak svetli primeri ovih ustanova ruše stereotipove i pokazuju da domovi za stara lica nisu bolnice i smeštaji gde se ide "po kazni". Dom za stara lica MedMaris u Beogradu jedan je od uspešnih primera. Osnovan je 2012. godine kao apartmanski organizovan dom visokog standarda, najpre zahvaljujući znanju, iskustvu i entuzijazmu doktorke Marijane Mirković.

- Starenje treba doživeti kao prirodan proces. Onog momenta kada postanemo zreli, ujedno je i trenutak kada počinje starenje. Bolest i zdravlje u starosti se prepliću, ali starost nije bolest. Starost je privilegija i ja to često napominjem našim korisnicima. Mnogi nisu imali tu privilegiju i to treba uvek imati na umu - ističe naša sagovornica.

Srbija u 21. veku, prema svim kriterijumima, spada u grupu demografski najstarijih zemalja Evrope i sveta. Početkom 2020. godine čak 21% stanovnika bilo iz grupe starijih od 65 godina. Životni vek se produžava, a prema projekcijama, do 2030. godine svaki četvrti stanovnik imaće više od 65 godina.

Do 2050. očekuje se smanjenje broja dece (do 14 godina) za 20% i radno aktivne populacije (15-64), dok će biti više starih osoba (65-79) za više od 44% i najstarijih osoba (80 i više godina) za 180%. To je, kako objašnjava doktorka Marijana Mirković tzv. "srebrni cunami".

- Svetsko stanovništvo nalazi se u demografskoj tranziciji - transformaciji stanovništva koje se karakteriše velikim porodicama i kratkim životnim vekom, u stanovništvo koje se odlikuje malim porodicama i dugim životnim vekom - napominje Marijana.

Danas se retko mogu naći, čak i u seoskim sredinama, domaćinstva u kojima žive tri generacije. Promenjena struktura porodice, novi način organizacije rada i neizostavni nedostatak vremena, promenili su i način na koji je moguće da brinemo o starijim članovima porodice.

- Veoma mali broj korisnika samostalno traži smeštaj za sebe. Treba razumeti da su generacije koje su sada korisnici domova rođene 30-ih i 40-ih godina prošlog veka, odrasle i stastavale pod nekim potpuno drugačijim okolnostima od današnjih. Stoga najčešće srodnici, odnosno deca, traže smeštaj za svoje roditelje onda kada su oni potpuno zavisni od tuđe nege i pomoći tj. imaju teže ispade u fizičkom i kognitivnom funkcionisanju - objašnjava naša sagovornica i dodaje da će se za 10-15 godina ova situacija sigurno promeniti, jer se među nešto mlađom generacijom, starost nešto drugačije percipira.

Procene su da će u narednom periodu životni vek biti sve duži, te će domova za stara lica biti sve više, jer će za njima rasti i potreba.

Uobičajeno starenje je definisano kao starenje sa srednjim ili težim ispadima u kognitivnom i fizičkom funkcionisanju. Sa druge strane, objašnjava doktorka Mirković, uspešno/aktivno starenje se vezuje za osobe koje ispoljavaju minimalne ispade ili su bez kognitivnih i fizičkih gubitaka. Svetska zdravstvena organizacija (SZO, 2002) definiše aktivno starenje kao zdravlje, nezavisnost i produktivnost starijih ljudi.

Značajno je, ističe, da se nit ne prekine odlaskom u penziju i da nakon potpune aktivnosti, osoba ne prestane potpuno da obavlja bilo kakve aktivnosti.

- Važno je da se, koliko je to moguće, nastavi sa redovnim aktivnostima, kako fizičkim, tako i mentalnim. Onog momenta kad prestanete da radite, počinjete kognitivno da padate. Zato je bitno održati kontinuitet za aktivno starenje. Što ste manje aktivni, to ćete sutra biti još manje. Suština je biti do kraja života u pokretu, jer život je pokret. Neko će naučiti nekoliko stranih reči dnevno, neko jednu strofu pesme, neko nešto treće - navodi i dodaje da se u domove u Srbiji dolazi u 12.15, a to znači kada je već kasno. Tada su već prošle decenije neaktivnog života koje je i dovelo do potpune zavisnosti.

Kako ističe naša sagovornica, u Srbiji je danas zastupljeno uobičajeno starenje. Uspešno, odnosno aktivno starenje, rezervisano je za generacije koje dolaze.

- Stari sa srednjim ili težim ispadima u kognitivnom i fizičkom funkcionisanju najčešće u domove smeštaju srodnici onda kada mora. Stoga, odgovarajući na zahteve tržišta i strukture korisnika domovi se u Srbiji bitno razlikuju od domova u Evropi. Skoro svi domovi u Srbiji orijentisani su ka medicinskoj nezi korisnika sa težim stepenom fizičke i kognitivne zavisnosti, a često ne postoji jasna granica između hospisa i domova. Dobar deo kapaciteta svakog doma opredeljen je ka terminalnim stadijumima tj. bolesnim korisnicima koji će u domu biti zbrinuti do 6 meseci - navodi.

Dom za stara lica MedMaris je namenski izgrađen prostor na 500 m2, predviđen za boravak 25 korisnika. Koncepcijski je prilagođen različitim kategorijama korisnika, a posebno onima kojima je potreban konstantan medicinski nadzor.

- MedMaris ispunjava potrebe i korisnika i njihovih porodica kojima je prioritet da svojim najstarijim članovima obezbede humano okruženje, ispunjeno ljubaznošću i pažnjom. Od samih početaka insistirala sam na tome da ne oponašamo bolnicu. Ljudi ne vole da žive u bolnicama, da spavaju na metalnim krevetima, okruženi ljudima obučenim u belo i zato je ovo bliže kućnom ambijentu. Bili smo i prvi dom otvorenog tipa, što znači da su posete, do pandemije, bile moguće stalno - ističe naša sagovornica.

Svaki korisnik je smešten u dvokrevetni apartman sa kupatilom i kuhinjom predviđenom za individualno korišćenje. Apartmani su opremljeni savremenim praktičnim nameštajem, namenski dizajniranim za potrebe starih lica. Svaki apartman raspolaže TV setom i garniturom za sedenje. Obroci se, po želji korisnika, mogu služiti u apartmanima.

- Zajednički prostor namenjen svim korisnicima omogućava međusobnu komunikaciju u meri koja svakom ponaosob prija. Sastoji se od trpezarije i dnevnog boravka. Korisnici su slobodni da vreme provode u individualnim aktivnostima u svom apartmanu ili zajedničkim aktivnostima koje se organizuju u dnevnom boravku - navodi doktorka Marijana.

Dom je koncepcijski je prilagođen različitim kategorijama korisnika – nezavisnim, ali i osobama kojima je potreban konstantan medicinski nadzor. O korisnicima brinu socijalni radnik, lekar, četiri medicinske sestre i četiri negovateljice, a od posebnog je značaja vreme koje se izdvaja u toku dana za svakog pojedinačno.

- Optimalan broj zaposlenih u odnosu na mali broj korisnika omogućava visok nivo usluge koja je koncipirana tako da obezbedi osećaj bezbrižnosti boravka u sopstvenom domu i sigurnosti koju pruža uvek dostupna medicinska pomoć.

Osnovne usluge podrazumevaju pomoć u svakodnevnom životu, od održavanja lične higijene do održavanja higijene prostora. Stručna medicinska nega definisana je potrebama korisnika, od redovne zdravstvene zaštite do stalnog medicinskog nadzora za osobe kojima je ovakav vid nege neophodan.

- Stare osobe treba osnažiti da starost prihvate kao lepo razdoblje života, da umesto da uobičajeno stare, počnu uspešno i aktivno/zdravo da stare. Aktivno/zdravo starenje se vezuje za osobe koje ispoljavaju minimalne ispade ili su bez kognitivnih i fizičkih gubitaka. Oni su u malom riziku od bolesti i generalno su visoko funkcionalni. Za uspešno starenje su važni: zdrava ishrana, nepušenje i vežbanje - zaključuje naša sagovornica.