Dragana Korica, Savet zelene gradnje Srbije - Zeleni i održivi objekti se lakše prodaju ili izdaju, a postižu i bolju cenu

- Ukoliko nastavimo da radimo i gradimo na način na koji smo navikli, za to bi nam 2050. godine bile potrebne čak dve planete Zemlje. Zato je važno što pre ceo sektor transformisati ka zelenoj - održivoj gradnji. U ovom momentu, fokus svetske pažnje, u smislu zaštite životne sredine, prati niz klimatskih inicijativa koje se odnose na ograničenje porasta temperature, a u srži svega je kako smanjiti GHG emisije koje prouzrokuju efekat staklene bašte što za posledicu ima upravo to zagrevanje. U tom smislu ugljen-dioksid (CO2) se izdvaja kao ključni u zagrevanju atmosfere. Gradovi i države širom sveta se prosto utrkuju u najavi svoje borbe u smanjenju emisije CO2 definišući vremenske odrednice kada će postati nulto emisioni. Ako uzmemo statistiku da ugljen-dioksid koji potiče od građevinskog sektora premašuje 40% na globalnom nivou, onda je potpuno jasno kako situaciju treba promeniti u korist očuvanja životne sredine.

- Niz principa i standarda, koji su struci već poznati, samo ih treba primeniti uključujući i inovativnost za koju je sektor veliki izazov.

Cirkularna ekonomija je jedna od najaktuelnijih tema. EU je nedavno usvojila Akcioni plan za cirkularnu ekonomiju, a i kod nas se radi na tome. Ministarstvo za zaštitu životne sredine je skoro predstavilo Mapu puta za cirkularnu ekonomiju. Stoga je prelazak na takav ekonomski model i u građevinarstvu, čime će se doći do optimizacije potrebnih prirodnih resursa, uz istovremeno smanjenje količine otpada ne samo opravdano nego i nužno; da ne pominjemo nedostatak u tretmanu građevinskog otpada. Građevinski sektor, kao jedna od najbrže rastućih privreda, a u Srbiji je pandemija samo usporila rast, istovremeno je i jedan od najvećih proizvođača otpada (svetska statistika govori o količini od 1,3 milijardi tona godišnje). Sve ovo ukazuje zašto je to jedan od principa koje u sektoru treba implementirati, tj. transformisati ga da radi na principu cirkularnog modela. Savet zelene gradnje Srbije u saradnji sa PKS i Cirekon, partnerima ovde u Srbiji, uskoro pokreće realizaciju praktičnog dela projekta međunarodnog konzorcijuma, u delu koji se odnosi na građevinarstvo. Program ima za cilj da se mladi inženjeri i studenti završne godine edukuju o cirkularnom modelu i prođu i praktično kroz implementaciju principa.

Prelaskom na obnovljive izvore energije, pre svega za zagrevanje, smanjiće se emisija ugljen-dioksida; izborom materijala koji imaju EPD sertifikate (dokument o uticaju na životnu sredinu); pametnim balansom pasivnih i aktivnih principa pri projektovanju kako bi zgrada najoptimalnije funkcionisala u periodu upotrebe koji je i najuticajniji; uvođenjem standarda životnog ciklusa od planiranja, projektovanja, preko izvođenja, kasnije kroz upotrebu i održavanje, pa i na samom kraju kada dođe do rušenja. Sve ovo su principi zelene - održive gradnje koji doprinose pozitivnom uticaju zgrada, kao činioca izgrađene sredine, na životnu sredinu.

Kao i svi drugi standardi, osim ako zakon drugačije ne propiše, ni ovi koji bi doprineli zelenoj - održivoj gradnji nisu obavezujući, zato Savet zelene gradnje Srbije upravo deluje s ciljem što šire implementacije, kako bi to postalo "nova normalnost".

- Podatak kojim raspolaže Minstarstvo rudarstva i enegetike je da 300.000 kuća u Srbiji nema termoizolaciju, zbog čega na njihovo zagrevanje trošimo četiri do pet puta više energije nego što je prosek u EU. Postojeći građevinski fond mora da pretrpi sanaciju u smislu energetske efikasnosti, iz više razloga, ali suština je da bi se time ostvarila energetska uštedu i do 60%. Problem nije samo u toj potrošnji energije, već što je ta potrošnja iz fosilnih izvora i time ekstremno zagađujuća.

Evropa radi na usvajanju zakona o klimatskoj neutralnosti u kome je postavljen cilj da se do 2050. godine smanji emisija ugljen-dioksida za 55%. "Mi to možemo", rekla je Ursula von der Leien, predsednica Evropske komisije. Ako nam je putanja EU definisana, morali bismo da se prepoznamo u ovome.

- Od 2012. godine, uvođenjem energetskog pasoša, potvrđuje se da se grade kao energetski efikasni. Ta tema je već dobro poznata i široj javnosti, a ne samo onima koji su direktno povezani sa građevinarstvom. Enegetska efikasnost će dodatno biti podignuta na viši nivo unapređenjem postojećeg Pravilnika, na čemu se trenutno radi. Iz tog ugla, optimizacija potrebne energije jeste jedna od bitnih odlika koncepta zelene i održive gradnje, što u količini (smanjiti), što u izboru izvora te potrebne energije (preći na obnovljive).

Kada je reč o zelenoj - održivoj gradnji, ona nije na ovaj način zakonski uslovljena, već postoji regulatorna preporuka da se tako gradi. Na našem tržištu komercijalni sektor se pomera u tom pravcu, što dokazuje sve veći broj sertifikacija objekata, jednim od međunarodnih sertifikata, kao dokaza zelene gradnje. Vidimo tu i svoj doprinos, jer prenosimo saznanja koja dobijamo kao deo Evropske regionalne mreže svetskog saveta (ERN – WorldGBC), pružajući informacije o ekspanziji takvog oblika gradnje. Takođe kroz promocije delatnosti naših članica, bilo da su u pitanju edukatori (fakulteti i profesionalci), proizvođači, distributeri, projektanti, izvođači, sertifikatori, ili u ovom slučaju investitori takve gradnje. Sjajne primere, naših članica premijerno smo prikazali na našoj prošlogodišnjoj konferenciji u okviru obeležavanja Svetske nedelje zelene gradnje, kao jedan od 111 događaja vidljivih na svetskoj mapi. Reč je o dva individualna objekta; jednom koji je u samom vrhu u EU na temu net zero, čak ih premašuje jer je energetski pozitivan; dok je drugi sa implementacijom nekih od zelenih – održivih principa ove godine osvojio prestižnu International BIG SEE nagradu. Tu je i Kula Ušće 2 sa inovativnim modelom prirodne ventilacije prostorija, koji značajno umanjuje energetske potrebe.

Zaključila bih da smo pokrenuli točak u tom pravcu i da sada treba raditi na ubrzanju.

- I za jedne i za druge, pre svega uvek interesne jesu neosporne ekonomske prednosti, ali akcenat treba staviti i na prednosti koje su i izvan tih okvira, na one koje su društveno dobrobitne.

Na globalnom nivou sve je veća potražnja za takvim objektima. Takvi objekti se pre prodaju ili izdaju, postižu i bolju cenu, a kasnije tokom ekspoatacije su jeftiniji za održavanje. O ovome smo na našim događajima kroz predstavljanje konkretnih primera već više puta potvrdili, ali uvek iznova primerima prakse ponavljamo, jer se samo tako može uveriti u opravdanost izbora. Jednovremno takvi objekti su i sa najmanjim uticajem na životnu sredinu. Mnogi gradovi u svetu postavljaju uslove za investitore, pogotovu za veće objekte koji će imati time i veliki uticaj kako na životnu, tako i na izgrađenu sredinu. Uslovljavaju ih da moraju da rade po nekom od priznatih sertifikata zelene gradnje, istovremeno ih obavezujući da merenjem kada objekat postane funkcionalan to i dokažu. Kao član Svetskog saveta zelene gradnje ove godine ćemo na vebinaru, tokom tradicionalne Svetske nedelje zelene gradnje (poslednja nedelja septembra), upravo predstaviti jednu od alatki koja omogućuje gradovima, ali i biznisu da budu uključeni u svetske tokove transformacija ka klimatskoj neutralnosti, a da istovremeno unaprede i svoj portfolio. Postoje opravdani razlozi zašto su Kopenhagen, London, Pariz, Helsinki, Oslo, Njujork, Tokio, Toronto… ali i finansijske korporacije, banke, agencije za nekretnine, investitori izvođači, kosultanti, projektanti i mnogi drugi već potpisnici "Commitment-a".

Smanjena emisija ugljen-dioksida, smanjeno zagađenje, kvalitetan vazduh za građane korisnike izgrađene sredine. Adekvatan komfor (temalni, vizuelni, akustički, kvalitetan vazduh) unutar prostora, u kome boravimo preko 90% vremena, koji omogućije zdravlje i zadovoljstvo, a time i produktivnost. Sve to prepoznaju kompanije koje se opredeljuju za takve prostore, kao i investirtori koji prate tržište, što počinje i kod nas da bude prepoznato.

- Naglasila bih da treba dobro odvojiti ova dva pojma, jer optimizacija energije vezane za građevinski sektor je samo deo mnogo većeg suštinskog koncepta zelene - održive gradnje.

Trenutno ne postoje regulatorne olakšice ni za jedne, ni za druge.

U fnansijskom smislu, država se sprema da uvede fond za energetsku efikasnost koji bi omogućio sanaciju stambenih objekata. Do sada su takve inicijative, iz postoćećeg namenskog fonda, sprovedene za neke javne objekte, a planira se za sve javne objekte.

Takođe postoje finansijske olakšice koje sprovode komercijalne banke (trenutno dve), u vidu grantova za koje imaju podršku finansijskih korporacija. Olakšica se ogleda u izboru ponuđenih proizvoda iz Tehnološkog selektora definisanih kao energetski efikasni.

Kada je reč o zelenoj - održivoj gradnji, na globalnom nivou postoje razni primeri kako finansijskih, tako i regulatornih oblika podrške i olakšica. Mi o tome pričamo na događajima, a pred nama su i konkretne aktivnosti koje treba ovo da potpomognu.

- Saznanje o prednostima, kako ekonomskim, tako i onim važnim za društvo treba da bude dostupno svakom. Na tome treba konstantno raditi, a tu i mediji igraju važnu ulogu dostavljanjem informacija širokom auditorijumu o ovako važnim temama; rekla bih i da su se u poslednje vreme ozbiljno posvetili tome. Isticanjem da je održivost neminovan pravac, jer nemamo dve planete, jer nam je vazduh prezagađen, jer nam se klima menja i moramo graditi prilagođeno s predikcijom kakvo će vreme biti za 30, 40 godina. Edukacijom svakog pojedinca, struke, biznisa, donosioca odluka sa naglašavanjem da svako iz svog ugla, ali samo sa zajedničkim delovanjem možemo postići jedinstveni interes održivog opstanka. Struka da iznalazi inovativna rešenja; biznis da se razvija u tom pravcu i investira jer je benefitno; donosioci odluka da uvedu regulatorne promene uz podrške, koje ne moraju uvek da budu finasijske. Sve ovo može podstaći neophodnu nam zelenu - održivu gradnju.